Вијести

Тридесет година од страдања на возућком ратишту: Учешће у маршу “Стазом егзодуса” узело стотину Српчана

Маршом “Стазом егзодуса” у сриједу, 10. септембра је обиљежено 30 година од масовног страдања Срба са Возуће, долине ријеке Kриваје и јужног Озрена.

Учешће у маршу узело је и око стотину Српчана међу којима је највише било учесника Одбрамбено-отаџбинског рата и чланова породица погинулих бораца, затим неколико чланова планинарских друштава, ученика основних и средњих школа из Српца, као и других Српчана који су жељели да овим чином одају почаст страдалим србачким јунацима.

Марш је почео у 8.30 часова у Тумарама на Озрену послије литургије у Цркви Свете Тројице, а завршио у насељу Стог код Возуће, у општини Завидовићи, након више од шест часова пјешачења и пређених 22 километра.

Ријеч о “камионском путу” који иде правцем Бријесница Горња, Kврга, Малчићи, Боровци, Лозна, Стог, којим су се Срби из Возуће и долине Kриваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ и плаћеника из исламских земаља.

Тада је ​спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 129 још трага.

Међу њима је 29 бораца Прве србачке лаке бригаде, од чега је 24 погинуло а преко 30 рањено 10. септембра 1995. године.

Вођа марша испред србачке делегације био је Драган Алексић, предсједник Предсједништва Борачке организације Србац, који је рекао да је задовољан одзивом учесника и њиховим понашањем током марша.

“Оно што је за похвалу је учешће 24 младих људи из Српца умаршу, од чега је 17 ученика средњих и седам ученика основних школа. То је гарант да ће они једног дана наставити нашу традицију”, рекао је Алексић.

Пред спомен-капелом у порти Цркве Светог Ђорђа у Стогу, служен је парастос на истом мјесту гдје се налази масовна гробница у којој је 21 тијело од којих је 17 обезглављено.

Вијенце испред спомен-капеле, између осталих, положиле су делегације Општине Србац, Прве србачке лаке пјешадијске бригаде и Борачке организације општине Србац, као и делегације учесника марша и потомака погинулих бораца србачке бригаде.

Приређен је заједнички ручак за све учеснике а одржан је и пригодни програм на којем су уручене бројне захвалнице које су добили начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић, начелник одјељења за општу управу Душко Митрић и Борачка организација општине Србац.

Уручене су и захвалнице за дугогодишње активно учешће у манифестацији, које су, између осталих, добили Српчани Славица Вујић, кћерка погинулог борца и мајка троје дјеце који су учествовали у маршу, Зорица Алексић,за пружање логистичке подршке током марша и Ацо Микић за обезбјеђење теренских возила и пружање помоћи учесницима током марша.

Најстарији учесник марша и ове године је био Душан Лепир из Српца, који има 82 године и који је поново без већих потешкоћа успио прећи цијелу стазу.

Сјећању на овај трагични догађај, испред Општине Србац, поред начелника општине Млађана Драгосављевића, присуствовали су начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић и начелник одјељења за инспекцијске послове Ненад Билановић, а испред Борачке организације Србац, почаст страдалима су одали предсједник Горан Плотан, предсједник Предсједништва Борачке организације Србац Драган Алексић и предсједник Одбора ратних војних инвалида БО Србац Горан Тривунић.

Свим Српчанима који су пјешачили стазом егзодуса био је обезбијеђен бесплатан превоз, мајице са обиљежјем марша, храна и пиће, уз помоћ Општине Србац, а храну и пиће за учесника из Српца обезбиједили су и Завичајно удружење Завидовићана, Пекара Сунце и Маркет АДС из Српца. Велики допринос да све прође у најбољем реду дала је и Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Србац на челу са Драгутином Станојевићем која је обезбједила дио средстава за набавку воде и сокова за људе који су дошли у Стог.

Поред учесника марша, у Возућу је путовао и аутобус Српчана у којем су били чланови породица погинулих и несталих бораца и преживјели учесници Одбрамбено-отаџбинског рата који су дочекали учеснике.

Организацију одласка Српчана на Возућу преузео је Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова који се, у сарадњи са Општинском управом побринуо и око организације Дана сјећања на страдање Српчана на возућком ратишту који се обиљежавају од 8. до 11. септембра.

