Новости

Усвојен извјештај о извршењу буџета за првих шест мјесеци 2025. године: стабилно пуњење и одговорно управљање расходима

На септембарској сједници Скупштине општине Србац, одборници су усвојили Извјештај о извршењу буџета за период јануар–јун 2025. године, који је одборницима представила начелница Одјељења за финансије Зорица Стаменић.

У обраћању одборницима, Стаменић је истакла да је буџетско пословање стабилно и у складу с планом, те да су кључни показатељи финансијског пословања позитивни.

“Укупни приходи општине за првих шест мјесеци износили су 8.415.373 KМ, што представља 52 % годишњег плана, док је у истом периоду остварена потрошња у износу од 8.129.134 KМ, што чини 50 % планираног буџета. Буџетска средства су већа од буџетске потрошње за око 286.000 KМ, што потврђује да се средства троше рационално и према приоритетима”, навела је Стаменић.

У структури прихода, порески приходи износили су око 4,8 милиона KМ, а непорески приходи око 2,5 милиона KМ. Доминирали су приходи од индиректних пореза, у износу од 4.033.000 KМ, док су приходи од пореза на лична примања остварени са 53 %, а порез на непокретности са 50 % у односу на годишњи план.

На расходовној страни, трошкови су укључивали текуће расходе, трансфере и капиталне инвестиције. Kапитални издаци су за шест мјесеци реализовани са 35 % планиране вриједности, а како је наглашено, све дугорочне и краткорочне обавезе редовно су сервисиране, без кашњења и уз пуну контролу токова новца.

“Буџетска резерва планирана је на 10.000 KМ, али до јуна није било потребе за њеним кориштењем”, додала је Стаменић, закључивши да су средства трошена у складу са утврђеним програмима и плановима, уз евидентан напредак у наплати јавних прихода и одржавање буџетске стабилности.

Предсједник Скупштине општине Србац Дејан Девић оцијенио је да буџет функционише у складу са очекивањима.

“Буџет је добро постављен, плански конципиран и реализује се онако како треба, без већих одступања. Посебно је важно да се обавезе измирују редовно и да се управљање јавним финансијама врши домаћински”, рекао је Девић.

На истој сједници, Скупштина је усвојила и Одлуку о краткорочном кредитном задужењу општине Србац у износу од 400.000 KМ, с циљем одржавања текуће ликвидности.

Општина Србац ће средства користити за привремено финансирање дефицита у готовинском току и отплату пренесених обавеза у мјесецима када буџетски приходи не буду довољни за планирану отплату мјесечних рата по споразумима и репрограмима. Kредит ће се отплаћивати из редовних прихода општине.

Овим задужењем Општина Србац не прелази износ од 5 одсто од остварених редовних прихода из претходне године, чиме се поштују све одредбе Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске.

За ову намјену Министарство финансија Републике Српске дало је сагласност, а начелник општине Млађан Драгосављевић појаснио је да је ријеч о уобичајеној пракси за одржавање буџетске стабилности.

“Ово је стандардна пракса коју примјењујемо сваке године у облику револвинг кредита. Одржавамо текућу ликвидност, а средства повлачимо само када су потребна, без повећања укупне задужености”, рекао је Драгосављевић.

Према његовим ријечима, укупна задуженост општине је тренутно око 12 %, док је у ранијем периоду достизала и преко 18 %, што је било изнад законске границе, али је сада знатно нижа.

“Номинални износ задужења смањен је за око четири милиона марака у односу на ранији период, што говори о одговорном управљању јавним дугом” закључио је начелник Драгосављевић.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој страници.

Информација о демографском развоју у фокусу седме редовне сједнице Скупштине општине Србац

Општина Србац већ годинама издваја значајна средства за провођење мјера демографске политике, а само у претходној години те су мјере из буџета финансиране са преко 945.000 KМ. Иако резултати још нису у потпуности видљиви на терену, локална управа, заједно са одборницима, оцјењује да се демографска слика постепено стабилизује и да су створени темељи који би могли у догледно вријеме донијети позитивне ефекте.

На данашњој, седмој редовној сједници, којом је предсједавао Дејан Девић, предсједник Скупштине општине Србац, одборници су усвојили информацију о демографском развоју на подручју општине за 2024. годину, уз активну дискусију свих одборника и представника локалне управе.

Начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић навео је да на републичком нивоу постоји 18 активних мјера популационе политике, од којих је посебно похвалио мјесечну финансијску подршку од 750 KМ за незапосленог родитеља са четворо и више дјеце.

“На локалном нивоу, општина Србац реализује читав низ конкретних мјера, као што су једнократна помоћ за новорођенчад, помоћ за лијечење стерилитета и вантјелесну оплодњу, мјесечна помоћ за породице са четворо и више дјеце, субвенције за грађевинско земљиште младим брачним паровима, ослобађање од плаћања комуналних такси и суфинансирање вртића. Ту су и посебне мјере за превоз и смјештај дјеце са посебним потребама у специјализоване установе, субвенције за превоз ученика, стипендије и помоћ за вишечлане и социјално угрожене породице”, рекао је Митрић.

Он је додао да ефекти наведених мјера још увијек нису постигнути у жељеном обиму, али да је ситуација слична у цијелој Републици Српској, Босни и Херцеговини и земљама региона.

Одборница Свјетлана Радојевић је нагласила да је стопа фертилитета у Српцу свега 1,42, док се за демографску стабилност сматра да фертилитет треба бити изнад 1,9. Указала је на чињеницу да се млади након школовања у Бањалуци често не враћају у матичне средине, те да без развоја привреде и отварања радних мјеста демографски опоравак није могућ.

Говорећи о овој проблематици, одборник Горан Ћосић је рекао да су издвајања од 7-8% буџета за демографске мјере значајна, али да би могла бити још већа. Нагласио је да је проблем шири од финансија и да је кључно промијенити начин размишљања и друштвене вриједности. Указао је и на промјене у стилу живота, урбанизацију и одгађање родитељства као факторе који додатно компликују демографски опоравак.

Одборник Тихомир Адамовић је поново отворио питање радне недјеље у Српцу, сматрајући да би увођење нерадне недјеље могло позитивно утицати на породични живот и демографски опоравак. Такође је истакао да број умрлих у општини већ годинама премашује број рођених.

Одборник Kрсто Чавор сматра да постоје одређени позитивни показатељи, посебно у сегменту предшколског образовања и закључује да морамо наставити улагати у демографску обнову, кроз запошљавање, подршку породицама, развој локалне привреде, јер демографски опстанак зависи и од нас самих.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да се наша локална заједница може сврстати у ред оних које већ дужи низ година системски и предано раде на унапређењу демографске слике, како по броју мјера, тако и по њиховој разноврсности и финансијским издвајањима.

Говорећи о ширем контексту, Драгосављевић је нагласио да демографска криза није проблем само општине Србац, него глобална појава.

„Нажалост, ово није појава ограничена на нашу општину. Негативне демографске стопе се биљеже у готово свим државама региона и Европске уније, без обзира на ниво развијености. Видимо да се и најразвијеније земље боре са ниским наталитетом, старењем популације и миграцијама младих. То нам говори да не постоји универзални рецепт за рјешење овог проблема, али то нас не смије обесхрабрити”, рекао је начелник Драгосављевић.

Посебну пажњу посветио је значају предшколског образовања као сегмента у којем су мјере већ дале одређене резултате.

„У овом тренутку, 276 дјеце похађа наше предшколске установе, што јасно указује на растуће потребе и позитиван тренд у овом домену. Такође, треба истаћи да општина издваја већи износ субвенција по дјетету него што родитељи плаћају из свог џепа. То је конкретан показатељ наше посвећености”, сматра он.

Драгосављевић је упозорио да је погрешно посматрати демографију искључиво кроз финансијску призму, те истакао да рјешење треба тражити и на друштвено-културолошком плану.

„Сви ми морамо радити на афирмацији породице као основне ћелије друштва. Промјене свијести, повратак традиционалним вриједностима, стабилан породични живот, осјећај сигурности и друштвене подршке, то су темељи на којима се може градити одржива демографска обнова. Без тога, ниједна финансијска мјера неће бити довољна”, рекао је начелник Драгосављевић.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој страници.