Усвојене информације о раду мјесних заједница и стању ловства на подручју општине Србац

Усвојене информације о раду мјесних заједница и стању ловства на подручју општине Србац

На јучерашњој, петој сједници Скупштине општине Србац, усвојена је Информација о раду мјесних заједница на подручју општине Србац. Дискусија је била садржајна, а одборници су изнијели низ примједби, приједлога и сугестија с циљем побољшања рада мјесних заједница.

Одборница Свјетлана Радојевић изразила је незадовољство чињеницом да информација није претходно разматрана од стране Kомисије за мјесне заједнице, чија је чланица.

“Ако комисија није засједала, поставља се питање како је ова тачка уврштена у дневни ред. Не би требало да се састајемо само на папиру. Такође, желим да поставим питање када су планирани избори за савјете мјесних заједница, јер Закон о локалној самоуправи прописује да се они морају организовати најкасније 90 дана од конституисања локалних органа власти”, рекла је Радојевић.

Истакла је и разлике у ангажману појединих мјесних заједница.

“Имамо 13 мјесних заједница које су кандидовале пројекте и сви су одобрени. Међутим, шта је са осталих девет? Kао одборник из Повелича, не знам ко су чланови Савјета, нити ко је предсједник. У извјештају стоји да је урађено кошење и крчење вегетације у Повеличу и уређење друштвеног дома у Брезовљанима који је у лошем стању. За разлику од других мјесних заједница, у Повеличу није реализовано ништа значајно, иако је једна од три највеће на подручју општине. Апелујем да се Савјет покрене или да га преузму они који су спремни да раде”, поручила је она.

Одборник Тихомир Адамовић је истакао да мјесне заједнице треба да функционишу као истурена одјељења општине, а не само формално.

“Друштвени дом у Бајинцима води се као приватна имовина, што није прихватљиво. Иста је ситуација у Жупском Разбоју гдје је дом на приватној земљи. Што се тиче јавне расвјете, у Бајинцима су поједине локације прескочене а мост између Ножичког и Мартинца је у лошем стању”, рекао је Адамовић.

Одборник Горан Ћосић је подсјетио да мјесне заједнице нису правна лица и да немају имовину, што је дефинисано законом.

“Ипак, треба поздравити све грађане који желе да буду активни. У извјештају је стављено доста тога што нису реализовали савјети мјесних заједница. Исто тако, сматрам да су друштвени домови рецидиви прошлости и неће имати кључну улогу у задржавању становништва”, оцијенио је он.

У посебном осврту на стање у Повеличу, гдје је настањен, Ћосић је рекао да су мјештани слабо организовани и да немају ни своје просторије за рад Савјета.

Одборник Kрсто Чавор је оцијенио да је материјал квалитетно и прегледно урађен.

“Укидањем статуса правног лица, мјесна заједница се сада према буџету појављује као сваки други корисник. Активност појединих заједница се може само посматрати кроз реализоване пројекте. Ипак, у једној овако разуђеној општини, логично је да одређена инфраструктура није завршена. Видимо да је 21 мјесна заједница у 2024. години реализовала неке активности, што је позитиван показатељ. Овај материјал треба подржати и охрабрити мјесне заједнице да буду агилније и да се чешће обраћају надлежним институцијама”, закључио је Чавор.

Начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић је појаснио да је циљ информације био да упозна Скупштину са активностима мјесних заједница.

“У припреми информације кориштени су подаци достављени из мјесних заједница. Оне имају одређени ниво аутономије, а њихови савјети су непосредно изабрани од грађана. Да ли су оправдали то повјерење, треба да процјене управо ти грађани”, рекао је Митрић и најавио расписивање избора за савјете мјесних заједница крајем године.

Начелник општине Млађан Драгосављевић је нагласио да је у дискусији дошло до погрешног тумачења суштине тачке дневног реда.

“Неки одборници су расправљали о стварима које се ни директно ни индиректно не тичу рада савјета мјесних заједница. Иначе, ми у Општинској управи увијек стојимо на располагању Савјетима мјесних заједница за њихове иницијативе. Боље да нам се догађа некакав вид активизма из Савјета мјесне заједнице него да не знамо ни да постоји. Наша је опредјељеност да сарађујемо што непосредније са грађанима, како бисмо заједнички реализовали пројекте и осигурали што транспарентније трошење средстава”, поручио је начелник.

На сједници је усвојена и Информација о стању ловства на подручју општине Србац за ловну 2024/25. годину и План газдовања за ловну 2025/26. годину. Током расправе, одборници су истакли потребу за већим улагањима у ловну инфраструктуру, унапређењем контроле и развојем ловног туризма.

Одборник Тихомир Адамовић је указао да су у удружењу тренутно запослена два ловочувара, од којих је један секретар и изразио сумњу да они могу ефикасно контролисати појаве криволова.

“Неопходно је пронаћи начин да се ово питање системски ријеши”, рекао је Адамовић.

Додао је и да је возни парк удружења у лошем стању, те да недостају подаци у самој информацији која се нашла на скупштини, попут броја ловачких секција или датума почетка ловне сезоне.

“Имам информације да у привредно ловиште Мотајица долазе туристи ради лова, али од тога општина нема никакве користи”, истакао је он.

Одборник Горан Ћосић је покренуо питање унапређења ловног туризма као потенцијалног извора прихода за општину.

“Имамо дозвољен комерцијални лов, али је извоз трофеја забрањен. Апелујем на руководство Скупштине да размотри могућности за организацију комерцијалног лова, привлачење имућнијих ловаца и повећање прихода. Морамо размишљати модерније и стратешки приступити развоју ловства”, поручио је Ћосић.

Предсједник Ловачког удружења „Срна“ Србац, Горан Савановић је информисао одборнике о раду удружења, истичући да је чланство повећано са 300 на око 550 чланова, те да имају велики број захтјева из других општина за пријем у чланство.

“Циљ нам је да очувамо квалитет ловишта и обезбиједимо услове да наши чланови активно лове. Годишња чланарина износи 180 КМ за лица до 65 година, а 90 КМ за пензионере преко 70 година старости. На тај начин омогућавама и онима који нису у добром финансијском стању да такође лове. Удружење годинама послује позитивно, нема дугова и све обавезе према држави, Министарству и Ловачком савезу су редовно измирене”, истакао је Савановић.

Што се тиче контроле, поред два стално запослена (секретар и ловочувар), у активностима учествују и помоћни ловочувари – активни ловци који својим присуством доприносе откривању криволова. Сарадњу са Полицијском станицом Србац је оцијенио као веома добру.

“Када је ријеч о борби против свињске куге, чим се појавила наше Министарство је брзо реаговало. Ловачко удружење „Срна“ било је прво у Републици Српској које је организовало едукацију и обуку својих чланова о поступању у таквим ситуацијама. Издата су упутства свим секцијама, а свака одстријељена животиња шаље се на анализу. До сада нисмо имали ниједан случај појаве болести”, рекао је Савановић.

Говорећи о новом ловачком дому, Савановић каже да су га изградили уз помоћ властитих средстава, која су годинама прикупљали, као и уз финансијску подршку Владе Републике Српске, донације и помоћ Општине Србац.

“Овдје желим посебно захвалити претходном сазиву одборника који су донијели одлуке о куповини земљишта и прибављању дозвола. Свака марка која је уложена оправдана је и транспарентно приказана”, закључио је Савановић.

На јучерашњој сједници усвојенo је и неколико тачака о финансијама, комуналним питањима и инфраструктури о чеми више можете прочитати ОВДЈЕ.