Скупштина одобрила додјелу парцеле за изградњу новог објекта ФК „Слога“
Одборници Скупштине општине Србац на данашњој сједници су дали сагласност за додјелу парцеле површине око 500 квадратних метара за изградњу новог објекта Фудбалског клуба „Слога“ из Српца.
Општина Србац је протеклих дана формирала грађевинску парцелу за ову намјену у Врбаској улици у Српцу у близини градског стадиона. Усвајањем нацрта уговора о регулисању међусобних односа на данашњој скупштини, створени су предуслови да се крене са изградњом нових свлачионица, ресторана са стакленом баштом и пратећих садржаја које ће користити чланови мушког и женског клуба Слога.
Одборник Бранко Граховац, који обавља функцију предсједника ФК „Слога“, рекао је да ће средства у износу од 350 хиљада КМ обезбиједити Фудбалски савез БиХ.
„На тај начин нећемо оптеретити буџет општине Србац и Републике Српске, а добићемо модеран објекат какав смо чекали пуних 40 година. Остаје да се ријеши сва потребна папирологија ових дана како би новац из Савеза ускоро био уплаћен. Слога је обезбиједила израду пројекта и ријешила сву другу документацију, у виду противпожарне и других сагласности. Морам нагласити да смо један од ријетких клубова у Републици Српској који је од кровног савеза у БиХ успио добити ова средства и ти напори су трајали чак три године“, истакао је Граховац.
Он је изразио жаљење што су одборници опозиције били уздржани да се ова тачка уврсти у дневни ред, иако су на крају сви гласали за овај приједлог.
„Да су они били у већини ова тачка се не би нашла на данашњој сједници, а самим тим не би била усвојена чиме бисмо остали ускраћени за овакав репрезентативан објекат. Али су ипак остали прегласани и овом тачком је допуњен данашњи дневни ред“, рекао је Граховац.
Додаје да пројекат за нови објекат Слоге ради србачки архитекта Александар Kомадина а очекује се да ће сви радови бити завршени у току наредне године.
На помоћном терену Слоге постављени су и стубови за рефлекторе што омогућава боље услове за тренинге свих категорија Слоге, од првог тима до пјетлића.
На данашњој сједници разматрана је и продајна цијена по квадратном метру стамбеног простора у згради за младе брачне парове у Српцу о чему можете прочитати ОВДЈЕ.
Усвојен је и извјештај о извршењу буџета општине Србац за 2021. годину и извјештај о раду начелника и Општинске управе, о чему више можете прочитати ОВДЈЕ а о осталим тачкама информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој интернет страници.
Утврђена продајна цијена станова у згради за младе брачне парове у Српцу
Продајна цијена квадратног метра стамбеног простора у згради за младе брачне парове у Српцу износиће 1200 KМ, дефинисано је одлуком која је усвојена на данашњој 14. редовној сједници Скупштине општине Србац.
Начелник Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности Дарио Kресојевић рекао је да укупна корисна површина стамбених јединица износи око 1318 квадратних метара а уговорена вриједност радова је 1.690.650 KМ.
„Kада укупну цијену подијелимо са корисном површином, цијена износи око 1280 KМ по метру квадратном. Kако бисмо обезбиједили додатну субвенцију крајњим корисницима, смањили смо цијену на 1200 KМ а преосталих 80 KМ по квадратном метру субвенционисаћемо из буџета за идућу годину, што укупно износи око 120 хиљада KМ“, рекао је Kресојевић.
Према његовим ријечима, у протеклих годину дана значајно је поскупио грађевински материјал на тржишту што је повећало цијену новоградње у цијелој Европи. Kресојевић каже да је цијена станова по квадрату у Бањалуци скочила за 20 до 30 одсто у задњих пар мјесеци, а то се одразило и на цијене станова у Српцу које у новоградњи достижу и до 1800-1900 KМ по квадрату.
Одборница Мара Цвијановић Делевић подсјећа да је првобитна цијена станова у згради за младе брачне парове у Српцу требала износити око 800 KМ по квадрату и истиче да се ради о поскупљењу за око 50 одсто.
„Сматрам да је цијена значајно повећана и да се неће пријавити довољан број младих који ће више бити заинтересовани за изградњу куће под таквим условима“, сматра она.
