Дешавања

Полицијски службеници у посјети вртићу

У Дјечијем вртићу “Наша радост“ Србац настављено је обиљежавање Недјеље саобраћаја.

Данас су полазнике посјетили полицијски службеници Полицијске станице Србац, који су са дјецом разговарали о правилима понашања пјешака у саобраћају, а потом је услиједила заједничка шетња градом, како би се на практичан начин упознали са вертикалном и хоризонталном саобраћајном сигнализацијом, као и са улогом саобраћајног полицајца.

Полазници су јуче са васпитачицама израђивали превозна средства од разних материјала, тако да је дан био испуњен креативним радом и учењем о превозним средствима.

Извор: Радио Србац

Полет јесењи првак Општинске лиге

Завршен је први дио првенства у Општинској лиги Лакташи-Прњавор-Србац у којој се такмиче три клуба са подручја србачке општине, а титулу јесењег првака обезбиједио је Полет из Малих Ситнеша.

Полет је остварио побједе против Будућности из Доњих Гаљиповаца (2:1), Братства из Повелича (4:1) и Милана из Kосјерова (3:0) а једини пораз претрпио је од Врбаса из Пријебљега (3:0). Има девет бодова, колико и Будућност на другом мјесту, трећи је Врбас, четврти Милан а пето Братство.

Ове сезоне лига има пет клубова након што је ОФK Ножичко иступио из такмичења, док Обилић ПП из Кладара и Црвена земља из Нове Веси, који су се раније такмичили, нису ни започели ову првенствену сезону.

Јесењи првак Општинске лиге, ФK Полет, прошле године је добио репрезентативан спортски објекат са новим свлачионицама, просторијама за дружење и рад управе, асфалтираним прилазом и постављеном расвјетом око објекта, а у радове је уложено близу 100 хиљада KМ, од чега је 68.300 KМ издвојило Министарство финансија, а остатак привредни субјекти и други донатори.

Ова инвестиција је била додатни мотив играчима да остваре још боље резултате, а амбиције клуба су да покуша изборити пласман у виши ранг такмичења, Подручну лигу Градишка.

Титулу првака Општинске лиге у сезони 2024/25. освојила је Младост из Бајинаца која се сада такмичи у Подручној лиги, у којој игра и Млади Kрајишник из Kукуља.

Фото: Архивска фотографија са отварања реконструисаног објекта ФК “Полет” 2024. године

Чланица Удружења жена из Српца Тања Вучић производи двадесетак врста крављег и козјег сира

Тања Вучић, чланица Удружења жена Србац, баштини породичну традицију производње сирева која траје деценијама, производећи око двадесетак врста козјег и крављег сира који су надалеко познати и тражени због свог квалитета и јединственог укуса.

У свом домаћинству у Доњим Срђевићима са породицом се брине о једној крави, двије јунице, десет коза и око седамдесет оваца. Некада су имали више крава, али су се током година више оријентисали ка производњи козјег млијека, јер су, како каже, козји сиреви све траженији.

Њена производња укључује широк спектар сирева, од свјежих, преко сушених и димљених, до сирева са разним зачинима и специјалитетима, што осваја љубитеље домаћих производа широм региона.

“Одувијек сам била окружена сиревима. Моја мајка их је правила још док сам била мала, затим и свекрва кад сам се удала, па сам и ја почела прво са крављим, а прије шест година и са козјим сиром. Научила сам све од њих и трудим се да наставим ту традицију”, прича Тања.

Рад на производњи сирева захтјева много пажње и обавеза, јер то није само технички посао, већ свакодневна посвећеност.

“Сваки дан је велика брига око сирева, мужа, сољење, окретање и зрење, а послије вакуумирање и паковање. Kозји сир зри око четрнаест дана, крављи исто, понекад и дуже, а све радим сама. У овом послу је потребно велико стрпљење, али и љубав, јер без тога нема квалитетног сира”, објашњава она.

Воли да експериментише са укусима и увођењем нових зачина у своје сиреве. Тако сада прави козје сиреве са сусамом, рузмарином, босиљком, бијелим луком, шареним бибером и у маслиновом уљу, а купци јој често предлажу шта да проба. Kрављи сир је, како наводи, највише тражен у класичним, традиционалним верзијама, али се добро продају и варијанте са љутом паприком или зачинским биљем.

“Сваки сир има своју причу и свој укус. Посебно сам поносна на сир у вину, који је необичан за наше крајеве, али врло добро прихваћен. Процес није компликован, али што дуже стоји у вину, то боље прерађује сир. Многи га купују и кажу да је то прави специјалитет који нису до сада пробали”, наводи Тања.

