Општина Србац добила на поклон дјела њемачког сликара од градишког пензионера: Бардачки пејзажи прошли пола свијета

Општина Србац добила на поклон дјела њемачког сликара од градишког пензионера: Бардачки пејзажи прошли пола свијета

Пензионер Илија Милаковић из Кочићева код Градишке поклонио је Општини Србац три умјетничка дјела њемачког сликара A.V.Rüdta, која су не само значајан историјски, већ и културни драгуљ за нашу локалну заједницу.

Rüdt, који је рођен крајем 19. вијека, био је познат по својим пејзажима, а највише је волио сликати мочваре, ријеке и сеоске предјеле. На некима од њих, који су настали двадесетих и тридесетих година прошлог вијека, приказан је изглед Бардаче, као некадашњег станишта многих биљних и животињских врста које је након процеса приватизације и исушивања језера претрпјело значајну деградацију.

Милаковић је још као младић напустио родни крај и отишао у потрагу за бољим животом, прво у Опатију, а затим у Минхен, гдје је провео већину радног вијека. Тамо се упознао са једном њемачком породицом, која је живјела у истој улици и од које је откупио слике са бардачким пејзажима.

“Од њих сам сазнао да је Rüdt, са којим су гајили пријатељске односе, био племићког поријекла и да је често посјећивао село Карајзовци гдје му је живјела тетка. Одатле је одлазио коњском запрегом до Бардаче на пецање јер је у то вријеме велики привредник Виктор Бурда из Галиције већ основао чувене рибњаке. Љепота ових крајева у њему је пробудила умјетнички дух и тако су настала прекрасна дјела”, рекао је Милаковић.

Када је дошло до успона нацизма почетком тридесетих година, породица њемачког сликара одселила се у Отаву у Канади и са собом понијела један број слика.

“Отворили су хотел који је успјешно радио дуже вријеме а пејзажи са Бардаче красили су његове зидове. Почетком осамдесетих година одлучили су да се врате у Њемачку и са собом су понијели слике које је откупила једна породица из Минхена из мог комшилука. Будући да нису имали потомака, одлучили су након неког времена да их продају и тако су завршиле у мом посједу”, рекао је Милаковић.

Како каже, носио је слике на процјену и сазнао да поједине од њих вриједе од неколико стотина до неколико хиљада евра, а путем јавно доступних података на интернету може се сазнати да су често биле предмет аукција и проналазиле купце у Минхену и другим њемачким градовима.

Умјетнине које је Милаковић поклонио имају емотивну и историјску вредност за општину Србац, јер са собом носе успомену на нека љепша времена када је Бардача била рај за љубитеље природе и када је својевремено, на 3.500 хектара земљишта, обитавало око 280 биљних врста и више од 200 врста птица, а данас је узгој рибе који се одвијао у 11 вјештачких језера, замијенила производња кукуруза.

“Ове слике приказују настајање Бардаче какву смо познавали и какву прижељкујемо да поново изгледа једног дана и већ смо предузели одређене кораке на опоравку овог подручја. То је једно од најстаријих свједочанстава биљног и животињског свијета Бардаче на сликарском платну, јер је чувена бардачка колонија настала тек шест деценија касније. Поносни смо што ће ове умјетнине бити похрањене у нову градску галерију заједно са још 741 умјетничким дјелом из фундуса колоније”, рекао је предсједник Скупштине општине Србац, Дејан Девић, који је у име локалне управе преузео слике на поклон.

Илија Милаковић, који потиче из занатлијске породице, након пензионисања се вратио у Лијевче, а потом одселио у Бањалуку и након продаје стана, будући да није имао потомака, данас борави у Дому пензионера.

Одувијек се бавио скупљањем умјетнина и још раније је поклонио значајне књиге градишкој библиотеци, грамофонске плоче музичкој школи у Градишци и пет литографија са мотивом Калемегдана Дому културе у Новој Тополи.

Финансијски је учествовао и у изградњи цркве Светог Петра и Павла у Кочићеву.