Пет медаља за чланове „Стапарских витезова“ из Разбоја на турниру „Castra Open 2026“

Чланови Клуба борилачких спортова „Стапарски витезови“ из Разбоја остварили су запажен резултат на међународном карате турниру „Castra Open 2026“, одржаном 25. октобра у Бањалуци, наступајући за Карате клуб „Sensei Karate Do“ из Нове Тополе.

На турниру, на којем је учествовао 51 клуб са укупно 678 такмичара, петоро чланова клуба из Разбоја освојило је медаље, допринијевши успјеху екипе која је наступила у подмлађеном саставу.

Сребрне медаље освојили су Огњен Санковић и Уна Стојаковић, док су бронзе припале Вуку Смиљанићу, Стевки Максимовић и Ирини Балабан.

Карате клуб „Sensei Karate Do“ освојио је укупно седам медаља – једну златну, двије сребрне и четири бронзане.

Из Клуба борилачких спортова „Стапарски витезови“ истакли су задовољство оствареним резултатима, те честитали такмичарима на труду, залагању и спортском понашању.

Промоција књиге “Свјетиљка” Љиљане Бијелоњић у суботу, 31. октобра

Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета” Србац организује у суботу, 31. октобра промоцију треће по реду књиге Љиљане Бијелоњић “Свјетиљка”.

Промоција ће се одржати у сали Скупштине општине Србац са почетком у 18 часова.

О књизи ће говорити професор српског језика и књижевности Биљана Берић, предсједник “Просвјете” Бранка Санчанин и аутор.

Прикупљено 10 хиљада КМ за лијечење малог Илије Остојића из Дугог Поља

Хуманитарна акција прикупљања новчане помоћи за малог Илију Остојића из Дугог Поља код Српца успјешно је завршена, а потребних 10.000 КМ за његово лијечење на Уролошкој клиници у Београду је обезбијеђено.

Акцију је покренула Српска православна црквена општина Стапари у Разбоју, након што је утврђено да је Илији, који има непуне двије године, неопходан оперативни захват због проблема са бубрегом.

Према ријечима његовог оца Саше Остојића, дјечак од рођења има сужење канала на излазу из бубрега, што отежава мокрење и доводи до задржавања мокраће.

“Надамо се да ћемо у току ове седмице заказати операцију. Средства су прикупљена, а јуче су нас звали љекари са Уролошке клинике. Требало би данас или сутра да све договоримо око термина”, рекао је Саша.

Он је истакао да су, упркос настојањима да властитим радом и примањима обезбиједе потребна средства, били суочени са финансијским изазовима које нису могли самостално превазићи.

„Супруга и ја тренутно нисмо запослени. Ја повремено радим на надницу, а породица остварује и друга примања, укључујући дјечији и борачки додатак. Ипак, та средства нису била довољна да сами обезбиједимо новац потребан за операцију“, навео је Остојић.

Из Црквене општине Стапари захвалили су се свима који су препознали важност акције и својим прилозима помогли да потребна средства буду прикупљена. Истакнуто је да је овај успјех резултат солидарности и спремности људи да помогну породици у тешким тренуцима.

“У име породице Остојић захваљујемо се свима који су помогли и узели учешћа у овом Богу угодном дјелу. Помагање другима је једна од централних порука Новог завјета и суштина хришћанског живота”, саопштено је из Црквене општине Стапари.

Лазар Тандарић – млади пјесник из Инађола који ниже књижевна признања

Деветнаестогодишњи Лазар Тандарић из Инађола, студент Академије умјетности Универзитета у Бањалуци, поезију пише још од поласка у средњу школу и већ има неколико књижевних признања, а пред собом циљ који прижељкује сваки пјесник, објављивање прве збирке пјесама.

Његов труд и таленат потврђени су успјехом на овогодишњем Фестивалу дјечијег литерарног стваралаштва “Градишко прољеће” који је био најквалитетнији до сада. На литерарни конкурс су пристигла 393 ученичка рада из Републике Српске, Србије, Косова и Метохије и Сјеверне Македоније, а Лазарова пјесма проглашена је најбољом у категорији средњошколаца.

Уврштена је и у збирку “Први кораци”, заједно са још 228 одабраних радова. Поред тога, неке од његових пјесама нашле су се и у зборнику ученичких радова “На таласима одрастања”, који је објавила Техничка школа у Градишци.

Лазар је био успјешан и на ранијим фестивалима “Градишко прољеће”, па је тако и 2023. године освојио прво мјесто. Освојио је прво мјесто и лани на литерарном конкурсу у Врбашкој код Градишке, док је 2024. године заузео треће мјесто конкурсу “Мој град” у оквиру “Градишке јесени”.