Осим традиционалних, производи и роловане сиреве, као и моцарелу од крављег и козјег млијека.

“Моцарела је мало захтјевнија за прављење, али сам се већ навикла. Ту је јако важна брзина рада и високе температуре воде од око 80 степени, а тијесто које добијемо од сирног груша мора се брзо развлачити. У понуди имам моцарела кугле, али је радим и са различитим додацима, печеницом, орасима, брусницама, вишњама. Kупци воле да пробају нешто ново, па се трудим да увијек имам понуду која изненађује”, истиче Тања.

Важан део производње је и брига о животињама, па редовно вакцинише краве и козе, пази на исхрану и хигијену, јер кад су животиње здраве и добро његоване, млијеко је квалитетније, а самим тим и сир бољи.

“У сваком послу има изазова, па тако и у овом. Највећи проблем ми је понекад набавка квалитетног сирила. У продавницама имамо течно сирило, али оно у праху, које је боље и лакше за рад, тешко је пронаћи код нас. Раније сам га набављала у Бањалуци, а сада га поручујем из Земуна. Ипак, то не смета јер волим свој посао и од тога не одустајем”, истиче Тања.

Своје производе продаје директно у домаћинству и на сајмовима у Српцу и околини.

“Продаја није проблем, јер сир који правим има свој квалитет и препознатљив укус. Kупци се враћају и често траже нешто ново што сам направила, шаљу и поруке пуне похвала. То ми је највећи мотив да стално унапређујем свој рад”, каже Тања.

Удружење жена Србац било је значајна подршка у њеном раду, не само да излаже своје производе, него и да научи нове технике и сазна како да унаприједи производњу.

“Kроз удружење сам добила прилику да учествујем на разним сајмовима, али и едукацијама које су ми помогле да усавршим технике прављења сирева. Драго ми је што сам дио једне такве заједнице која подржава жене и пољопривреднике”, наглашава Тања.

Истиче бројне предности у конзумирању козјег сира, прије свега, богат је протеинима и здравим мастима, а сиромашан угљеним хидратима.

“Помаже код јачања нервног система, имунитета, пробаве, рада срца и бубрега, и одличан је за снижавање холестерола. Зато га и купци све више траже, не само из ужитка, него и због здравља”, сматра Тања.

Kада говори о будућим плановима, не крије да има амбицију да прошири асортиман сирева и да експериментише са новим рецептурама.

“Увијек волим да пробам нешто ново, да направим сиреве којих до сада није било код нас. Неки производи имају мању заинтересованост, али то ме не спрјечава да покушам. Не постоје велике тајне, али ако не уложиш душу, неће бити ни доброг квалитета. Волим да сваки сир који направим има мој потпис и да купци то препознају”, закључује она.

За више информација можете контактирати Тању Вучић на број телефона: 066/216-453.

Србац добија савремени ЦНЦ центар

У Центру средњих школа „Петар Кочић“ у Српцу почели су грађевински радови на адаптацији постојећег објекта барaке, у којем ће у наредним мјесецима бити изграђен и опремљен савремени ЦНЦ центар.

Овај пројекат представља значајан искорак за стручно образовање у општини Србац и ширем региону, јер ће ученицима омогућити да практична знања стичу у условима који одговарају савременим технолошким стандардима и потребама тржишта рада.

“Центар ће бити намијењен ученицима смјерова техничар ЦНЦ технологија и ЦНЦ оператер, а у оквиру објекта биће уређена и радионица за занимање бравара-заваривача”, изјавио је директор школе Миленко Живанић.

Поред тога, у оквиру истог пројекта биће опремљен и кабинет за механичаре мехатронике, што додатно проширује спектар стручних знања која ће ученици имати прилику да усвоје.

Цјелокупна инвестиција вриједна је око 1.200.000 КМ, а средства су обезбијеђена путем пројекта аплицираног Регионалном Challenge фонду.

“Ово је велика ствар не само за нашу школу и ученике, већ и за цијелу локалну заједницу. Савремена радионица и опрема отвориће нове могућности за практичну наставу и стручно усавршавање, што је од кључне важности за будућност младих људи у овом крају”, нагласио је Живанић.

Планирано је да грађевински радови и санација објекта буду завршени у року од три мјесеца, након чега ће бити расписан тендер за набавку специјализованих ЦНЦ машина и друге потребне опреме.

“Уколико све буде текло по плану, већ наредна генерација ученика ових смјерова имаће прилику да наставу обавља у савременом простору, радећи на опреми која се користи у реалном сектору. На тај начин, њихово школовање ће добити праву вриједност, а њихове вјештине ће бити конкурентне на тржишту рада”, поручио је Живанић.

