Вијести

У Српцу обиљежен Дан инвалида Војске Републике Српске

У организацији Удружења ратних војних инвалида Србац данас је обиљежен Дан инвалида Војске Републике Српске.

На централном спомен обиљежју погинулим борцима Војске Републике Српске је одата почаст и положено цвијеће.

Поред чланова удружења, обиљежавању су присуствовали начелник одељења за општу управу Душко Митрић и представници Борачке организације општине Србац и њиховог Одбора ратних војних инвалида.

“Удружење ће и у наредним годинама 10. септембар обиљежавати као Дан инвалида Војске Републике Српске. Овом приликом, Удружење РВИ свим ратним војним инвалидима честита њихов дан – Дан инвалида Републике Српске“, наводи се у саопштењу.

Дани сјећања: Одата почаст погинулим и несталим борцима из Ситнеша

Борачка организација општине Србац у сарадњи са Мјесном борачком организацијом Ситнеши организовала је данас парастос за седам погинулих и несталих бораца Војске Републике Српске из овог села и 113 жртава Другог свјетског рата.

Мјештани Ситнеша дали су огроман допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату. Из овог мјеста 225 становника били су припадници Војске Републике Српске а са ратног пута нису су се вратила седморица ситнешких бораца, и то Ненад Вујић који је погинуо на требавском ратишту, Милан Новаковић који је погинуо на озренско-возућком ратишту, Влајко Новаковић који је био припадник Прве србачке лаке бригаде а умро 1995. године и Саво Берић, Божо Бабић, Душан Савандић и Гојко Топић који су нестали на озренско-возућком ратишту.

Почаст погинулим борцима одата је паљењем свијећа и полагањем цвијећа, а помену су, осим чланова породица погинулих бораца и мјештана Ситнеша, присуствовали: делегација Општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, делегације Борачке организације општине Србац и мјесних борачких организација Ситнеши и Срђевићи, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, командант Другог батаљона Прве србачке бригаде Зоран Ђукић и делегације Основне школе “Вук Kараџић “ Ситнеши, Мјесне заједнице Ситнеши и Удружења СУБНОР Србац.

Парастос је служио свештеник Ненад Ђурић који је подсјетио да су српски јунаци са ових простора пали борећи се за народ и његову слободу и изразио наду да се рат на овим просторима више никада неће догодити.

„Kада би се сва безумља овога свијета могла смјестити у једну мисао онда би требало да изговоримо ријеч “рат”.“ Српски народ је у току своје историје ратовао и страдао немали број пута. У току борби народ је испољио двије врлине, а то су жарка љубав према отаџбини и велика снага свог витешког духа. Српски војник се борио и гинуо за слободу. Тешко је наћи ријечи утјехе за све породице које остадоше без својих најближих, али једино нам остаје да упутимо молитве и вапај Богу да нам подари утјеху и подари покој свим пострадалим борцима Војске Републике Српске”, рекао је свештеник Ђурић.

Предсједник Борачке организације општине Србац, Горан Плотан, рекао је да се никада не смије заборавити да су борци из Ситнеша дали своје животе за отаџбину.

“Нажалост, 10. септембра 1995. године десило се да за један изгубимо 24 саборца. Хвала вам што сте дошли како би се заједно са нама присјетили погинулих другова. Позивам вас да се окупимо око једног циља, а то је опстанак Републике Српске”, рекао је Плотан.

Пригодан културно-умјетнички програм организовали су ученици Основне школе “Вук Kараџић“ из Ситнеша.

Данашњи парастос организован је у складу са Kалендаром за обиљежавање значајних датума и јубилеја Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, а у склопу обиљежавања Дана сјећања на страдање Српчана на возућком ратишту.

Страдање Српчана на возућком ратишту остало у болном сјећању

У сали Скупштине општине Србац синоћ је уприличено вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту.

Манифестацији су присуствовале породице страдалих Српчана, начелник општине Млађан Драгосављевић, минстар финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, вршилац дужности директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић и предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.

Међу присутнима су били и ппредсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић, ратни репортер прес-центра Првог крајишког корпуса Лидија Жарић, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Драгутин Станојевић, предсједник Борачке организације општине Србац Горан Плотан, супруга и унук покојног команданта Миодрага Сувајца, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и други грађани, а модератор вечери је била Бранка Санчанин.

У пригодном програму изнесена су сјећења о ратним дешавањима, посљедицама и жртвама које је поднијело становништво, борци и породице страдалих чије ране након губитка најдражих нису никада зарасле, а заједничка жеља свих који су се братили јесте да се рат никада не понови.

На почетку вечери, присутне су преплавиле емоције, јер је потресне стихове пјесме “Паљеник” говорио њен аутор, начелник ратне санитетске службе Прве србачке лаке пјешадијске бригаде доктор Милан Павловић.

