Дешавања

Саборци и након рата: Припадници Војне полиције из Српца прикупили помоћ за своје другове

На недавно одржаном дружењу демобилисаних бораца Војске Републике Српске, који су током рата били припадници чете Војне полиције Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, још једном је показана снага заједништва и солидарности.

Око четрдесет бивших припадника јединице окупило се како би, осим евоцирања успомена, дали и конкретан допринос хуманитарним активностима. Том приликом прикупљено је 1.200 KМ, од чега ће:

• 500 KМ бити уплаћено на рачун Фонда солидарности Борачке организације општине Србац,
• 700 KМ биће директно уручено саборцима из јединице који се суочавају са здравственим проблемима.

Ратни командир чете Војне полиције, Вељко Станишљевић, истакао је да његови саборци и данас, годинама након рата, остају досљедни принципима бриге једни за друге.

“Настављамо традицију хуманости, јер смо свјесни колико је важно да будемо ослонац једни другима. Фонд солидарности Борачке организације општине Србац заиста ради добар посао и помаже нашим најугроженијим саборцима. Наша помоћ иде у праве руке, и зато сваке године радо учествујемо”, рекао је Станишљевић.

Чета Војне полиције бројала је око 120 бораца, који су током рата учествовали у борбама на свим ратиштима гдје је дјеловала Прва србачка лака пјешадијска бригада, као и у операцијама у оквиру зоне одговорности Првог крајишког корпуса.

На том ратном путу, два припадника јединице су погинула, а 49 их је рањено.

Горан Плотан, предсједник Борачке организације општине Србац, који је и сам био припадник ове јединице, изразио је дубоку захвалност саборцима на донацији.

“Захвални смо што наши борци препознају значај Фонда солидарности и што нас сваке године подржавају. Овај чин је снажна порука јединства и бриге унутар борачке популације. Позивамо и друге који су у могућности да помогну, јер сваки допринос чини разлику”, рекао је Плотан.

Ученици из Српца бриљирали на међународним калиграфским конкурсима

Ученици Основне школе “Јован Јовановић Змај” Србац који похађају факултативну наставу из калиграфије остварили су изванредне резултате на два међународна конкурса, чиме су крунисали свој предан рад током школске године.

На 2. Републичком калиграфском конкурсу са међународним учешћем “Уметност писма – KАЛИГРАФИЈА”, у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Центра за ликовно васпитање деце и омладине Војводине, Удружења војвођанских учитеља и Kатихетског одбора Епархије Бачке, полазници из Српца остварили су запажен успјех:

– Масимо Звиздало (2-1) освојио је прво мјесто у категорији 1. разреда,

– Лазар Топић (6-3) освојио је друго мјесто,

– Бјанка Звиздало (6-2) заузела је треће мјесто у категорији 5. разреда.

Такође, радови Уне Стојаковић и Уне Лепир изабрани су за изложбу, што представља додатно признање њиховом таленту и труду.

Менторка ученика, проф. Нада Миловановић, награђена је дипломом за изузетно успјешан менторски рад.

Kонкурс је привукао чак 472 рада, међу којима су били радови основаца (390), средњошколаца (75) и наставника (7), пристигли из Србије, Републике Српске, али и српских школа са Kипра и из Грчке. Укупно је награђено 24 ученика и 8 наставника, док су 20 ученика и 7 наставника добили похвале.

Поред тога, ученици основне школе из Српца учествовали су и на 33. конкурсу “Светосавље и наше доба”, гдје је Масимо Звиздало похваљен за свој калиграфски рад. На изложби у оквиру истог конкурса представљени су и радови Бјанке Звиздало и Валентине Илић (6-2).

Директорка школе, Мануела Рађевић-Јокић, изразила је понос због изузетних резултата калиграфске секције и најавила велику завршну изложбу у холу школе, којом ће ученици обиљежити крај школске године и презентовати своје радове широј јавности.

Младе рукометашице Српца показују таленат и тимски дух

Женски рукомет у Српцу доживљава праву експанзију – све више дјевојчица се одлучује да слободно вријеме проводи на спортском терену, учећи прве рукометне кораке, развијајући тимски дух и љубав према овом спорту.

У складу с тим расте и интересовање за Рукометни клуб Србац, чију женску екипу тренутно чини око 30 дјевојчица узраста од првог до деветог разреда. С њима предано ради тренер Валентина Kеба, која с пуно ентузијазма води овај млади, али све амбициознији тим.

Екипа је подијељена у двије групе – млађу, коју чине дјевојчице од првог до петог разреда, и старију, од петог до деветог разреда. У клубу с оптимизмом гледају у будућност и већ размишљају о формирању сениорског тима.

Дјевојчице из млађе екипе, које тренирају мини рукомет, недавно су учествовале на међународном турниру у Прњавору. У конкуренцији више од 30 екипа из различитих земаља, показале су велики труд, борбеност и спортски дух.

“Одиграле су одлично, показале су велику борбеност и добиле медаље, што им је много значило. Имамо много талентоване дјеце која могу остварити сјајне резултате. Задовољни смо игром, дружењем и атмосфером на турниру. Домаћини су били изузетно љубазни, а организација одлична”, изјавила је Kеба.

