Милица Врховац из Ножичког, студент генерације Академије умјетности у Бањалуци, припрема прву самосталну изложбу

Милица Врховац из Ножичког, студент генерације Академије умјетности у Бањалуци, припрема прву самосталну изложбу

Атеље Академије умјетности Универзитета у Бањалуци дневна је рутина, оаза и радни простор Милице Врховац из Ножичког, једне од најбољих студента сликарства и апсолвента, која припрема и прву самосталну изложбу.

Милица каже да је ликовна умјетност љубав и да се у стваралаштво мора унијети дио себе, па с тим у вези истиче да је такав приступ животу одредио њену адресу студирања након завршене Гимназије у Центру средњих школа “Петар Кочић” у Српцу.

“Волим сликарство и волим да истражујем. Када сам уписивала Академију умјетности размишљала сам и о другим факултетима, али овдје се највише проналазим. С тим избором сам се осјећала најискреније”, каже Врховац.

Говорећи о припреми прве самосталне изложбе, она каже да је пред њом велика одговорност с обзиром на то да ће први пут широј публици показати шта је то стварала на посљедњој години студија.

“Највише се бавим фигурацијом. То су углавном портрети моје сестре, јер ми је она најприступачнији модел и пристаје на све изазове које постављам пред њу. С њом се највише дружим. Имам жељу да осликавам и друге моделе”, рекла је Врховац.

Она наводи да је најважније пробудити емоцију у посматрачу и да нужно та емоција не мора да буде срећа.

“Слику некада урадим за један дан. Осјетим боје, осјетим да одговара атмосфера и почнем да радим. То највише волим”, навела је Врховац.

Милица крије кораке за будућност, али не и то да планира и сања о великом успјеху.

“Видјећу гдје ћу и када наставити мастер студије. Имам жеље, али нећу да то дијелим”, истакла је Врховац.

За успјех у сликарству су, како наводи, осим љубави и талента потребна и већа издвајања за материјал који се користи током студија, јер је ријеч о скупој опреми, платнима, уљима и другим средствима која су неопходна за рад.

Милица не истиче у први план свој успјех, иако је студент генерације са просјеком 9,96, због чега је постала стипендиста Фонда “Др Милан Јелић”.

Била је одличан ученик србачке Гимназије а још током школовања је остваривала успјехе у сликарству. Њен рад под називом “Традиција” (пастел на папиру) освојио је 2021. године друго мјесто на конкурсу за избор најбољих литерарних радова на тему “Република Српска” кога је расписао Републички педагошки завод поводом 30 година Републике Српске.

Учествовала је на Ликовној колонији у Хашанима, родном мјесту Бранка Ћопића, те на Ликовно-еколошкој колонији “Бардача-Србац” као један од најмлађих учесника и стицала искуство од еминентних сликара из региона.

Извор: Срна/Општина Србац