Зоран Благојевић, пресједник Завичајног удружења Завидовићана, рекао је да је ситуација у којој су се нашли борци на озренско-возућком ратишту била веома сложена, али да су сви били сложни и одлучни да одбране своју територију.

“Године 1992. када се одлучивало о стварању Републике Српске и одбрани народа, сви смо одлучили да то хоћемо. Овдје сте имали једног непријатеља, а ми смо били уклијештени између два корпуса – зеничког и тузланског и били смо одлучни да ћемо дати све од себе да не прођемо као у Другом свјетском рату. Пркосно смо стали, без обзира што су нас нападали и други корпуси. Ви овдје требате бити посебно захвални покојном команданту Миодрагу Сувајцу, који је успио извући два батаљона, прегруписани су, ушла је 14. лака пјешадијска бригада, а та два батаљона су прешла на другу страну ријеке Kриваје. Да то није урађено, жртве би биле далеко бројније”, рекао је Благојевић.

Вршилац дужности директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Виктор Нуждић, рекао је да по први пут, након средњег вијека, западно од Дрине, Срби имају своју државу и да не смију бити заборављени страдали борци, али ни они који су имали срећу да из ратних сукоба изађу живи.

“Наша историја је пуна оваквих догађаја, оваквих страдања. Истовремено, она је херојска и тога увијек морамо бити свјесни. Понекад, нажалост, нисмо свјесни да живимо у периоду јунака, хероја, зато што у овом времену око нас ходају људи који су бранили, одбранили и створили Републику Српску, а многи од њих су за њу дали животе. Поред оних који више нису живи, морамо се сјетити и оних који су рањавани, који су дали дијелове свог тијела, који су дали младост и најбоље године, оних који су неповријеђени изашли из рата, јер су се сви они подједнако борили за нашу слободу и да оно што данас имамо, а то је Република Српска”, рекао је Нуждић.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Драгутин Станојевић рекао је да обиљежавање 10. септембра мора да буде пренесено на млађе генерације, које ће сачувати сјећање на све страдале, те подсјетио да се још увијек трага за десет бораца.

“Окупили смо се да обиљежимо 29 година од Српчана на озренско-возућком ратишту. Kултура сјећања мора да буде важна и обиљежавање Дана сјећања код нас траје неколико дана. десетог септембра 1995. године су отишла 24 најбоља од најбољих, дјеца су остала без очева, мајке и очеви без синова, сестре без браће, жене без мужева, а посебан терет носе породице оних чија тијела никад нису нађена. На подручју наше општине трага се за још 10 несталих бораца”, рекао је Станојевић.

Он је додао да је неопходно убрзати процес тражења, јер већина родитеља несталих бораца више нису међу живима, што значи да су умрли, а да нису сазнали гдје су кости њихових синова.

Предсједник Борачке организације општине Србац Горан Плотан, командир вода Војне полиције, емотивно је говорио о својим искуствима са ратишта, на којем је тешко рањен, а након лијечења и борбе за живот, остао је стопостотни инвалид.

,,Дана 10. септембра, извлачили смо људство са ратишта, а нас четворица, обезбјеђујући мјесто, остали смо међу задњима на локацији, гдје нас је непријатељ убрзо видио и засуо минобацачем. Тад нисмо били повријеђени и почели смо да се извлачимо, али непријатељ није одустајао. Убрзо је пала граната од које сам задобио повреде главе, руке, ноге, а најтеже повреде су настале у предјелу стомака. Двојица сабораца су лакше повријеђена, а четврти је прошао без повреда. Саборци су од јакни направили помоћно носило и тако ме извукли. Након рањавања, опоравак је био спор и тежак. Због тровања које сам добио, био сам животно угрожен, а мјесецима сам боравио у неколико болница. Преживио сам, али су остале велике посљедице и остао сам стопостотни инвалид”, рекао је Плотан.

Начелник општине Млађан Драгосављевић је рекао да су ово дани када се сјећамо најтрагичнијег дана у историји наше локалне заједнице и додаје да ожиљци, које прије свих, носе породице погинулих бораца, па онда и сви савременици ратних дешавања, никад неће зарасти и они требају бити опомена да Република Српска мора бити сачувана.

“Обиљежавамо најтрагичнији дан у историји наше општине, а наша локална заједница настоји да обиљежи све важне датуме који се односе на Одбрамбено-отаџбински рат. Ожиљци, које свако од нас на носи у срцима на свој начин, треба да буду вјечна опомена и подсјећање да смо дужни да одбранимо оно што су борци стварали и за шта су многи од њих живот дали. Да их можемо питати, сигуран сам да би нам рекли да то морамо урадити, а да бисмо то успјели, морамо бити јединствени у борби са изазовима пред којима се налазимо и зато нека вјечно живи сјећање на страдале борце, нека живи Република Српска коју су стварали и која је једина гаранција опстанка српског народа на нашим просторима”, рекао је начелник Драгосављевић и посебно истакао долазак на овај догађај Лидије Сувајац, супруге покојног команданта Миодрага Сувајца.

