У Српцу предложене нове мјере за дугорочну подршку жртвама насиља
У Српцу предложене нове мјере за дугорочну подршку жртвама насиља
Пут ка животу без насиља за многе жене не завршава се одласком из сигурне куће, јер се тада суочавају са новим изазовима. гдје пронаћи смјештај, како обезбиједити егзистенцију и на који начин поново изградити самосталан живот.
Ови проблеми су били у фокусу јавне трибине „Унапређење специјализованих услуга за жртве насиља у породици у општини Србац“, која је одржана данас у Српцу.
Међу приједлозима који су разматрани издвојили су се обезбјеђивање посебних средстава у општинском буџету за финансирање смјештаја жртава у сигурну кућу, као и стављање стамбене јединице на располагање женама и дјеци који након изласка из сигурне куће немају ријешено стамбено питање.
Представница UN Women Мерсиха Зулчић указала је на то да се проблеми жена које су напустиле насилно окружење не завршавају њиховим смјештањем у сигурну кућу. Напротив, тада почиње период у којем им је неопходна помоћ да обезбиједе кров над главом и финансијску независност.
„Сигурна кућа представља важан први корак ка спасавању жена и дјеце од насиља, али сама по себи не рјешава све проблеме. Потребно је размишљати и о томе како ће жена наставити живот када напусти сигурну кућу, гдје ће становати и од чега ће живјети“, нагласила је Зулчићева.
Она је упозорила да недостатак стамбене и економске сигурности многе жене приморава да се врате насилницима, наводећи податак да се, према информацијама на које се позвала, око 80 одсто жена у БиХ враћа у насилно окружење јер немају друго рјешење.
О важности континуиране помоћи говорила је и менаџер Сигурне куће у Бањалуци Амела Башић Томић, подсјетивши да ова установа од 2007. године пружа заштиту женама и дјеци који су преживјели насиље, међу којима су и кориснице из Српца.
Она је истакла да би локална заједница, поред финансирања смјештаја у сигурној кући, могла додатно помоћи обезбјеђивањем стана за привремени боравак жена које након изласка из ове установе немају ријешено стамбено питање.
„Женама и дјеци није довољно обезбиједити само сигурност у тренутку када пријаве насиље. Потребно је пратити њихове потребе и помагати им све док не створе услове за нормалан и самосталан живот. То подразумијева лакши приступ запослењу, рјешавање стамбеног питања, подршку приликом уписа дјеце у вртиће, али и једнократну новчану помоћ када је неопходна“, рекла је Башић Томић.
Да заштита од насиља мора бити заснована на сарадњи институција и јасно дефинисаним мјерама потврдила је и помоћник министра породице, омладине и спорта Републике Српске Јелена Куртиновић. Она је подсјетила да је крајем 2025. године усвојена нова стратегија за наредних седам година, уз акциони план који предвиђа активности на унапређењу система заштите.
Куртиновићева је нагласила да је важно радити и на охрабривању жена да пријаве насиље, уз јасну поруку да у том процесу неће бити препуштене саме себи.
„Желимо да жене знају да насиље није нешто што морају трпјети и да за њега никада не смију тражити оправдање. Свака жртва има право да затражи помоћ, а надлежне институције су ту да јој пруже заштиту и подршку“, поручила је Куртиновићева, указујући и на податак да је свака друга жена у БиХ доживјела неки облик насиља.
У дискусији су учествовали представници Општине Србац, Центра за социјални рад, Полицијске станице Србац, Дома здравља, образовних установа, женских удружења и Фондације „Удружене жене“ из Бањалуке. Размијењена су искуства из рада са жртвама, а посебна пажња посвећена је могућностима да се постојеће услуге учине доступнијим и ефикаснијим.
Начелник општине Србац Млађан Драгосављевић истакао је да локална заједница има важну улогу у препознавању и спречавању насиља, те да овакви разговори доприносе већој свијести о проблему и потреби за заједничким дјеловањем.
Он је оцијенио да је насиље у породици присутно у свим срединама и да је неопходно континуирано радити на превенцији, како би се ова друштвена појава што ефикасније сузбијала.
Трибина је реализована у оквиру Заједничког програма за убрзавање родне равноправности, који спроводе агенције Уједињених нација у БиХ, уз финансијску подршку Европске уније и влада Данске и Шведске.
