Српчанка Надежда Гаврић стазама волонтерке до будуће докторице

Надежда Гаврић из Српца, студенткиња шесте године Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци, примјер је младе особе која својим трудом, посвећеношћу и хуманошћу показује да се успјех гради постепено. Током досадашњих пет година студија остварила је просјечну оцјену 9,2, а за свој рад и допринос локалној заједници ове године добила је Захвалницу општине на недавном обиљежавању крсне славе и Дана општине Србац.

Њена прича почела је још у основној школи, када се придружила активностима Удружења грађана Ц.Е.З.А.Р, Црвеног крста Србац и НВО „Миленијум“. Оно што је у почетку било настојање да слободно вријеме проведе на користан начин временом је постало важан дио њеног живота и пут који ју је усмјерио ка медицини.

“Почела сам да волонтирам крајем основне школе, првенствено због тога што сам тада имала доста слободног времена. Жељела сам да корисно проведем вријеме, али и да учиним нешто добро за своју околину”, присјећа се Надежда.

Кроз бројне активности развијала је комуникацијске вјештине, стицала самопоуздање и учила како да идеје претвори у конкретне пројекте. Два пута је проглашена волонтерком године у Ц.Е.З.А.Р-у, учествовала у акцијама уређења паркова и добровољног давања крви, водила обуке зумба фитнеса, али и била чланица аматерске глумачке трупе Невладине организације „Миленијум“.

“Волонтирање је прије свега чињење добрих дјела и у томе је суштина и највећа вриједност волонтирања. Онда долазе и квалитетно провођење времена, упознавање других људи, као и могућност бесплатног путовања и усавршавања”, каже она.

Искуства је стицала и пред микрофоном, водећи Омладински програм Радио Српца, а посебно мјесто у њеном животу заузео је Црвени крст, гдје је кроз рад у екипи прве помоћи почела да се интересује за медицину. Обуке, такмичења и практичне ситуације у којима је било потребно препознати повреду и правилно реаговати помогли су јој да препозна свој будући позив.

Током пандемије вируса корона волонтирала је и у Дому здравља Србац гдје је пружала помоћ током вакцинације становништва. То је било њено прво непосредније искуство у здравственој установи и прилика да упозна рад са пацијентима.

“Тај први контакт са пацијентима ми је много помогао, јер са њима није увијек најлакше радити. Доста људи се плашило убода игле и цијела та ситуација око пандемије није била једноставна. Комуникација је морала да буде на завидном нивоу да би и пацијенти били задовољни, а да бисмо и ми одрадили свој дио посла”, објашњава она.

Поред учења, Надежда посебно наглашава значај здравствене превенције. Кроз студентску праксу увидјела је колико је важно да људи не чекају појаву симптома, већ редовно воде рачуна о свом здрављу.

“Наши људи углавном чекају да се симптом појави, а онда се надају да ће проћи сам од себе. Свима, а нарочито младима, савјетујем да усвоје здраве навике, јер оно што радите са двадесет година, сачекаће вас кад будете имали педесет. Будите физички активни, правилно се храните, довољно спавајте, а информације о здрављу тражите од стручњака”, поручује Надежда.

Након завршетка студија жели да настави професионално усавршавање. За сада је занима више области медицине, а посебно размишља о психијатрији, гинекологији и породичној медицини. Оно у шта је сигурна јесте да своју будућност види у Републици Српској.

“Немам планове да идем у иностранство. Мислим да ћу се најбоље снаћи у близини својих људи и своје породице”, истиче она.

Захвалница општине Србац коју је добила, за њу је потврда досадашњег рада, али и подстрек за будућност. Ипак, Надежда успјех не мјери само наградама и оцјенама, већ и искуствима, људима које је упознала и могућностима да помогне другима.

“Савјетовала бих младима да искористе сваку прилику која им се пружа. Када год имају времена, нека учествују у акцијама, јер ће им то сигурно донијети нова искуства и нова познанства. И ја сам била та дјевојчица која је имала много активности и интересовања, а свака од њих помогла ми је да негдје пронађем себе”, поручује Надежда.