Начелник одјељења Дарио Kресојевић рекао је да је Општинска управа поред новчаних субвенција које ће обезбиједити из буџета за наредну годину обезбиједила и друге субвенције које се огледају у уступању земљишта за изградњу објекта од преко 800 квадрата, рјешавању имовинско-правних односа, обезбјеђењу потребне документације, сагласности и трошкова надзора о свом трошку, прибављању грађевинске дозволе, вањском уређењу након завршетка објекта и извршењу свих процедура за избор најбољег понуђача за извођење радова које изводи конзорцијум „Промакс“ Модрича, „Деск инжењеринг“ Бања Лука и „Боро Терм“ Добој.
„То су значајне ставке које будући корисници требају узети у обзир. Сви добро знамо да су се станови у Српцу кретали од 1100 до 1300 KМ по квадрату у просјеку али околности су сада другачије и многи инвеститори су драстично подигли цијене, а неки у Бањалуци су због неповољних услова на тржишту одустали од даље градње“, нагласио је Kресојевић и додаје да ће у наредном периоду бити објављен јавни позив за избор корисника.
Одборник Бранко Граховац подржао је овакав потез локалне управе истичући да се ради о значајном умањењу и поред енормних поскупљења цијена станова, а одборник Александар Бабић сматра да ће бити довољан број пријављених на јавни позив.
„Млади ће имати могућност да конкуришу за кредит код Инвестиционо-развојне банке под повољним околностима уз каматну стопу од 2.69 до 2.75 одсто, а преко Министарства финансија РС се сваке године распише јавни позив за суфинансирање каматне стопе од један одсто за куповину станова. То је добра субвенција за младе и мислим да ће интерес за становима бити толики да се већ сада треба размишљати о изградњи друге ламеле“, истакао је Бабић.
Одборник Данко Драгојевић изнио је приједлог да се изврши анкетирање брачних парова како би се утврдило да ли постоји интерес за куповину и обнову напуштених кућа на селу.
„Сматрам да се и на овај начин може ријешити стамбено питање уз улагања од око 30 до 40 хиљада KМ, при чему би им помогла општина, уз услов да се кућа не може отуђити или препродати. Вјерујем да би се кроз анкету могло видјети има ли брачних парова који су за то заинтересовани, а можда међу њима буде и оних који су се пријавили за куповину стана у згради за младе и одустали па би им изашли у сусрет на тај начин“, рекао је Драгојевић.
На данашњој сједници усвојен је и извјештај о извршењу буџета општине Србац за 2021. годину и извјештај о раду начелника и Општинске управе, о чему више можете прочитати ОВДЈЕ а о осталим тачкама информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој интернет страници.
Остварен буџетски суфицит у прошлој години, подржан извјештај о раду начелника
Буџет општине Србац је стабилан а средства се троше у складу са донесеним плановима и програмима што потврђује да је у прошлој години остварен суфицит у износу од 87.886 KМ.
Ово је један од закључака са данашње 14. редовне сједнице Скупштине општине Србац којој су присуствовала 24 одборника, а одсутан је једино био одборник Радојица Видовић.
Начелница Одјељења за финансије, Зорица Стаменић, рекла је да је извршење буџета у прошлој години износило 11.336.814 KМ што је за један одсто више у односу на ребаланс 2, док је буџетска потрошња износила 11.248.928 KМ.
„Kрајем 2020. године усвојили смо буџет од осам милиона KМ а након тога донијели још два ребаланса, највећим дијелом због емисије обвезница за финансирање изградње зграде за младе брачне парове, краткорочног задужења у виду револвинг кредита, већег остварења прихода од индиректних пореза, повећаних средстава за реконструкцију путева, зграда и објеката кроз Програм јавних инвестиција РС и слично“, рекла је Стаменић.
Одборница Бојана Михољчић Шапурић, предсједница Kомисије за буџет и финансије, рекла је да је једногласан став комисије да су средства трошена намјенски и предложила усвајање извјештаја о извршењу, док је одборник Бранко Граховац нагласио да је стабилизован рад свих буџетских корисника којима се редовно исплаћују плате и доприноси.
Говорећи о прошлогодишњем буџету, одборник Александар Бабић рекао је да је био ликвидан и да су уложена значајна средства за капиталне инвестиције.
„За посљедње четири године у инфраструктуру је уложено око 20 милиона KМ а у истом периоду су укупна задужења смањена за око 5.5 милиона KМ“, истакао је Бабић.
Већином гласова на сједници је усвојен и извјештај о раду начелника општине и Општинске управе за прошлу годину.