За крај вечери, Сања Врејић из Срђевића је отпјевала пјесму “Јунаци са Kошара” која може послужити као синоним страдања војника на било којем ратишту, па тако и на возућком.

Дани сјећања на страдање Српчана на возућком ратишту: Откривена спомен плоча несталим борцима

Полагањем цвијећа на спомен костурници на градском гробљу у Српцу данас је почело обиљежавање 29. годишњице од страдања Српчана на возућком ратушту, у знак сјећања на 10.9.1995. године, када су на Возући за један дан погинула 24 борца Србачке бригаде, док је преко 30 њих рањено.

Тим поводом откривена је и спомен плоча на костурници, са исписаним именима десет несталих бораца из Српца, чији посмртни остаци још увијек нису идентификовани, а у питању су: Божо Бабић, Саво Берић, Жељко Драгичевић, Драгољуб Ђурђевић, Драган Кљајчин, Живко Мајсторовић, Миломир Малић, Душан Савандић, Илија Стајић и Миле Тихомировић. Спомен плочу су открили унучићи несталих бораца.

Душко Митрић, предсједник Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова на подручју општине Србац, рекао је да се ради о србачким борцима који су као припадници Војске Републике Српске нестали на озренско-возућком ратишту и додао да је спомен плоча постављена уз финансијску помоћ Општине Србац, а на иницијативу и уз сагласност породица несталих бораца.

Цвијеће на спомен костурницу су положиле породице погинулих и несталих бораца и заједничка делегација Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова и Општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, а потом су исте делегације положиле цвијеће и на централном спомен обиљежју у Српцу. То су још учинили и представници Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења ратних војних инвалида, Удружења СУБНОР, Уједињеног равногорског покрета, Удружења пензионера општине Србац и друге делегације.

Заједничка делегација Одбора и Општине Србац, као и породице погинулих бораца, одали су почаст страдалима и у спомен соби, а парастос за погинуле, нестале и умрле борце служио је свештеник србачке парохије Миле Дринић.

Потресан одломак из књиге “Ратне приче”, аутора доктора Милана Павловића, под називом “Посљедњи дан”, који говори о страдању Српчана на Возући 10.9.1995. године, прочитао је некадашњи потпуковник Војске Републике Српске и начелник штаба србачке бригаде, Вићо Ковачевић.

Обиљежавање Дана сјећања биће настављено данас у 19 часова када ће се у сали Скупштине општине Србац одржати Вече посвећено страдању Српчана на Возући.

У понедјељак, 9. септембра у 12 часова одржаће се парастос погинулим борцима Војске Републике Српске са подручја Мјесне заједнице Ситнеши, а у уторак 10. септембра биће организован марш “Стазом егзодуса” од Тумара до Стога, дуг 22 километра, за кога се пријавило око стотину Српчана.

Обиљежавање Дана сјећања завршава у сриједу, 11. септембра парастосом за погинуле борце Војске Републике Српске са подручја мјесне заједнице Кобаш са почетком у 11 часова.

Почела реконструкција магистралног пута од Српца до Дервенте

Реконструкција магистралног пута првог реда на дионици од Српца до Дервенте у дужини од 41,4 километра почела је протеклих дана, а упоредо са овим пројектом, биће реконструисан 21 километар пута од Дервенте ка Шешлијама.

Вриједност ових пројеката већа је од 50 милиона марака које су обезбиједили Влада и Путеви Републике Српске, а рок за завршетак радова је 36 мјесеци.

На потезу од Дервенте ка Српцу радници уклањају постојећи слој асфалта и мијењају подлогу.

“У току је замјена постојећег слоја овог коловоза, постављање нове тампонске конструкције и слојева асфалта са уређењем одводних канала, пропуста и ригола” објаснио је шеф градилишта Радмило Симић.

Пројекти реконструкције путева од Дервенте до Српца и до Шешлија међу највећим су које „Путеви Републике Српске“ тренутно реализују.

“То је пројекат вриједности 50.309.000 марака. Вјерујте, ради се о пројекту који се дуго помиње и веома је важан за овај крај. Влада Републике Српске, ресорно министарство и „Путеви“ кроз кредитна и властита средства обезбиједили су новац за ову намјену”, рекао је в.д. директора „Путева Републике Српске“, Милан Дакић.

Оба пута, од Дервенте до Српца и од Дервенте до Шешлија, биће реконструисана истовремено, а за вријеме радова возила ће се пропуштати наизмјенично.

Ширина новог асфалта биће од шест и по до седам метара у зависности од дионице пута.