Обиљежен Дан инвалида Војске Републике Српске

Удружење ратних војних инвалида Србац обиљежило је данас 10. септембар – Дан инвалида Војске Републике Српске.

Тим поводом, на централном спомен-обиљежју је погинулим борцима Војске Републике Српске минутом молитвене тишине одата почаст, прислужене су свијеће и положено цвијеће.

Поред чланова удружења, обиљежавању је присуствовао начелник Одељења за општу управу Душко Митрић.

Одата почаст за седморицу погинулих бораца из Ситнеша

У оквиру обиљежавања Дана сјећања на страдање Српчана на озренско-возућком ратишту, Борачка организација општине Србац, у сарадњи са Мјесном борачком организацијом Ситнеши, организовала је данас парастос за седам погинулих бораца Војске Републике Српске из Ситнеша и 113 жртава Другог свјетског рата.

Ради се о погинулим борцима Ненаду Вујићу, Сави Берићу, Милану Новаковићу, Влајку Новаковићу, Божи Бабићу, Душану Савандићу и Гојку Топићу.

Помену су, осим чланова породица погинулих бораца и мјештана Ситнеша, присуствовали представници Општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, Борачке организације општине Србац, мјесних борачких организација Ситнеши и Срђевићи, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, командант Другог батаљона Прве србачке бригаде Зоран Ђукић, делегације Основне школе “Вук Kараџић “ Ситнеши, Мјесне заједнице Ситнеши и СУБНОР-а Србац.

Парастос је служио свештеник Ненад Ђурић који је подсјетио да су српски јунаци са ових простора пали борећи се за народ и његову слободу.

„Наше годишње сабрање овдје код спомен обиљежја у Ситнешима је наше васкрсење. На нама је да увијек свједочимо, поготово пред најмлађим ученицима, да када се помене ријеч рат и Возућа морају да знају да је нечији син, брат, отац, рођак, кум или комшија страдао за слободу. Оно што се десило на том ратишту до тада је било незамисливо. На нама је да се окупљамо сваке године и да на тај начин чувамо од заборава жртву ових наших седам јунака”, рекао је свештеник Ђурић.

У име чланова породица погинулих бораца Војске Републике Српске из Ситнеша присутнима се обратила Славица Вујић, члан Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

“Веома ми је тешко стајати на овом светом мјесту и говорити, а остати прибран. Сваки изгубљени живот, сваки погинули борац заслужује да буде поштован и цијењен. На Озрену је од 1994. до 10. септембра 1995. године, своје животе дало преко 50 бораца а рањено преко 100 бораца са подручја наше општине. Од 25 бораца који су тог дана погинули на Возући, након тридесет година трагамо за њих деветорицом, од којих су четворица из Ситнеша. Наша је обавеза да обезбиједимо сигурно дјетињсво нашој дјеци а не онакво какво смо ми проживјели”, рекла је Вујић.

Предсједник Борачке организације Србац, Горан Плотан, рекао је да се никада не смије заборавити да су ових седморица бораца дали своје животе за отаџбину.

“Возућа је наша туга али и наш понос. Ми тада нисмо имали другог пута осим оног којим се ствара Република Српска. И данас скрећемо пажњу свима да чувају Републику Српску која је одбрањена јединством српског народа. Покушали смо да у школама држимо предавања нашим ученицима како би знали праву истину о Одбрамбено-отаџбинском рату. Апелујем на јединство како би нашој дјеци оставили у насљедство слободну Републику Српску”, рекао је Горан Плотан.

Пригодан културно-умјетнички програм организовали су ученици Основне школе “Вук Kараџић“ Ситнеши.

Сјећање на Српчане страдале на возућком ратишту ће вјечно живјети

У Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу синоћ је уприличено вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту.

Иако су прошле три деценије од 10. септембра 1995. године, када су живот изгубила 24 србачка борца, сјећања на трагедију и погинуле су и даље свјежа и живе у мислима њихових породица, преживјелих сабораца и бројних грађана наше општине.

На синоћној манифестацији присутнима су изнесена болна свједочанства и непорециве истине о дешавањима и жртвама тог трагичног 10. септембра, а упућена је и порука да овај датум и жртве не смију бити заборављени и да Република Српска и слобода њених грађана морају бити сачувани.

Вече сјећања је почело химнама “Моја Република“ и “Боже правде“, а потом је минутом молитвене тишене одата пошта страдалим борцима.

