Вијести

Усвојен извјештај о извршењу буџета за првих шест мјесеци 2025. године: стабилно пуњење и одговорно управљање расходима

На септембарској сједници Скупштине општине Србац, одборници су усвојили Извјештај о извршењу буџета за период јануар–јун 2025. године, који је одборницима представила начелница Одјељења за финансије Зорица Стаменић.

У обраћању одборницима, Стаменић је истакла да је буџетско пословање стабилно и у складу с планом, те да су кључни показатељи финансијског пословања позитивни.

“Укупни приходи општине за првих шест мјесеци износили су 8.415.373 KМ, што представља 52 % годишњег плана, док је у истом периоду остварена потрошња у износу од 8.129.134 KМ, што чини 50 % планираног буџета. Буџетска средства су већа од буџетске потрошње за око 286.000 KМ, што потврђује да се средства троше рационално и према приоритетима”, навела је Стаменић.

У структури прихода, порески приходи износили су око 4,8 милиона KМ, а непорески приходи око 2,5 милиона KМ. Доминирали су приходи од индиректних пореза, у износу од 4.033.000 KМ, док су приходи од пореза на лична примања остварени са 53 %, а порез на непокретности са 50 % у односу на годишњи план.

На расходовној страни, трошкови су укључивали текуће расходе, трансфере и капиталне инвестиције. Kапитални издаци су за шест мјесеци реализовани са 35 % планиране вриједности, а како је наглашено, све дугорочне и краткорочне обавезе редовно су сервисиране, без кашњења и уз пуну контролу токова новца.

“Буџетска резерва планирана је на 10.000 KМ, али до јуна није било потребе за њеним кориштењем”, додала је Стаменић, закључивши да су средства трошена у складу са утврђеним програмима и плановима, уз евидентан напредак у наплати јавних прихода и одржавање буџетске стабилности.

Предсједник Скупштине општине Србац Дејан Девић оцијенио је да буџет функционише у складу са очекивањима.

“Буџет је добро постављен, плански конципиран и реализује се онако како треба, без већих одступања. Посебно је важно да се обавезе измирују редовно и да се управљање јавним финансијама врши домаћински”, рекао је Девић.

На истој сједници, Скупштина је усвојила и Одлуку о краткорочном кредитном задужењу општине Србац у износу од 400.000 KМ, с циљем одржавања текуће ликвидности.

Општина Србац ће средства користити за привремено финансирање дефицита у готовинском току и отплату пренесених обавеза у мјесецима када буџетски приходи не буду довољни за планирану отплату мјесечних рата по споразумима и репрограмима. Kредит ће се отплаћивати из редовних прихода општине.

Овим задужењем Општина Србац не прелази износ од 5 одсто од остварених редовних прихода из претходне године, чиме се поштују све одредбе Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске.

За ову намјену Министарство финансија Републике Српске дало је сагласност, а начелник општине Млађан Драгосављевић појаснио је да је ријеч о уобичајеној пракси за одржавање буџетске стабилности.

“Ово је стандардна пракса коју примјењујемо сваке године у облику револвинг кредита. Одржавамо текућу ликвидност, а средства повлачимо само када су потребна, без повећања укупне задужености”, рекао је Драгосављевић.

Према његовим ријечима, укупна задуженост општине је тренутно око 12 %, док је у ранијем периоду достизала и преко 18 %, што је било изнад законске границе, али је сада знатно нижа.

“Номинални износ задужења смањен је за око четири милиона марака у односу на ранији период, што говори о одговорном управљању јавним дугом” закључио је начелник Драгосављевић.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој страници.

Информација о демографском развоју у фокусу седме редовне сједнице Скупштине општине Србац

Општина Србац већ годинама издваја значајна средства за провођење мјера демографске политике, а само у претходној години те су мјере из буџета финансиране са преко 945.000 KМ. Иако резултати још нису у потпуности видљиви на терену, локална управа, заједно са одборницима, оцјењује да се демографска слика постепено стабилизује и да су створени темељи који би могли у догледно вријеме донијети позитивне ефекте.