У дискусији по овој тачки, одборница Данијела Божић Новковић је затражила одговор о томе докле се стигло са програмом BFC SEE сертификације локалне управе, затим да ли се примјењује Иницијатива за зеленију и одрживу будућност којом се Општина Србац обавезала да ће сваке године засадити најмање 700 стабала, функционише ли Центар за изучавање руског језика чији рад је начелник озваничио прошле године и да ли је спроведена у дјело хуманитарна акција помоћи једној од породица из Глине у Хрватској чија кућа је разрушена у стравичном земљотресу, а коју је требала подржати Општинска управа са локалним привредницима.
Одборника Сашу Јовичића је занимало каква су искуства прикупиле општине Фоча и Мркоњић Град које су биле у посјети Српцу прошле године на тему изградње зграде за младе брачне парове и да ли је у плану усклађивање броја радника у администрацији у складу са ранијим препорукама које је ресорно министарство дало општинама и градовима, додајући да у том погледу нагласак треба ставити на природан одлив а не на отпуштање радника.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да ће кроз BFC SEE сертификацију, коју између осталих проводи Привредна комора РС, општина Србац бити препознатљивија код инвеститора јер је то показатељ повољне климе за улагање. Он је додао да ће наредних мјесеци наша локална заједница морати исправљати одређене недостатке како би се испунили тражени критеријуми и добио сертификат.
Kада је ријеч о озелењавању, Драгосављевић је рекао да се тај процес одвијао у градском подручју и мјесним заједницама у сарадњи са УНДП и донаторима, а један дио у сарадњи са Шумском управом. Према његовим ријечима, ускоро ће се засадити један број садница нове сорте пауловније чији је капацитет производње кисеоника чак четири пута већи у односу на постојећа стабла.
„По питању Центра за изучавање руског језика, његов рад је користан за све оне који желе да изуче литературу на руском језику у србачкој библиотеци гдје се може пронаћи велики број руских наслова а једна група Српчана је прошла и школу руског језика. Што се тиче иницијативе да помогнемо једној породици из Глине, чија кућа је разрушена у земљотресу, показали смо добру вољу за тим, али још увијек нисмо добили повратну информацију јер су се морали испунити одређени предуслови у вези детаљног снимања овог подручја и смиривања тла, које је подрхтавало и у протеклом периоду“, рекао је начелник Драгосављевић.
У погледу броја запослених у локалној управи, начелник Драгосављевић је рекао да ће ресорно министарство највјероватније одредити колико се средстава смије утрошити за плате и накнаде радницима и да ће на основу тога у будућности бити одређиван број радника у администрацији.
Додаје да је у току прошле године примио делегацију Фоче и Мркоњић Града којима је објаснио како се одвијају законске процедуре у погледу изградње зграде за младе брачне парове, јер је Србац први у Републици Српској на овај начин одлучио да обезбиједи стамбени простор за младе.
„Будући да се ради о пионирском подухвату, имали смо одређене потешкоће и провели смо доста времена на усаглашавању процедура јер се истовремено појављујемо у улози инвеститора и прометујемо некретнине. Све те проблеме смо успјешно ријешили и радо их пренијели другим општинама које су такође исказале жељу да попут наше општине крену са изградњом оваквог објекта“, рекао је начелник Драгосављевић.
На почетку данашње сједнице одборници СДС, ПДП и ДНС, са намјером да се уврсти у дневни ред, поднијели су писмени захтјев за исплату новчаних средстава у износу од 500 KМ србачким ватрогасцима за велики допринос у очувању животне средине, здравља људи и борбе против еколошке катастрофе гасећи пожар на дивљој депонији у Српцу.
Будући да овај захтјев није формулисан као скупштински акт, од стране секретара Скупштине општине Срђана Бркића образложено је да као такав не може бити уврштен у дневни ред данашњег засједања, али је договорено да се од стране начелника општине размотри овај захтјев и у складу са буџетским приливом ова средства предвиде ребалансом буџета.
Без веће расправе на данашњој сједници усвојени су извјештаји о стању управног рјешавања у Општинској управи, стању припремљености система противградне превентиве, извјештај о насиљу у породици на подручју србачке општине у 2021. години и информације о стању у области заштите и спасавања и стању ловства за прошлу и плану газдовања за наредну сезону.
О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој интернет страници.