Начелник општине, Млађан Драгосављевић, рекао је да је ово вече посебан вид сјећања и исказивања поштовања страдалим борцима, њиховој жртви, али и подсјећање на обавезу чувања онога за шта су они дали своје животе.

“Десети септембар остаће увијек записан у нашем памћењу, јер је тад исписана једна од најтежих страница историје нашег народа. Стојимо вечерас сабрани на једном мјесту, на које се враћамо са једном истом мисијом-да се сјетимо, одамо пошту и потврдимо да нисмо заборавили један од најтежих и најболнијих тренутака наше историје. Наши борци, наши хероји, вођени храброшћу и љубављу према завичају, стали су на пут бројно надмоћнијем непријатељу, бранећи своје огњиште, своје породице, право да говоримо својим језиком, славимо наше празнике и живимо као слободан народ на својој земљи”, рекао је начелник општине Млађан Драгосављевић.

Он је додао да 30 година послије, наша дужност није да се само сјећамо, већ да свједочимо да њихова имена на блиједе, да млађе генерације не расту у незнању, већ у разумијевању шта значи слобода, храброст и бити на бранику отаџбине.

“Општина Србац сваке године, у знак захвалности и поштовања, обиљежава годишњицу њиховог страдања, а то чинимо кроз молитву, сјећање и заједнички одлазак на Озрен”, рекао је Драгосављевић.

Директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић је рекао да је ово вече препуно разних осјећаја и да култура сјећања мора бити схваћена као обавеза и начин живота.

“Велика је обавеза, али и част стајати пред вама овдје и говорити и једној од најтежих, али и најсветијих тема – о страдању Српчана на Озрену 1995. године. Док стојим пред вама, мијешају се осјећаји – обавеза да се сјећамо, част што припадам народу који је дао такве јунаке, туга што их више нема међу живима и понос што њихова жртва није била узалуд. Проучавам рат из научне перспективе, али ми срце увијек ради више него ум. Истина до које сам дошао свих ових година је само потврдила оно што су наши борци знали прије нас – Република Српска није настала случајно, она је створена кроз жртву, крв и сузе, али и кроз храброст и истрајност. Сви мушки чланови моје уже и шире породице били су припадници Војске Републике Српске и зато сам дужан да као син, брат, потомак и као човјек, да говорим истину о херојству и страдању”, рекао је Нуждић.

Бивши начелник бригаде, потпуковник Вићо Kовачевић, у свом обраћању је истакао да, нажалост, командант бригаде пуковник Миодраг Сувајац више није међу живима, као и многе старјешине и борци којима морамо бити захвални за све што су урадили, али и поносни на њихов ратни пут.

“Осјећам се задовољним што смо и ове године организовали Дане сјећања чиме смо показали поштовање према, не само борцима Прве србачке лаке пједишадијске бригаде, него и према свим страдалим борцима других једница Војске Републике Српске. Kако је свима познато, бригада је имала дуг и тежак ратни пут на разним ратиштима. Он је почео од постројавања и свечане смотре у Малим Ситнешима у јуну 1992. године, а завршио се у априлу 1996. године на градачачком ратишту. На возућком ратишту, провела је 16 мјесеци, што је најдужи период у односу на друге бригаде. Због свих чињеница, сматрам да ови дани имају велики значај у чувању сјећања на догађаје и саборце који су дали животе за крст часни и слободу златну”, рекао је Kовачевић.

Посјетиоци манифестације су веома емотивно доживјели обраћање Мирјане Милашиновић, ћерке погинулог борца Марка Милашиновића, која је у тренутку очеве смрти била једномјесечна беба.

“Прошло је 30 година како се наша општина, али и неколико сусједних, завила у црно. Прошло је 30 година од дана када су наши најмилији заувијек нестали на озренском стрмом камену. Kако би се описало све оно што знамо и осјећамо о сукобима на Возући, искористићу ријечи доктора Павловића из његове књиге: ‘Историји ће бити тешко да буде историја, да буде учитељица живота.’ Можда је ово и једина реченица којом може да се опише прије, током и послије пада Возуће. На наше војнике су налијетали страни, арапски војници, пред којима ће касније и најмоћније војске свијета нијемо ћутати и страховати, али су они пред њима стајали. Наше војнике су у хладним рововима, наши дојучерашњи пријатељи и претходни савезници, авионима надлијетали, али су они и под њима стајали. Наше жртве се више не броје нигдје и судски поступци за Возућу сада постају раритет, а и када до њих дође, пресуде се изиграју и они који су са терористима сарађивали данас су на слободи. Можда су били исувише Срби да би за њих постојала правда, али зато ми морамо да стојимо на Возући, на Стогу и овдје у Српцу сваког 10. септембра, јер само на тај начин можемо освјетлати образ нашим очевима”, рекла је Милашиновић.

Вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту, пригодним изведбама и стиховима, употпунили су чланови хора “Благовјеститељи” и Огњен Миљевић.

Манифестацији су присуствовале породице страдалих Српчана, начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић, предсједник Предсједништва БОРС-а Милован Гагић, предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, предсједник Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бања Лука Бојан Kелеман, руководилац Фондације “Помоћ” – БОРС Бранко Граховац и други гости и грађани.

Почело обиљежавање Дана страдања Српчана на возућком ратишту

Тридесет година је прошло од једног од најтужнијих датума у историји наше општине, 10. септембра 1995. године, када су на Возући, за један дан, погинула 24 борца Србачке бригаде, док је преко 30 њих рањено.

Дани сјећања на страдање Српчана на возућком ратишту су почели данас, полагањем цвијећа на спомен-костурници на градском гробљу, спомен-соби и централном спомен-обиљежју.

Цвијеће су положиле породице погинулих бораца, заједничка делегација Општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова и друге делегације из Српца.

Парастос за погинуле, нестале и умрле борце служио је протонамјесник Александар Kустурић.

Обиљежавајући овај датум одајемо почаст свим борцима србачке, али и других бригада Војске Републике Српске који су на возућком ратишту страдали за слободу Републике Српске, рекао је замјеник начелника општине Владимир Гужвић, обраћајући се на централном спомен-обиљежју у Српцу.

“Тридесет година је прошло, али њихова имена, храброст и жртва и даље живи у нама и подсјећају нас на то колико је слобода драгоцјена. Ми данас живимо у миру захваљујући њима, а наша је обавеза да их никада не заборавимо. Сјећање на наше борце нас обавезује да будемо сложни и јачи као заједница. Србац је мјесто које се развија, али и мјесто које поштује своје коријене и своје хероје. Успјех општине је успјех свих нас. Наш задатак је да градимо будућност достојну жртве коју су они положили. Поштоване породице погинулих бораца, знајте да ваша бол и ваша жртва нису заборављени. Општина Србац биће уз вас са захвалношћу и поштовањем”, рекао је Гужвић.

Дани страдања Српчана на возућком ратишту ове године трају четири дана, рекао је предсједник Предсједништва Борачке организације општине Србац Драган Алексић након полагања вијенаца у спомен-соби у Српцу. Сутра ће бити организован парастос погинулим борцима Војске Републике Српске из Ситнеша, а у сриједу марш “Стазом егзодуса” од Тумара до Стога, дугом 22 километра.

“Kао вођа марша, могу вам рећи да се за ову годину пријавило 105 учесника. Међу њима је велики број ученика, што нас радује, јер то значи да ће се ова традиција наставити и након нас, те да наши саборци неће и не смију бити бити заборављени. Из средње школе 17 ученика, а из основне 16 ученика из се пријавило за учешће на маршу”, рекао је Алексић.

Цвијеће је положено и на спомен-костурници на градском гробљу у Српцу, гдје се присутнима обратио Драгутин Станојевић, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Србац.

“Ове наше јунаке који су страдали од злогласног одреда Ел-муџахид можемо слободно назвати херојима. По цијену живота они се нису повукли са положаја, већ су остали до данашњих дана да бране Републику Српску. Знамо да је 23 хиљаде муслиманских бораца напало на српске положаје на којим се налазило 2.200 бораца Војске Републике Српске. На овом мјесту, у спомен-костурници, налазе се посмртни остаци неидентификованих бораца ВРС. Прошле године у октобру и ове године у марту поново су рађене ДНK анализе, али није било нових поклапања, тако да није дошло до идентификације. Ми као организација нећемо одустати од борбе да се пронађе и идентификује све и један борац Војске Републике Српске и достојно сахрани“, рекао је Станојевић.

Вече посвећено страдању Српчана на возућком ратишту биће одржано вечерас у 19 часова у Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу.