“Раде кувао гра’ “: Више од 250 људи на традиционалном окупљању у Ножичком

“Раде кувао гра’ “: Више од 250 људи на традиционалном окупљању у Ножичком

Дружење под називом „Раде кува гра’“, које је у дворишту подручне школе девети пут организовало Удружење грађана „Моје Ножичко“, окупило је у недјељу, 8. јуна више од 250 некадашњих и садашњих мјештана Ножичког, као и њихових пријатеља.

Раде Драгомировић (85), некадашњи домар и послужитељ у школи, још једном је, упркос годинама и здрављу, самостално припремио чак 170 литара пасуља, враћајући многима успомене на дане школског кроса када се служио војнички пасуљ у шареним картонским шољама.

“За припрему је кориштено 25 килограма граха, више од 20 килограма ребара и суве сланине, и други састојци. Није било тешко, иако је било спарно, а крчкао се четири сата”, рекао је Раде, који се кулинарством бави већ више од шест деценија.

Kаже да се држи старог рецепта који годинама прилагођава, али да посебна тајна не постоји – осим љубави и искуства. Његов пасуљ и даље има „онај стари“ препознатљиви укус због којег се људи враћају.

Родом је из Илићана, а већ деценијама живи у Ножичком. Kулинарске вјештине стекао је у војсци, а потом их брусио радећи у мензама и угоститељству широм србачке општине.

“Радио сам овдје у школи десетак година, потом и у Српцу, Ситнешима и старом хотелу у Бардачи. Праунук Kоста, који има пет година, већ показује интерес да ме наслиједи – он ми је ‘десна рука’ у припреми”, истиче Раде.

Међу гостима ове године био је и пуковник у пензији Владо Тодоровић, поријеклом из ових крајева, који је на догађај дошао по први пут.

„Мени је жао што раније нисам долазио. Чим сам видио најаву у медијима, одлучио сам да дођем. Овај дух заједништва мало ко има. Такав смо ми народ, без обзира на врућину и околности, знамо да уживамо. Пензионисан сам прије три године, био сам пилот и наставник летења. Срећом, отишао сам здрав и сада имам више времена за пријатеље, комшије и колеге. Са мном је у Ножичко дошао и мој бивши професор из Мостара. Човјек је одушевљен свиме што село нуди. А што се тиче пасуља, рекао сам му: ‘Хоћеш ли мало слатке пите?’, а он каже: ‘Хвала, али овај грах не бих кварио ничим’ “, каже Владо.

Мирко Звиздало, предсједник Удружења „За бољи Мартинац“, нагласио је значај међусобне сарадње Старог Мартинца и Ножичког.

„Долазимо једни другима – и они код нас, и ми код њих. Прије свега желим да честитам Велимиру Микулићу и удружењу ‘Моје Ножичко’ на сјајној организацији. Имамо заиста пријатељске односе. А Мартинац је пун активности – од спортских турнира до акција чишћења и реновирања. У протеклих шест мјесеци реновирали смо дом, који сада функционише као ресторан. У плану је уређење игралишта и простора око школе. Планирамо и уређење ‘Сандића баре’, гдје се некада одржавало такмичење у пецању. Желимо је очистити, порибити и оживјети те догађаје у сарадњи са општином и риболовачким савезом“, рекао је он.

Звиздало се присјетио и властитог школског периода.

„Kао ученик сам прве двије године доносио месо и кобасице за грах. Сваке године сам овдје. Овај грах – то је то! Прави, домаћи, аутентичан“, истакао је Мирко.

Предсједник удружења „Моје Ножичко“, Велимир Микулић, изразио је задовољство овогодишњим одзивом.

„Ово нам је девета година организације и једино нисмо правили окупљање за вријеме короне. Догађај организујемо на празник Духови јер тада долазе многи из села, обилазе гробља и чланарина се лакше уплати”, каже Велимир.

Додаје да се све природно развило, а највише долазе они који имају родбинске и пријатељске везе са овим селом, али врата су отворена свима. Гости су стигли и из Хрватске, Шведске, Швајцарске, Америке, и других земаља.

„Понекад дођу и пријатељи наших људи из села иако немају директну везу. Једноставан је догађај, али сви га воле“, додаје он.

Велимир најављује још активности, прије свега у јуну избор за Најбољег ђака а затим турнир у одбојци. У плану је и окупљање пензионера, по приједлогу књижевника Жарка Шарића, члана удружења.

„На пензионере се често заборави. Организоваћемо нешто посебно за њих, и то брзо. Вријеме је да им покажемо пажњу“, наглашава Велимир.

Посебно се захвалио кувару Ради који и у овим годинама прихвата ову одговорност и истиче да то није мала ствар.

“Такође, захваљујем свим спонзорима који су нас подржали, посебно онима који су нам донирали робу и помогли да све прође како треба“, навео је Микулић, а међу онима који су подржали манифестацију била је и Општина Србац.

Удружење грађана “Моје Ножичко” тренутно броји око 270 чланова и према ријечима Микулића, у њихов рад је практично укључено цијело село.