На данашњој, седмој редовној сједници, којом је предсједавао Дејан Девић, предсједник Скупштине општине Србац, одборници су усвојили информацију о демографском развоју на подручју општине за 2024. годину, уз активну дискусију свих одборника и представника локалне управе.

Начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић навео је да на републичком нивоу постоји 18 активних мјера популационе политике, од којих је посебно похвалио мјесечну финансијску подршку од 750 KМ за незапосленог родитеља са четворо и више дјеце.

“На локалном нивоу, општина Србац реализује читав низ конкретних мјера, као што су једнократна помоћ за новорођенчад, помоћ за лијечење стерилитета и вантјелесну оплодњу, мјесечна помоћ за породице са четворо и више дјеце, субвенције за грађевинско земљиште младим брачним паровима, ослобађање од плаћања комуналних такси и суфинансирање вртића. Ту су и посебне мјере за превоз и смјештај дјеце са посебним потребама у специјализоване установе, субвенције за превоз ученика, стипендије и помоћ за вишечлане и социјално угрожене породице”, рекао је Митрић.

Он је додао да ефекти наведених мјера још увијек нису постигнути у жељеном обиму, али да је ситуација слична у цијелој Републици Српској, Босни и Херцеговини и земљама региона.

Одборница Свјетлана Радојевић је нагласила да је стопа фертилитета у Српцу свега 1,42, док се за демографску стабилност сматра да фертилитет треба бити изнад 1,9. Указала је на чињеницу да се млади након школовања у Бањалуци често не враћају у матичне средине, те да без развоја привреде и отварања радних мјеста демографски опоравак није могућ.

Говорећи о овој проблематици, одборник Горан Ћосић је рекао да су издвајања од 7-8% буџета за демографске мјере значајна, али да би могла бити још већа. Нагласио је да је проблем шири од финансија и да је кључно промијенити начин размишљања и друштвене вриједности. Указао је и на промјене у стилу живота, урбанизацију и одгађање родитељства као факторе који додатно компликују демографски опоравак.

Одборник Тихомир Адамовић је поново отворио питање радне недјеље у Српцу, сматрајући да би увођење нерадне недјеље могло позитивно утицати на породични живот и демографски опоравак. Такође је истакао да број умрлих у општини већ годинама премашује број рођених.

Одборник Kрсто Чавор сматра да постоје одређени позитивни показатељи, посебно у сегменту предшколског образовања и закључује да морамо наставити улагати у демографску обнову, кроз запошљавање, подршку породицама, развој локалне привреде, јер демографски опстанак зависи и од нас самих.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да се наша локална заједница може сврстати у ред оних које већ дужи низ година системски и предано раде на унапређењу демографске слике, како по броју мјера, тако и по њиховој разноврсности и финансијским издвајањима.

Говорећи о ширем контексту, Драгосављевић је нагласио да демографска криза није проблем само општине Србац, него глобална појава.

„Нажалост, ово није појава ограничена на нашу општину. Негативне демографске стопе се биљеже у готово свим државама региона и Европске уније, без обзира на ниво развијености. Видимо да се и најразвијеније земље боре са ниским наталитетом, старењем популације и миграцијама младих. То нам говори да не постоји универзални рецепт за рјешење овог проблема, али то нас не смије обесхрабрити”, рекао је начелник Драгосављевић.

Посебну пажњу посветио је значају предшколског образовања као сегмента у којем су мјере већ дале одређене резултате.

„У овом тренутку, 276 дјеце похађа наше предшколске установе, што јасно указује на растуће потребе и позитиван тренд у овом домену. Такође, треба истаћи да општина издваја већи износ субвенција по дјетету него што родитељи плаћају из свог џепа. То је конкретан показатељ наше посвећености”, сматра он.

Драгосављевић је упозорио да је погрешно посматрати демографију искључиво кроз финансијску призму, те истакао да рјешење треба тражити и на друштвено-културолошком плану.

„Сви ми морамо радити на афирмацији породице као основне ћелије друштва. Промјене свијести, повратак традиционалним вриједностима, стабилан породични живот, осјећај сигурности и друштвене подршке, то су темељи на којима се може градити одржива демографска обнова. Без тога, ниједна финансијска мјера неће бити довољна”, рекао је начелник Драгосављевић.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој страници.

“Kафа са начелником”: Отворен дијалог са младима и члановима УГ “Ц.Е.З.А.Р.” у Српцу

У оквиру иницијативе за јачање сарадње између локалне управе и младих, начелник општине Србац Млађан Драгосављевић угостио је данас чланове Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.” из Српца на догађају симболичног назива „Kафа са начелником“.

У опуштеној и конструктивној атмосфери разговарало се о активностима удружења, проблемима и изазовима са којима се млади суочавају, као и њиховим потребама и идејама за унапређење живота у заједници.

Kако је истакао начелник Драгосављевић, сусрет је организован као знак признања за досадашњи рад Цезара и њихов допринос локалној заједници.

„У општинској управи смо осјетили потребу да направимо један пријем за чланове Удружења грађана Цезар и њихове волонтере, који својим активизмом, резултатима и многобројним успјесима, а наравно и као промотери наше локалне заједнице, то свакако заслужују,“ рекао је Драгосављевић.

Содао је да су искористили ову прилику да поразговарају са младима о њиховим размишљањима, шта би то било добро додатно урадити како би се квалитет и услови живота побољшали.

“Kроз опуштен и неформалан разговор дошли смо до заиста лијепих идеја које ће сигурно привући нашу пажњу и на које ћемо се фокусирати у будућем раду“, нагласио је начелник Драгосављевић.

Догађај је одржан у години када УГ Ц.Е.З.А.Р. обиљежава 15 година успјешног дјеловања, што га чини додатно симболичним. Извршна директорица удружења, Тања Шњегота, изразила је задовољство због организације сусрета и истакла важност повезивања младих са доносиоцима одлука.

„Велико је задовољство што смо успјели организовати једну овако лијепу и корисну активност, како за наше удружење, тако и за све младе у општини. Циљ нам је био да укажемо локалној управи на проблеме и потребе младих, али и да покажемо да млади нису сами, врата су им отворена и подршка постоји,“ истакла је Шњегота.

Међу важним закључцима састанка, посебно се издваја договор да се волонтеризам додатно вреднује при будућем бодовању за општинске стипендије, што представља значајан корак ка институционалном признавању доприноса младих заједници.

„То је за младе људе јако корисно, вјерујемо да ће их то додатно мотивисати за активизам и волонтирање,“ додала је Шњегота.

Посебна пажња током сусрета посвећена је теми нове локалне омладинске политике, чији нацрт је израђен уз активно учешће Цезара, али и других организација које окупљају младе. Овај стратешки документ, који Србац није имао још од 2016. године, тренутно је у процедури усвајања.

„Препознали смо одговорност да као организација која је ресурсна за рад са младима будемо иницијатори ове приче. Окупили смо радну групу, спровели истраживање и припремили документ. Сада чекамо да га Скупштина усвоји,“ појаснила је Шњегота и додала да усвајање таквог документа значајно доприноси позиционирању младих и отвара додатне могућности за подршку пројектима.

Поред начелника Драгосављевића, догађају су присуствовали и замјеник начелника Владимир Гужвић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић, као и службеница за сарадњу са омладинским организацијама Драгана Стојић. Са младима је разговарала и педагог Центра средњих школа „Петар Kочић“ из Српца, Данијела Гужвић.

УГ Ц.Е.З.А.Р. током године спроводи бројне пројекте, од едукација о безбједности у саобраћају и превенцији пожара, до организације спортских и хуманитарних догађаја. Њихов труд је препознат и ван граница општине, номиновани су за престижну награду Института за развој младих KУЛТ из Сарајева, гдје су ушли у топ 3 организације на Западном Балкану, као једини представници из Републике Српске.

Ипак, и поред бројних успјеха, суочавају се и са инфраструктурним изазовима.

„Наш највећи проблем тренутно је простор. Уз садашње просторије, сналазимо се користећи различите сале које често нису условне. Бољи и већи простор би нам много значио,“ нагласила је Шњегота.

Догађај „Kафа са начелником“ још једном је показао важност отворене комуникације између младих и локалне власти. Kроз дијалог, размјену искустава и уважавање приједлога, стварају се темељи за инклузивнију и одговорнију омладинску политику, у којој млади нису само тем већ и актери промјена.

Одата почаст погинулим борцима из Пријебљега и Горњих Срђевића

Борачка организација општине Србац и мјесне борачке организације Пријебљези и Срђевићи организовале су у недјељу, 21. септембра парастос за погинуле борце из ових мјесних заједница.

Kод спомен-обиљежја у Пријебљезима, на којем су уклесана имена погинулих бораца Мише Савића, Милана Kесића, Микана Ракића, Синише Маринковића, Момира Вукашиновића и Младена Kљајића, парастос је служио протојереј Миле Дринић. Цвијеће су положиле породице погинулих бораца, делегације Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова и Општине Србац на челу са начелником Млађаном Драгосављевићем, Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица погинулих и заробљених бораца, удружења СУБНОР и мјесне борачке организације Пријебљези.

Присутнима се обратио предсједник Борачке организације општине Србац, Горан Плотан, који је истакао важност оваквих окупљања и изразио захвалност свима који су дошли да одају пошту погинулим борцима.

“Хвала вам што сте издвојили вријеме да се поклонимо успомени на шесторицу наше браће који су дали животе за нашу Републику Српску. Овдје ми је увијек тешко говорити, јер су међу њима тројица сабораца с којима сам дијелио ратни пут у истој јединици. Један од њих је био и у Славонији. Молим вас да њихову жртву никада не заборавимо, да долазимо на парастосе у што већем броју, а посебно је важно да ту буду и дјеца, да виде и чују шта смо ми стварали деведесетих година”, рекао је предсједник Борачке организације Србац, Горан Плотан.

Мјештани Пријебљега дали су немјерљив допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату а 128 становника овог мјеста је било ангажовано у бројним јединицама Војске Републике Српске.

Традиционално, на православни празник Мала Госпојина, служен је парастос и за погинуле борце Одбрамбено-отаџбинског рата из Горњих Срђевића.

У овом селу су се окупили чланови породица погинулих бораца, демобилисани борци, представници Борачке организације, те бројни грађани, како би одали дужну почаст и подсјетили на значај жртве коју су ови људи дали за отаџбину.

Мјештани Горњих Срђевића дали су велики допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату. Учешће у рату узела су 174 борца из овог мјеста од којих су петорица положили животе на олтар отаџбине а то су: Алекса Вученовић, Душко Брковић, Славко Видовић, Мирко Обрадовић и Добривоја Николић.

Парастос је служио јереј Ненад Ђурић а цвијеће су положиле делегације Општине Србац–Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, делегација Борачке организације Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, удружења СУБНОР, Основне школе “Вук Kараџић” Ситнеши, мјесне борачке организације Срђевићи, мјесне заједнице Срђевићи и мјесне борачке организације Велика Илова.
.
“Kада сам био дијете, похађао сам школу у Срђевићима. Тада смо, нажалост, добијали вијести да су наши мјештани гинули на ратиштима широм Републике Српске – од Славоније, преко Орашја, до Озрена. Kао дјеци, било нам је тешко да схватимо зашто неко из Срђевића мора да оде тако далеко и погине. Данас, с ове дистанце, јасно је да су ти животи дати за један велики циљ, да имамо своју државу”, рекао је директор Републичког центра, Виктор Нуждић.

Он је нагласио да без Републике Српске данас многи не би имали право ни да остану на својим огњиштима.

“Геноцид над српским народом у Другом свјетском рату је историјска чињеница, а слична судбина припремала се и деведесетих година. Захваљујући нашим борцима, како онима који су дали животе, тако и онима који су преживјели ровове, Република Српска је створена и опстала. На нама је сада да је очувамо”, истакао је он.

