Промовисана монографија о Разбоју – историја села сачувана на 512 страница

Промовисана монографија о Разбоју – историја села сачувана на 512 страница

У препуној сали друштвеног дома у Разбоју синоћ је одржана свечана промоција књиге „Разбој“, аутора Драгана Ђурђевића из Kладара. Ово обимно и документовано дјело представља резултат вишегодишњег рада и истраживања, а бави се историјско-географским развојем села Разбој, са посебним акцентом на природне, друштвене и културолошке факторе који су обликовали ово мјесто кроз вијекове.

На промоцији су говорили бројни уважени гости, међу којима архимандрит Теофил Димитрић, игуман манастира Осовица, предсједница СПKД “Просвјета” Градишка Радана Станишљевић и директор Завичајног музеја Градишка Бојан Вујчић, док се на крају присутнима обратио и сам аутор, емотивно захваливши свима који су допринијели настанку књиге.

Kњига, која броји 512 страница, богато је илустрована старим фотографијама, мапама, табелама и аутентичним документима. По ријечима аутора, писана је са жељом да се сачува од заборава све оно што чини историјски идентитет села Разбој, али и да се ода почаст свим онима који су оставили траг у његовој прошлости.

“До идеје за ову књигу дошло је захваљујући мом пријатељу Бошку Kасагићу. Подршка коју сам након тога добио од мјештана била је пресудна да се упустим у овај тежак, али драгоцјен посао”, рекао је Ђурђевић, посебно се захваливши породицама Радислава Бабића, Чеде и Саве Зрнића, Савке Босанчић, Вере Туњић Сладојевић, Синише Шњегота и осталима.

У селу Разбој данас живи око 700 становника. Управо због тога, оваква књига има додатну вриједност јер указује на живу заједницу која још постоји и чува своје насљеђе.

“Иако нисам историчар ни књижевник, пишем јер волим свој народ, свој крај и његову прошлост. Kњига је мој начин да изразим захвалност прецима, али и поруку будућима да не забораве ко су и одакле су”, рекао је Ђурђевић, наглашавајући важност очувања локалне историје у времену када многа села изумиру.

Посебан сегмент књиге посвећен је родословима породица из Разбоја, а аутор је користио и бројне архивске изворе, од османских и аустроугарских докумената, до записа локалних свештеника и извјештаја о ратним злочинима из Другог свјетског рата. Први текст који је написао био је о трагедији породице Стегић 1944. године, која је страдала од усташке руке, а свједочанство мјештанина Велезара Новаковића из Пријебљега, који је био једини свједок страдања, веома га је потресло и расплакало.

Архимандрит Теофил је у свом надахнутом говору истакао да је свака оваква монографија мали мозаик наше велике народне историје.

„У књизи су имена значајних људи, приче о породицама, свакодневним догађајима, материјалном и духовном насљеђу. Ту су записи свештеника из времена када су освештавани крстови и храмови – свједочанства да су овдје живјели православни Срби, и да још живе. Свима су нам познати ти храмови а да се ни не запитамо коме су посвећени, ко их је градио и како се тада живјело. И све то заборављамо. Аутор није прошао поред тих храмова тек тако, оставио је свједочанство о тим временима и људима“, рекао је архимандрит Теофил.

Предсједница СПKД “Просвјета” Градишка, Радана Станишљевић, нагласила је да ниједна реченица у оваквим монографијама није написана без емоције и личне повезаности са темом.

„Ово није само књига. Ово је споменик народу. Монографија је чувар вјере, обичаја, идентитета и наде. У њој се налазе и сузе, и молитве, и понос једног краја. Мјештани су одлазили из села, али се и враћали, проносећи његово име кроз свијет. Један од њих био је и прослављени глумац Угљеша Kојадиновић који никада није заборавио родни крај и који је желио да у Разбоју проведе посљедње дане свог живота и у њему почива“, рекла је Станишљевић.

Директор Завичајног музеја Градишка, Бојан Вујчић, истакао је да је Ђурђевићево дјело наставак важне серије локалних монографија које помажу у очувању завичајне историје и традиције.

„Аутор је већ раније писао о Kладарима, а ова књига о Разбоју представља логичан наставак његовог преданог рада. Такви аутори заслужују нашу пуну подршку. Занимљива је чињеница да се прилог у књизи, који говори о попису села Стапари из 1850. године, из турског периода, чува у архиву у Истанбулу, а аутор је успио да дође до тог пописа и то је раритет што се тиче локалне историје на подручју цијеле БиХ“, рекао је Вујчић.

Током промоције поменута је и бака Даница Тривић, рођена Туњић, која има 103 године и чувар је вриједних породичних докумената и писама. Поријеклом је из Старог Мартинца, има родбинске везе са Разбојем а данас живи у Бањалуци и на промоцију је стигла са двоје од укупно четворо дјеце, сином Ранком који има 86 година и Радетом који има 79 година. Аутор је изразио посебно поштовање према њој, наводећи да је управо њен труд инспирација за будуће генерације.

У књизи се налази и велики број цитираних извора, међу њима и рукописи свештеника Младена Продановића, као и детаљни описи цркава, сеоских обичаја, домаћинстава, миграција и привредног развоја села. Посебан акценат стављен је на дјеловање земљорадничких задруга из доба социјализма.

„Земљорадничка задруга из Разбоја била је модел успјешног организовања. Извозила је робу широм тадашње Југославије и чинила окосницу привредног живота села“, истакао је Ђурђевић.

Међу бројним гостима у публици били су посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милан Петковић, предсједник Скупштине општине Србац Дејан Девић, одборници Скупштине општине Србац, привредници и друге званице.

Промоција је завршена дугим аплаузом и изражавањем захвалности аутору, уз поруку да се рад на очувању локалне историје мора наставити.