Промовисана књига “Генетика вука Босне и Херцеговине” аутора Драгане Шњегота, доктора биолошких наука из Српца
Промовисана књига “Генетика вука Босне и Херцеговине” аутора Драгане Шњегота, доктора биолошких наука из Српца

Научна монографија “Генетика вука Босне и Херцеговине” аутора Драгане Шњегота, доктора биолошких наука и ванредног професора на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, промовисана је синоћ у скупштинској сали у организацији Народне библиотеке Србац.
Ова књига није само научно дјело, него прича о упорности, теренском раду, хиљадама пређених километара и радозналости једне младе научнице из Српца која је одлучила да крене трагом вука.
Драгана је своје истраживање започела прије више од деценије, а резултат је сабрала у прву научну монографију која се бави генетиком вука на простору БиХ, чији је издавач Природно-математички факултет. Kроз њу је приказала сложен свијет ове фасцинантне врсте, њен генетички идентитет, начин живота и однос са човјеком, али и упозорила на пријетње с којима се вук данас суочава.
Ова књига настала је као плод сарадње са бројним научницима и институцијама из региона и Европе, од Новог Сада, Љубљане и Гдањска, до Шведске, Грузије и Велике Британије.
“У монографији је описано десетогодишње истраживање мене и мојих колега из цијеле Европе, током којег сам радила генетичку карактеризацију вука из БиХ. Акценат је стављен на вука из наше државе гдје смо покушали да га генетички окарактеришемо, схватимо каква је генетичка структура популације, какав је проток гена са сусједним популацијама и то смо објединили у неколико научних радова који су на разумљив начин описани у књизи. Поред тога, описана је ситуација са популацијом вука на нивоу Европе, који су то можда највећи проблеми са којима се вук суочава”, појаснила је Шњегота.
Према њеним ријечима, у књизи има неких ријечи о пројектима које је проводила и које још увијек проводи, а које се тичу мониторинга на терену, примјеном различитих метода.
“Оно што се промијенило од прошле године када је ова књига изашла из штампе јесте законитост вука на подручју Европске Уније из разлога што је ова животиња било строго заштићена врста, јер су средином прошлог вијека популације биле уништене у потпуности, осим на Балкану. Имали смо ситуацију да у Европи и у одређеним земљама немамо ниједну јединку. Онда су природна реколонизација и одређене заштите довели до тога да се популација вука обнавља. Међутим, сада су се популације прошириле до те мјере да су неке земље предложиле да се мало олакша тај статус заштите. Вук није у потпуности остао без заштите, само што је из категорије строго заштићене прешао у мало мањи степен заштите”, навела је Шњегота.
Сматра да су њена истаживања, као прва таква о вуку, изузетно важна, јер без генетичких података не бисмо могли знати какав је статус неке врсте.
“Kњига садржи заиста бројне информације које су неопходне. Ако рецимо једног дана дођемо до тога да заиста говоримо о законитости, да креирамо неке законе везане за заштиту вука, информације из књиге могу да помогну у креирању тих документа”, казала је ова млада научница.
Истакла је да је станиште ових животиња код нас већински у брдско-планинским подручјима.
“Њега нема овдје у нашим равничарским подручјима уз ријеку Саву. Ту историјски није био присутан, осим неких спорадичних случајева који су документовани, али стабилне популације никад нису забиљежене код нас на самом сјеверу Босне и Херцеговине уз ријеку Саву. Све даље, чим крену брдовита подручја изнад Бањалуке па даље, ту имамо мало веће популације односно чопорчиће. Сви остали, источни, западни, те централни дијелови БиХ као и сама Херцеговина представљају подручје које вук насељава константно”, казала је она.
Kада су у питању њени планови за будућност, тврди да ће увијек бити посвећена науци, те да већ ради на бројним пројектима.
“Kад кажем пројекти, мислим на научне, гдје ми долазимо до одређених података, онда их представљамо кроз научне радове што је јако занимљиво научним заједницама. Тренутно сам укључена у неколико пројеката са колегама са Биолошког факултета Универзитета у Гдањску гдје сам и боравила у два наврата. Ми ту анализирамо шакале, вукове и дивље псе на читавом евроазијском региону. Нешто мало локалније што ја радим јесте испитивање хибридизације унутар рода “Canis”. Оно што ускоро крећемо, јер смо успјели да добијемо дио средстава, јесте генетичка карактеризација дивљих мачака које живе на подручју Босне и Херцеговине, па ћемо видјети какве ћемо добити резултате”, рекла је Шњегота.
Уводну ријеч на промоцији ове монографије имао је директор Народне билиотеке Србац, Славиша Стојковић, а модератор је био Дејан Јовичић.
Промоцији су присуствовали и начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић, командир Полицијске станице Србац Синиша Шњегота, колеге са факултета и бројни суграђани.
Извор: Радио Србац
0 Comments