Основну школу је завршио у Српцу, док је средњошколско образовање стекао у Техничкој школи у Градишци, на смјеру техничар информационих технологија. Током школовања био је одличан ученик, а данас на Академији умјетности у Бањалуци похађа студијски програм продукције.

Прве стихове написао је у првом разреду средње школе, сасвим случајно, када је на папир пренио своје мисли и осјећања. Његов таленат препознала је тадашња професорица српског језика и књижевности, којој је показао своју прву пјесму.

“Сјећам се да сам имао огромну трему када сам јој предао пјесму. Плашио сам се каква ће бити реакција. Ипак, њој се допала и то ми је дало подстрек да наставим да пишем”, присјећа се Лазар.

Његова прва пјесма била је посвећена Косову и Метохији, а већ тада се могла наслутити једна од главних одлика његовог стваралаштва – родољубље. Инспирацију проналази у људима, њиховим судбинама и свакодневним животним ситуацијама, али су љубав према отаџбини и свом народу најчешћи мотиви у његовим стиховима.

“С обзиром на сва дешавања на Косову и Метохији у посљедњих двадесетак и више година, у мени се јавила посебна љубав према отаџбини и мом народу. Поезија ми омогућава да та осјећања и размишљања пренесем на папир”, каже овај млади пјесник.

Иако је његов стил личан и препознатљив, међу пјесницима чије му је стваралаштво блиско издваја Алексу Шантића. Поезију радо чита, а често је и рецитовао.

Посебно мјесто у његовом погледу на књижевност заузима питање како поезију приближити младима. Сматра да интересовање за стихове није нестало, али да су се навике публике промијениле и да друштвене мреже могу имати важну улогу у представљању писане ријечи новим генерацијама.

“Мислим да је поезија младима и данас блиска, али не на исти начин као некада. Данас се много више прате видео-садржаји, док се мање времена посвећује читању самог текста. Ипак, сматрам да друштвене мреже могу бити веома корисне јер омогућавају да стихови стигну до великог броја људи, посебно младих који можда иначе не би дошли у додир са књижевношћу. Ако пјесма, било путем текста или видео-садржаја, у некоме пробуди макар једну мисао или осјећање, сматрам да је њена сврха испуњена”, истиче Лазар.

Његов наредни велики циљ јесте објављивање прве збирке пјесама. За тај корак, каже, потребни су вријеме, стваралачка зрелост и финансијска средства. Подршку има од породице и пријатеља, али и од Мире Чекић, професорице српског језика и књижевности и некадашње менторке, са којом је остао у контакту и након завршетка средње школе.

“Мислим да је круна стваралаштва сваког пјесника објављена књига. То је мој главни циљ и надам се да ћу га остварити када се све коцкице посложе”, истиче Лазар.

Младима који пишу, али још немају довољно храбрости да своје радове покажу другима, поручује да не одустају и да се не плаше првог корака.

“Ако имају таленат и љубав према писању, нека наставе да раде на себи и нека се не устручавају да покажу оно што стварају. Некада је управо тај први корак најважнији”, поручује овај млади пјесник.

У Градишци представљена монографија Бранке Санчанин посвећена глумцу Угљеши Којадиновићу

Монографија „Уморан од додира“, ауторке Бранке Санчанин из Српца, посвећена животу и дјелу глумца Угљеше Којадиновића, представљена је синоћ у Културном центру Градишка.

Монографија је резултат петогодишњег истраживачког рада, а на 447 страница, уз 270 фотографија и докумената, доноси свеобухватан приказ животног и умјетничког пута глумца који је оставио значајан траг на југословенској позоришној, филмској и телевизијској сцени.

Ауторка Бранка Санчанин истакла је да је Којадиновић био изузетна умјетничка личност чији живот и стваралаштво заслужују трајно мјесто у културном памћењу.

„Угљеша Којадиновић је био сељачки син који је одгајан као аристократа и прометнуо се у принца глуме, те досегнуо највише висине и отишао у неповрат у 46. години живота“, навела је Санчанин.

Професор српског језика и књижевности Радана Станишљевић оцијенила је да монографија представља омаж докторки Радојки Тенџерић, једној од најзначајнијих личности у историји Градишке, која је судбински била везана за лик Угљеше Којадиновића.

„Ова књига је изванредно дјело и потврђује да је монографија један од најтежих облика, али када је ради неко као што је Бранка Санчанин, то постаје бисерно дјело за сваку библиотеку“, истакла је Станишљевић.

Санчанин је нагласила да је представљање књиге у Градишци било прилика да се публика подсјети на значај Угљеше Којадиновића и његов допринос умјетности, али и да се додатно учврсти веза овог великог глумачког имена са родним крајем из којег потиче.

Монографија „Уморан од додира“ представља значајан допринос очувању сјећања на Угљешу Којадиновића и његово умјетничко насљеђе, као и афирмацији личности које су обиљежиле културну историју овог подручја.