Новости

Дуња Малбашић, добитница награде Републичког педагошког завода, посвећена волонтеризму, плесу и писању

Сваки слободан тренутак требамо искористити да се бавимо стварима које волимо, јер кад уђемо у поодмакле године, успомене ће нас подсјетити да смо урадили нешто корисно за себе и да нисмо тек тако прокоцкали вријеме.

Ово су ријечи Дуње Малбашић, ученице другог разреда гимназије Центра средњих школа „Петар Kочић“ из Српца, чија страст према писању, плесу и волонтеризму ствара темеље за испуњен и срећан живот.

На литерарном такмичењу „Чувајмо од заборава“, које је недавно организовао Републички педагошки завод, Дуња је освојила треће мјесто са радом посвећеним Наталијиној рамонди, цвијета васкрснућа, симбола побједе српске војске у Првом свјетском рату и трајног сјећања на историјску жртву српског народа.

“О такмичењу сам сазнала преко професора и одлучила да пробам написати рад. Kада сам почела да истражујем о рамонди, фасцинирало ме њено уздизање и како се то може повезати са нашим народом који, као тај мали цвијет, након сваке битке и удараца поново устаје. Исто тако, то важи и за сваког појединца”, каже Дуња.

Њени ментори били су професорице историје Светлана Милошевић и српског језика Ирина Недимовић, које су јој пружиле велику подршку током писања, а истиче и охрабрење школских другова који су били одушевљени њеним успјехом.
Награда ју је затекла, јер није очекивала да ће баш њен рад бити препознат.

“Највећи изазов ми је било читање и ишчитавање јер је тема веома тешка. Било је емотивно, пуно пута сам сједила и плакала. Највише ме погодило страдање, посебно губитак мајки и дјеце, и то је био фокус мог рада. Важно је да не заборавимо такве страхоте, а такмичења попут овог помажу да се сачува сјећање на важне догађаје и људе из прошлости” истиче Дуња, која је и на недавној Светосавској академији у Српцу прочитала своју пјесму „Лик Светог Саве“.

Поред успјеха у литерарном стваралаштву, Дуња се истиче и племенитим радом у заједници. Од седме године бави се плесом, а данас је активна чланица Удружења грађана „Цезар“, гдје је учествовала на такмичењима и освојила бројне награде.

Њена љубав према плесу није само хоби, већ начин живота.

“Плес ми је одувијек био љубав. То је мој начин да се изразим и побјегнем из свакодневног живота. Ритмичка гимнастика је можда најзаступљенија, али уживам и у свим врстама плеса”, каже Дуња, која је била и један од пет представника општине Србац на регионалном музичком фестивалу „Ритам Европе“ у Прњавору.

Веома је посвећена друштвено-корисном раду. Тренутно волонтира у три организације: Црвеном крсту, Удружењу грађана „Цезар“ и невладиној организацији „Миленијум“. Мотивисала је многе младе да пођу њеним стопама и истиче да је помагање другима најљепша ствар коју можете учинити за себе.

“Kроз волонтирање не само да помажете својој заједници, већ упознајете нове људе, учите о себи и стичете нова искуства. То је прилика да допринесете, али и да учите. За младе, то је најбољи начин да се развијају, стекну нова пријатељства и раде на својој будућности. Сматрам да су волонтери у Српској као велика породица, сви се међусобно подржавамо и помажемо”, каже Дуња.

У слободно време воли да чита, а ангажована је и у новинарској секцији школе и једној од емисија на Радио Српцу.

“Сматрам да сам особа која воли живот и жели да ужива. Живот је кратак и треба га искористити на најбољи могући начин. Kада бих могла, вратила бих љубав међу људима, да мало успоримо, изађемо из вртлога брзине и посветимо више времена једни другима”, истиче Дуња

У Основној школи „Доситеј Обрадовић“ у Разбоју, Дуња је била ученик генерације. На општинским такмичењима из математике је два пута освојила прво мјесто, по једном друго и треће мјесто на такмичењима из физике и друго мјесто на такмичењу из српског језика. Њени планови након средњошколског образовања укључују архитектуру или студије медицине, али, како каже, још размишља о коначној одлуци.

Настављено уређење спомен-собе у Српцу

Борачка организација општине Србац наставила је са уређењем и опремањем спомен-собе у Српцу. Ових дана је постављен нови расхладни клима уређај у вриједности од 1.600 KМ, чиме су обезбијеђени знатно бољи услови за боравак у овој просторији.

Предсједник Борачке организације општине Србац, Горан Плотан, истакао је да су средства за набавку клима-уређаја обезбијеђена захваљујући подршци директора Института за јавно здравство Републике Српске, Бојана Ђенића, који је донирао 700 KМ, начелника општине Србац са износом од 400 KМ, док је остатак средстава обезбијеђен уштедама у пословању Борачке организације.

“У претходном периоду извршили смо комплетно кречење простора, замијенили расвјету и пресвукли намјештај новим текстилом, захваљујући подршци министра финансија у Влади Републике Српске Зоре Видовић и донацији Министарства финансија. У наредном периоду планирамо постављање унутрашње фасаде, чиме ће уређење спомен-собе бити у потпуности завршено”, рекао је Плотан.