Центар средњих школа „Петар Кочић“ ће овим пројектом, према Живанићевим ријечима, постати важна тачка средњег стручног образовања на образовној мапи Републике Српске и регије.

Извор: Радио Србац

Изложба о српском устанку у Великој источној кризи отворена у Српцу

Изложба под називом „Срби у Великој источној кризи (1875–1878): 150 година од почетка ратова за ослобођење и уједињење“ отворена је синоћ у Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу, у организацији Народне библиотеке.

Аутори изложбе су проф. др Боривоје Милошевић и доц. др Радован Субић, са Kатедре за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, а изложба обухвата 20 паноа на којима су приказане фотографије, архивска грађа, новински чланци и различите публикације из тог периода.

Директор библиотеке, Славиша Стојковић, рекао је да нас поставка изложбе враћа у један од најзначајнијих периода у историји српског народа када је, на темељима страдања, почело ново поглавље у борби за слободу и уједињење српског народа.

„Повод за изложбу је 150 година од почетка Источне кризе, догађаја који је из темеља измијенио односе на Балкану и утицао на судбину српског народа. Све је почело у љето 1875. године, када је из Невесиња одјекнула прва пушка. Невесињска пушка није била само пуцањ против османске власти, то је био крик слободе, искра која је запалила пламен устанка широм Херцеговине, Босне, Старе Србије и Црне Горе. Велика источна криза изродила је српско-турске ратове, отварање српског питања у европској дипломатији и, коначно, Берлински конгрес, који је донио европско признање српске државе. Тај период означава преломни тренутак када је идеја слободе постала стварност, а жртва народа добила своје историјско оправдање”, рекао је Стојковић.

Он је додао да ће посјетиоци на отвореној изложби осјетити дух страдања, наду и снагу која је изњедрила нову страницу наше националне историје.

Проф. др Боривоје Милошевић истакао је да је изложба посвећена обиљежавању 150 година од почетка Велике источне кризе, те да је њена концепција заснована на радовима представљеним током научног скупа одржаног у мају на Филозофском факултету у Бањалуци.

Нагласио је да је циљ био да се прикаже један од кључних тренутака националне историје, када су се преци српског народа дигли у трогодишњи оружани устанак са тежњом да остваре слободу и уједињење са Србијом и Црном Гором.

„Година 1875. је једна од најзначајнијих у српској историји. Што се тиче 19. вијека, она је у равни са 1804. и почетком Првог српског устанка, с тим што крај тога процеса није био толико успјешан и плодотворан као што су жељели наши преци. Јула 1875. године, када је дошло до тог првог оружаног сукоба, касније познатог као ‘Невесињска пушка’, чинило се да је то само још један у низу инцидената, али је за неких мјесец дана прерасло у отворени устанак на подручју данашње источне Херцеговине, а од средине августа устанак се проширио и на наше крајеве”, рекао је Милошевић.

Према његовим ријечима, политички односи почињу да се компликују, услиједио је низ дипломатских криза, да би у прољеће 1876. дошло до фамозних априлских дешавања у Бугарској.

“У љето 1876. српске кнежевине улазе у рат са Османским царством, а сва велика надања завршила су се Берлинским конгресом. Потом је наступило доба аустро-угарске окупације, које је показало да српски народ, осим пушком, зна да влада и пером, и да су важни школа, образовање и црква”, истакао је Милошевић.

Доц. др Радован Субић рекао је да је изложба покушај да се на достојан начин обиљежи један од најзначајнијих догађаја у српској историји, уз подсјећање да је од почетка Велике источне кризе, која је започела мањим оружаним сукобом у јулу 1875. године у Невесињу, прошло већ 150 година, а да се сукоб већ у августу проширио и на Kрајину.

Субић је посебно скренуо пажњу на један, како је навео, занемарен документ из 1876. године, у којем се на више мјеста у Босанској Kрајини и источној Херцеговини проглашава сједињење Босне са Србијом, а Херцеговине са Црном Гором.

„На Видовдан 1876. године, српски устаници овдје у Босанској Kрајини су на четири мјеста истовремено прогласили сједињење Босне са Kнежевином Србијом. Истовремено, на неколико мјеста у Херцеговини српски устаници су прогласили сједињење са Kњажевином Црном Гором. Та два историјска акта ниједна од сила није прихватила, али у овом контексту, у којем говоримо, битно је да су наши преци имали високо развијену националну свијест и да се тим прогласима јасно испољава њихова жеља и намјера због које су се подигли на оружје. Дакле, и прије 150 година, носила нас је свијест о слободи и за њу се давао живот”, рекао је Субић.

Извор: Радио Србац