У Српцу промовисана књига “Законоправило Светог Саве-Тврдошко савински препис”
У Градској галерији “Рајко Петковић” Србац у уторак, 3. фебруара одржана је промоција фототипског издања књиге “Законоправилo Светог Саве – Тврдошко-савински препис”, у издању Задужбине „Kнез Мирослав Хумски“ Требиње, а организатор промоције је била Народна библиотекa.
Почетак овог књижевно-историјског скупа благословио је протојереј Жељко Сарић, а о књизи и значају Светог Саве за цјелокупни православни народ говорили су историчари Предраг Лозо и Дејан Дошлић и директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске Душан Павловић.
Фототипско издање Законоправила које је промовисано, једно је од 11 сачуваних преписа које је неко вријеме чувано у манастиру Тврдош у Требињу.
Током вечери је закључено да ово капитално дјело, темељ српске државности и духовности, огледало српске историје и духовности, има кључни значај за историју и културни континуитет српског, али и других православних народа.
Присутним посјетиоцима се прво обратио историчар Предраг Лозо који је рекао да је ријеч о збирци канонског црквеног права и свјетовног права коју је приредио Растко Немањић, потоњи монах и Свети Сава, чиме су постављени темељи српске правне државности, духовности, као и црквене и државне организације. Истакао је да је Законоправило документ од пресудног значаја за цјелокупан систем вриједности на којима српски народ и данас функционише.
“Издање које је представљено јесте фототипско издање Законоправила, у издању Задужбине кнеза Мирослава Хумског из Требиња, и оно свједочи о прегнућу једне генерације која је имала свијест и одговорност да поново истакне значај овог дјела. Због бурне историје немамо оригинални примјерак Законоправила из времена Светог Саве, али је Српска православна црква, кроз своје монаштво и свештенство, сачувала једанаест преписа овог дјела. То сведочи о истрајности и чувању традиције српског народа у најтежим историјским околностима”, изјавио је Лозо.
Он је додао да данас још увијек немамо на једном мјесту сабрана сва позната издања, њихову цјеловиту анализу и превод на савремени српски језик, што јасно указује на потребу за системским и институционалним ангажовањем државе, јер је ријеч о једном од темељних докумената српског историјског постојања на овим просторима.
Дејан Дошлић, историчар и виши асистент на Филозофском факултету у Бањој Луци, каже да Законоправило Светог Саве представља јединствену кодификацију грађанског права и црквених канона, засновану на византијској, односно римској правној традицији.
Дошлић је истакао да је Свети Сава тај систем увео међу Србе, а преко српских преписа Законоправило су касније преузимали и Бугари, Руси, као и други православни народи. Његов значај посебно је препознат у руској науци, гдје се од 19. вијека до данас непрестано указује на улогу Законоправила у обликовању правног система руске државе.
“Данас је важно да се вратимо проучавању Законоправила, не само као правног споменика, већ као огледала нашег односа према сопственој традицији. Оно се не може тумачити искључиво из савремене перспективе, већ кроз разумијевање склада свјетовне и црквене власти, симфоније двије власти, на којој су почивали државност и црквеност у доба Немањића. Тај модел и данас може бити кључ за промишљање наше Цркве, државе и друштва“, нагласио је Дошлић.
Директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске Душан Павловић је, такође, нагласио значај Законоправила, нагласивши да је то најзначајнији документ у српском народу, култури и историји након превода Новог завјета, те да је то дјело које је одредило систем вриједности, менталитет и однос српског народа према Богу, човјеку и животу уопште.
“Истовремено, Законоправило представља државно-правни и цивилизацијски континуитет српског народа дужи од осам вијекова. Захваљујући дјелу Светог Саве, Срби су још у средњем вијеку постали дио европске цивилизације, много прије неких народа које данас сматрамо носиоцима савремене културе. Иако је током вишевјековног ропства под османском влашћу много тога изгубљено, Законоправило је опстало и тада. Kасније је оно било темељ и у Kарађорђевој Србији, као и у каснијим државним облицима. Та традиција видљива је и данас у односу државе и Цркве у свим српским земљама. Говорећи о Законоправилу, говоримо о томе ко смо и шта смо, о чињеници да смо цивилизацијски присутни готово хиљаду година и да из тог наслијеђа можемо црпити снагу и смјернице за будући историјски ход српског народа“, рекао је Павловић.
Директор Народне библиотеке Србац Славиша Стојковић је изразио задовољство што је промоција једне овако значајне књиге одржана у Српцу, додајући да је потребно о њој говорити, посебно у вријеме када се наш народ бори са разним кризама.
“Врло је битно у овим тешким временима за институције Републике Српске да имамо обзира према нашим старим дјелима која су дали државност. Овдје је државност дата у тринаестом вијеку, што ми често заборавимо. Вођени смо уставима из осамнаестог-деветнаестог вијека, а ми Устав имамо већ у тринаестом вијеку и правила по којима да живимо. Тако је врло битно и наш једини одговор за ова кризна времена јесте култура сјећања и памћења, јер на тај начин ми чувамо своју традицију и своју вјеру”, рекао је Стојковић.
Међу бројним посјетиоцима промоције били су начелник општине Млађан Дргагосављевић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Радојица Видовић, одборници Скупштине општине Србац, директори јавних предузећа и установа, јеромонах Иларион из манастира Осовица, протојереј ставрофор Далибор Ђекић из Дервенте, свештенство са подручја наше општине.
Извор: Радио Србац
Фото: Општина Србац