Старија група је током године наступила на турниру у Броду, гдје су освојиле треће мјесто. Посебно се истакла голман Мирјана Сикимић, која је проглашена за најбољег голмана турнира.

“Екипа је појачана новим, млађим дјевојкама које су за кратко вријеме усвојиле много. На турниру смо се добро дружили и понијели лијепа искуства, а дјевојке су се заиста трудиле”, додала је Kеба.

Она је упутила позив свим дјевојчицама које желе да се баве рукометом да се прикључе тиму и наставе градити успјешну традицију женског рукомета у Српцу. Тренинзи се одржавају понедјељком и четвртком од 18 до 20 часова, у зависности од групе.

Заједно кроз пјесму и игру: Kобаш у Новој Веси окупио љубитеље фолклора

На школском игралишту у Новој Веси, у организацији Фолклорног ансамбла Kобаш, јуче је одржана друга по реду годишња фолклорна манифестација. Догађај је још једном окупио бројне извођаче и посјетиоце, славећи богатство народног стваралаштва и заједништва.

Поред домаћина, публици су се представили и СKУД “Бели анђео“ из Српца, АНИ “Лијевче“ из Разбоја, KУДМ “Босиљак“ те Школа шаргије из Дервенте. Програм је био разноврстан, енергичне кореографије, богате ношње, звуци шаргије и снажне вокалне изведбе одушевили су присутне.

Ирена Шарић, представница Фолклорног ансамбла Kобаш, изразила је задовољство овогодишњим одзивом и атмосфером.

„С обзиром на то да постојимо тек од 2023. године, поносни смо на оно што смо до сада постигли. Организујемо двије манифестације годишње, у мају и за Нову годину. Радује нас што сваке године растемо, како у чланству, тако и у подршци заједнице. Захвални смо мјештанима, приватним предузећима, Општини Србац, али и посјетиоцима који нас бодре. Наставићемо да вриједно радимо, редовно тренирамо и да ширимо нашу причу кроз гостовања и домаће манифестације“, рекла је Шарић.

Фолклорни ансамбл Kобаш окупља око 50 чланова различитих генерација из Kобаша, Нове Веси, Сефероваца и Брусника. Распоређени су у малу и велику групу, а додатно су формиране и мушка и женска пјевачка секција, те музички састав. Ансамбл је основан у септембру 2023. године, а прву фолклорну манифестацију организовали су у мају прошле године.

Ентузијазам, заједништво и љубав према традицији, оно су што покреће овај млади, али амбициозни ансамбл, који фолклором исписује причу о идентитету, насљеђу и култури краја из којег потиче.

Љубав према завичају као животна мисија: Славиша Стојковић спојио традицију и урбани дух Српца

Славиша Стојковић из Српца, дипломирани професор историје и латинског језика и одборник у Скупштини општине Србац, својим животом спаја академско знање, друштвену одговорност, љубав према традицији и дух модерног времена. Узгаја боровницу на плантажи у Влакници, води два угоститељска објекта, учествује у културним и хуманитарним пројектима, а не пропушта ни најзахтјевније спортске изазове попут Трибалион трке на Калуђерским барама на планини Тари.

Љубав према историји пратила га је још од средњошколских дана, када је са радошћу читао о прошлости и анализирао историјске догађаје. То га је и одвело до студија историје и латинског језика на Филозофском факултету.

По завршетку студија, радио је прво у основној школи у Српцу, али прави професионални изазов дошао је када се запослио у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица гдје је провео одређено вријеме, што сматра једним од најзначајнијих периода свог живота.

„Историја ми је увијек била више од школског предмета, отвара видике које не можемо стећи током одрастања и учи нас да критички посматрамо свијет око себе. Кроз рад у Центру могао сам да се бавим оним што је дубоко повезано с мојом породицом и историјом нашег народа и наш завјет према онима који су дали животе за Републику Српску јесте да сачувамо сјећање и истину“, рекао је Славиша.

С обзиром на то да је члан породице погинулог борца, свој допринос истраживању и очувању истине о Одбрамбено-отаџбинском рату доживио је као личну и професионалну мисију. Са жаљењем указује на покушаје дискредитације историографије Републике Српске и истовремено указује на значај рада Центра, који је до сада издао преко сто књига посвећених овим темама.

Као човјек дубоке емоције и поштовања према жртвама, Славиша редовно учествује у маршу „Стазом егзодуса“ од Тумара до Стога на Возући, којим се обиљежава страдање српског народа 1995. године, међу којима је био и велики број србачких бораца.

За њега је православна вјера јако важна и сматра да вјеровање и нада пружају велику снагу у борби са актуелним животним проблемима. Подржава бројне друштвене и хуманитарне активности и док је студирао упознао је доста људи, а првенствено је остао пријатељ са члановима удружења „Баштионик“ које помаже породицама са Косова и Метохије. Кроз своје учешће у раду Баштионика неколико пута је посјетио српске породице на Косову и Метохији.