Вјеште руке србачког пензионера Ранка Кресојевића дрвету удахнуле живот
Србачки пензионер Ранко Кресојевић (90) из Повелича код Српца већ седам деценија је велики заљубљеник у природу и планинарење из чега се изродио необичан занат у виду израде дрвених скулптура којих је током живота урадио близу пет стотина.
Након сусрета са академским вајаром Остојом Ђурићем, пријатељем из школских дана, открио је склоност ка овој врсти умјетности. Прве скулптуре израдио је још давне 1961. године и стварао је све до прије три године када је алат окачио о клин.
“Волим пјешачити и овом врстом рекреације се бавим пуних 70 година. Шетајући планинама наилазио сам на разне жиле и пањеве, најчешће у коритима ријека, које је природа већ осмислила а ја сам то мало допунио и створио разне фигуре људи, животиња и других мотива”, рекао је Кресојевић.
Највише је радио са боровином јер се ради о дрвету природно премазаном смолом које има дугу трајност, али и са глогом, врбом и јасеном. Посебно је поносан на фигуру „Вучка“, некадашњу маскоту Олимпијских игара у Сарајеву 1984. године, који је у то вријеме био права атракција.
“Мој „Вучко“ је био изложен цијело вријеме током игара у Бановићима гдје сам провео радни вијек. Многи су долазили са намјером да га откупе али све сам понуде одбијао. Чак сам му направио партнерку, вучицу, и обоје стоје и данас у љубави на полици моје куће”, рекао је Ранко.
Чак 160 фигура и данас краси његово породично домаћинство. Остале је подијелио а највећи број њих заувијек је нестао у ратном вихору који га је задесио у Руднику мрког угља у Бановићима гдје је готово двије деценије био имовинско-правни референт и шеф набавке.
“Највише фигура сам израдио у том периоду, а по мом сјећању било их је 190. Када се запуцало на све стране, гледао сам само како да извучем живу главу а скулптуре су остале у стану. Чуо сам да су неке покрадене а од неких су чак ложили ватру. Једном приликом ми се јавио човјек који је рекао да је сачувао један од мојих радова и понудио се да га врати, али сам му га оставио као поклон”, рекао је Ранко који је једно вријеме радио и у Геодетској управи у Сарајеву.
Додаје да је имао прилику да их скупо прода али то није учинио, највише на наговор супруге и кћерке.
“Сви радови који су опстали до данашњег дана подједнако су ми драги и не бих волио да буду уништени. Колекцији сам дао назив „Мој дрвљеник“ и размишљам да их једног дана поклоним локалној заједници, уколико се адаптира адекватан галеријски простор, како би на тај начин остали трајно сачувани”, рекао је Кресојевић.
У договору са властима и установама културе у Српцу, планира да одржи изложбу својих радова у склопу прославе крсне славе и дана општине Србац у октобру, што ће бити први пут након готово три деценије.
“Имао сам само једну изложбу у Српцу у Дому културе током рата а четири пута сам их излагао у Тузли. Доста скулптура сам поклонио па их данас има на многим континентима, а највише у земљама бивше Југославије. Чак 40 радова ми је тренутно у Шведској гдје живи моја кћерка. Планирам да израдим фото албум свих својих фигура и поклоним га Завичајној збирци србачке библиотеке како би и на тај начин запис о њима остао трајно сачуван”, рекао је Кресојевић.
Ранко Кресојевић се планинарењем почео бавити још 1952. године након сусрета са једном групом планинара из Сарајева. Љубав према пјешачењу задржала се цијели живот а постао је и члан Планинарског друштва „Игман“ из Сарајева и почасни члан Планинарског савеза БиХ.
“Бели анђео” из Српца наступио на међународном фестивалу фолклора у Сутомору
Српско културно-умјетничко друштво “Бели анђео” из Српца налази се у Црној Гори гдје од 11. до 17. јула учествује на међународном фестивалу “Монтенегро фолк фест” у Сутомору.
Наши фолклораши су наступили прве вечери фестивала на којем учествују још и друштва из Србије, Пољске и Румуније.
“Ово нам је друга година како учествујемо на овој манифестацији а наступило је 13 наших чланова у комбинацији ветерана и извођачког састава”, рекла је предсједница друштва Жељка Мрђа.
Слободно вријеме проводе на плажи а сутра планирају одлазак на крстарење.
“Планирамо обићи Петровац, Краљичину плажу и Будву а у повратку правимо дужу паузу у Требињу обилазећи град”, рекла је Мрђа.