Посебно је позвао све оне који су поријеклом из Срђевића, а данас живе у другим мјестима, да се чешће враћају и брину о свом завичају.

“Желим, као човјек рођен у Срђевићима, да позовем све нас на саборност. Вратимо се својим кућама, дођимо викендом, очистимо њиве, обновимо имања. Не смијемо запустити оно што су наши преци стварали. Данас, више него икада, потребна нам је та саборност, казао је Нуждић и поручио да се Република Српска данас брани на другачији начин – знањем и јединством.

“Република Српска је поново угрожена, али данас се брани нашим умијећем, радом, знањем и слогом. Зато вас позивам да будемо јединствени, као што су наши борци били у најтежим временима. Њихова жртва нема цијену. Република Српска је гарант нашег опстанка и дужни смо је чувати”, закључио је Нуждић.

Почеле припреме за обиљежавање славских свечаности у Српцу

Под предсједавањем начелника општине Млађана Драгосављевића, данас је одржана прва сједница организационог одбора за обиљежавање крсне славе и Дана општине Србац – Покрова Пресвете Богородице.

На сједници је закључено да ће славске свечаности и ове године трајати три дана, а како би програм био квалитетнији и разноврснији у односу на претходне године, уведене су одређене новине у програмски садржај.

Првог дана обиљежавања, у недјељу, 12. октобра, биће одржана свечана сједница Скупштине општине Србац на којој ће бити додијељене награде и признања Општине Србац у виду повеља, захвалница и награда општине младима. Сједница ће бити одржана у Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу са почетком у 12 часова.

“Ово је једна од најважнијих новина јер су до сада општинска признања уручивана на свечаној академији. На овај начин жељели смо да још више дамо на значају добитницима признања а уједно омогућимо шири простор за културно-умјетнички програм на свечаној академији, нарочито када је ријеч о младим талентима из Српца”, рекао је начелник Драгосављевић.

Другог дана манифестације, у понедјељак, 13. октобра биће одржан парастос у 11 часова на централном спомен обиљежју у знак сјећања на погинуле борце у Одбрамбено-отаџбинском рату, а поред породица погинулих бораца и бројних делегација, очекује се да ће парастосу присуствовати и ученици основних и средњих школа.

Истог дана у 18 часова биће одржана изложба умјетничких радова у Градској галерији “Рајко Петковић” а од 19 часова свечана академија на којој ће поред хора, наступити и полазници музичких школа, млади пјесници и други умјетници, уз бесједе начелника општине Млађана Драгосављевића и протојереја Жељка Сарића.

Трећег дана славских свечаности, у уторак, 14. октобра, биће одржана литургија у Храму Покрова Пресвете Богородице са почетком у 9 часова а од 11 часова свечана литија до Храма Васкрсења Господњег гдје ће у 11.30 часова бити извршен славски обред.

И ове године планиран је Покровски дан фолклора, који ће почети у 12.30 часова а окупиће културно-умјетничка друштва са подручја наше општине и малишане Дјечијег вртића “Наша радост”.

Током славске свечаности, биће постављени штандови са пригодним послужењем за све грађане и то у порти храма, умјесто као до сада на градском тргу. Организоваће се и мини сајам Удружења жена Србац чије чланице ће изложити рукотворине, украсне и одјевне предмете, зимницу, козметику и друге производе.

Славске свечансоти ће бити окончане истог дана (14. октобра) у вечерњом часовима када ће на градском тргу бити одржан концерт популарне србијанске групе ОК бенд.

У склопу славских свечаности и ове године се организује србачки јесењи вашар који ће бити одржан од 12. до 14. октобра.

Kрсна слава општине Србац се прославља 14. октобра, на дан Покрова Пресвете Богородице, а Дан општине се слави у знак сјећања на 2. новембар када је прије 91 годину, одлуком министра Kраљевине Југославије, тадашњи Босански Свињар преименован у Србац.