„Када се тамо појавите и осјетите како људи живе, схватите колико наша подршка значи. То није само помоћ, то је одржавање везе са најсветијим мјестима за српски народ и људима који их чувају“ сматра Славиша.

Љубав према завичају, а нарочито селу, довела га је до тога да у Влакници засади плантажу боровница и тај мали комад земље му је, како каже, најбољи лијек за све.

„Још од младих дана сам волио бити на селу код бабе и дједа и тако ми је то остало када сам се вратио са студија. Тражио сам у томе неки смисао и жељу да се нешто ради. А с тим ме повезало пријатељство са Бојаном Видовићем из Старог Мартинца који се бави узгојем боровнице преко 15 година и дружимо се приватно. Занимало ме како то ради и одлучио сам да и ја заснујем једну скромну властиту плантажу“, каже Славиша.

Тренутно има око 400 садница и ове године очекује 600 до 700 килограма рода, а након пете године то би требало бити и више од тону.

„Углавном распродам све што произведем, најчешће међу пријатељима и познаницима. Наредне године планирам поставити противградну мрежу пошто принос доста зависи од временских услова. Проблем представља и мраз али ипак не у толикој мјери као лед, јер боровница цвјета нешто касније за разлику од других воћки, барем ова врста „дјук“ коју имам на својој плантажи“, каже Славиша.

Узгој боровнице за њега је лијек за душу јер мир који осјети кад уђе међу редове и види плодове не може се мјерити са било чим.

“То је мој бијег од свакодневице и моја терапија. Боровница је антиоксиданс, здрава је и нискокалорична. У задње вријеме људи се прилично труде здраво хранити тако да су се почеле препознавати њене благодети, иако је мало скупља од осталог воћа. Било да се ради о боровници или неком другом воћу или поврћу, савјетујем младима да искористе своја имања, макар и за малу башту, јер гледати нешто како расте, пружа унутрашње испуњење“, истиче Славиша који у слободно вријеме пече и ракију шљивовицу чиме се такође планира озбиљније посветити.

Угоститељски објекти Pub Eight и Кафетерија Eight, које води, постали су мјеста савременог духа и креативне енергије у Српцу. Већ четири године организује паб квизове, а прати и гастрономске трендове покренувши властите брендиране бургере.

„Када сам дошао на идеју да отворим локал, хтио сам више од класичне кафане. Желио сам простор који ће окупљати људе не само око пића, већ и око знања, културе и идеја, како бисмо показали да кафана може бити и мјесто гдје се нешто може научити. Када је ријеч о бургерима, то је кренуло инспирисано свјетским пабовима гдје се пије пиво и једе бургер. Наш колега Душан Ракић се бави тим стварима па смо се удружили и све се некако спојило да се заокружи лијепа прича“, наводи Славиша.

Још један важан културни допринос који је иницирао везан је за осликавање мурала с ликом глумца Угљеше Којадиновића, великог умјетника родом из србачке општине.

„Инспирацију сам добио након што сам прочитао монографију коју је написала наша суграђанка Бранка Санчанин. Пронашао сам умјетника из Србије и предложио да осликамо мурал на зиду некадашњег омладинског дома у близини паба, као подсјећање на човјека који је прославио наш град. Поносан сам што је тај простор постао препознатљив и по томе“, наглашава Славиша.

Велики је љубитељ физичке активности за коју каже да га одмара, релаксира и опоравља дух и тијело. Посебно је поносан на своје учешће на Трибалион трци гдје учествује већ три године, а најновија је одржана прије десетак дана.

„Три пута сам узео учешће са пријатељима у трци дугој 21 километар, са 35 препрека. Први пут нас је окупио Гојко Басурић и од тада учествујем редовно. То није само спорт, то је доказ себи да можемо више него што мислимо. Има оних који се спремају да побиједе али нама је важно само да је завршимо јер је физички захтјевна и увијек будемо пресрећни када дођемо до циља. Посебно ми је значајно што се одржава око 9. маја, Дана побједе над фашизмом и уочи Дана Војске Републике Српске и Светог Василија Острошког. То је неки наш симболични допринос да очувамо сјећање на страдање српског народа у Другом свјетском рату и Одбрамбено-отаџбинском рату и погинуле борце који су дали животе за нашу слободу и православну вјеру“, рекао је Славиша.

Младима поручује да вјерују у себе и да се врате својим коријенима, што је био и његов основни мотив уласка у политику. Избор у Скупштину општине Србац, гдје је изабран као одборник Савеза независних социјалдемократа, сматра логичним наставком свог дјеловања. Вођен жељом да помогне младима, али и цјелокупној заједници, залаже се за већу улогу младих у доношењу одлука.

„Мој циљ је да покажем да се и овдје може направити нешто вриједно. Млади морају бити носиоци законодавне и извршне власти, јер само тако можемо задржати људе у нашем мјесту и обезбиједити будућност. Локална руководства треба да препознају младе људе као основну снагу и дају им на значају“, сматра Славиша.

Његова порука младима је јасна: „Будите упорни, слушајте родитеље, школујте се и вратите се у свој крај. Велики градови нису рјешење за све. Истински живот је онај окружен породицом, пријатељима, природом и у малим стварима које сами изградимо.