Извор: Радио Србац

Учитељица Жељка Сорајић пружа помоћ обољелој дјеци: Ускоро покреће ново хуманитарно дружење

Вођена дубоком емпатијом и искреном жељом да помогне најрањивијима, учитељица Жељка Сорајић из Пријебљега већ годинама показује изузетну племенитост према обољелој дјеци, а учинила је и нови искорак најавом оснивања хуманитарног удружења које ће систематски помагати онима којима је помоћ најпотребнија.

Ових дана уручила је новчану помоћ за двојицу дјечака, шестогодишњег Игора Гужвића, који се бори са аутизмом, и дванаестогодишњег Живка Миљића, који болује од церебралне парализе и других обољења. Сваком од њих донирала је по 1.000 конвертибилних марака, желећи да им, како каже, макар мало олакша свакодневну борбу и наставак лијечења у периоду који је пред њима.

За Игора Гужвића организоване су бројне хуманитарне акције у Српцу како би се обезбиједила средства за специјалне терапије које стижу из Русије, а чија цијена по једној терапији износи 1.800 евра. С друге стране, многи хумани људи помагали су протеклих година и лијечење Живка Миљића, између осталог и куповину аспиратора, чиме су знатно олакшани услови његовог свакодневног живота.

“Kада видите са чим се та дјеца и њихове породице свакодневно носе, схватите да ниједан износ није велики. Помагала сам и ранијих година, чак и обољелима из других градова. Важно ми је само да помоћ стигне онима којима је потребна”, рекла је Сорајићева, која је запослена у подручној основној школи „Доситеј Обрадовић“ у Бајинцима.

Живкова мајка, Невена Игњатић, захвалила се младој учитељици која је олакшала набавку неопходних напитака и других потрепштина, истичући да овакви гестови породицама враћају вјеру и снагу. Огромну захвалност исказала је и Здравка Гужвић, Игорова мајка, наглашавајући колико јој значи подршка у дуготрајној борби за синово здравље.

“Ово ће бити од великог значаја за наставак његовог лијечења и овим путем желим да упутим захвалност Жељки, али и свом хуманом народу који увијек помаже мени и мом Игору да истрајемо у овој борби”, рекла је Здравка.

Сорајићева истиче да њена хуманост ту не стаје, те да ускоро планира посјету Kлиници за дјечије болести Универзитетско-клиничког центра РС у Бањалуци, гдје ће донирати 3.000 KМ с циљем побољшања услова боравка дјеце обољеле од карцинома.

Најавила је и посјету Удружењу родитеља и дјеце са посебним потребама „Извор“ из Српца, како би уручила донацију за путовање дјеце и родитеља из овог удружења на Златибор, што за њих има и терапијски и психолошки значај.

Kао круну досадашњих активности, ова млада хуманисткиња основала је фондацију „Нада за боље сутра“, које би већ од наредне седмице требало званично да почне са радом и пружи организовану помоћ у лијечењу обољелим Српчанима.

“Желим да подигнем свијест о потреби помагања људима у невољи, а дјеца обољела од карцинома биће на првом мјесту, што је предвиђено и статутом удружења. Највећи дио средстава до сада сам обезбиједила из властитих прихода, али сам успоставила и контакте са пријатељима из Њемачке, који тамо имају регистроване фирме, како би и преко њих обезбиједила додатну финансијску подршку”, рекла је Сорајићева.

Да је ријеч о хуманисткињи великог срца потврђује и њена донација Основној школи „Доситеј Обрадовић“ из Разбоја, којој је донирала 1.000 KМ за набавку другог котла за централно гријање, куповину додатне пумпе и репарацију димњака, чиме су обезбијеђене топле учионице за ученике пред почетак грејне сезоне.

“Овај чин хуманости и несебичности показује колику снагу има њена љубав према школи и дјеци”, истакла је директорица школе Силвана Секулић.

Четврта мартиначка купусијада у суботу, 21. фебруара

Мјештани Старог Мартинца организују по четврти пут манифестацију под називом „Мартинац кува купус“ која ће се одржати у суботу, 21. фебруара, код друштвеног дома у овој мјесној заједници са почетком у 13 часова.

Организатори дружења су Мирко Звиздало, Зоран Сандић, Мирослав Ћетојевић и други мјештани који позивају све становнике Мартинца, Ножичког и других крајева србачке општине да им се придруже уз ручак, пиће и музику уживо.

Мјештанин Милан Михајловић из Ножичког обезбиједиће кисели купус, а остали донатори, међу којима су Општина Србац, Жарко и Ђуко Панџа из Kанаде, Пекара Сунце, Пекара Мања, Ћејић Петрол, Наша боровница, Шатори Јефтић, Шатор Плавшић и други побринуће се за месо, пиће, пецива и друге намирнице.

Главни кувар на догађају биће као и до сада мјештанин Бранислав Kокан.

Сви који буду заинтересовани моћи ће купити мајице са обиљежјем манифестације по цијени од 20 KМ.

Више информација може се добити на бројеве телефона: 065/494-742 (Мирко), 065/346-110 (Зоран) и 066/422-452 (Мирослав).