Дешавања

Изложба “Искра” Рената Ракића у уторак, 18. новембра у Српцу

У организацији Центра за културу и спорт Србац у уторак, 18. новембра у Градској галерији “Рајко Петковић” биће отворена изложба слика академског сликара Рената Ракића под називом “Искра”.

Ради се о његовом најновијем циклусу који је публици премијерно представљен у фебруару ове године у Музеју савремене умјетности Републике Српске а у септембру је поставка била изложена и у Руском дому у Bеограду у склопу манифестације “Дани Српске у Србији”.

Изложба “Искра” истражује лична стања и осјећања, повезујући апстрактне форме са искуством постојања у простору и времену. Свака композиција представља јединствену интерпретацију ауторовог унутрашњег живота, његове потраге за смирењем у хаотичном свијету, те непрестану игру између свјетлости и таме, апстрактних облика који се непрестано трансформишу.

Ренато Ракић, рођен 1978. године у Градишци, дипломирао је 2002. године на Академији умјетности у Бањалуци, смјер Сликарство, гдје је и магистрирао 2012. године. До сада је приредио четрнаест самосталних и излагао на преко двије стотине колективних изложби.

Промоција монографије “Гарда-душа Републике Српске” у петак, 14. новембра у Српцу

Удружење гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске организује у петак, 14. новембра у Српцу промоцију монографије “Гарда-душа Републике Српске”.

Промоција ће се одржати у Градској галерији “Рајко Петковић” са почетком у 18 часова.

Аутор монографије је припадник Гарде, Жељко Дакић, а ради се о обимном историјском градиву које описује вријеме и догађаје од наставка Прве гардијске бригаде до њеног расформирања 1997. године.

Kњига се састоји из пет дијелова и обилује документима, фотографијама и другим подацима о јединици и представља допринос писању историје Војске Републике Српске.

Током Одрбрамбено-отаџбинског рата страдало је 177 припадника Гарде, углавном младића, а за ратне заслуге одликована је Медаљом Петра Мркоњића.

Три златне медаље за Удружење жена на пољпопривредном сајму у Бањалуци

Удружење жена Србац остварило је запажен успјех на овогодишњем шестом по реду пољопривредном сајму “Плодови села малих произвођача”, који је почео прошлог викенда у Делта планету у Бањалуци.

Предсједница удружења Весна Смиљанић истакла је да су освојили двије златне медаље као колектив, и то за љуту чоколаду са прженим љешником и чили папричицом, коју припрема Брана Сувајац, те за медењак који израђује Мара Митрић.

Осим тога, Мара Митрић је освојила и посебну златну медаљу за свој производ, сјеме и лист коприве у меду, који је награђен у оквиру њеног породичног пољопривредног газдинства.

Да се ради о врхунском квалитету, потврдила је и сензорна анализа која је прошле седмице спроведена на Технолошком факултету у Бањалуци.

„Поносни смо на успјех свих наших чланица. Више од 30 наших производа прошло је анализу квалитета, што потврђује озбиљност и преданост у раду нашег удружења“, рекла је Смиљанић.

Сајам у Бањалуци организују пољопривредни кластери „Kрајина“, „ГЛС“, „Уна-Сана“, „Пољокласт“, „СМБ“, „СРП“ и „Стара Херцеговина”, а главни партнери сајма су Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Пољопривредни факултет у Бањалуци, Технолошки факултет у Бањалуци.

Чланице србачког удружења учествоваће на сајму и 15. и 16. новембра када ће Весна Смиљанић представити љуте џемове а Мара Митрић производе које израђује у свом пољопривредном газдинству.

Производи Удружења жена Србац могу се купити у њиховом изложбеном салону у Српцу, као и у Kрајишким кућама у Бањалуци и Требињу, Kући Лијевча и Поткозарја у Градишци те Поткозарској кући у Приједору.

До краја године, удружење планира учешће на традиционалном новогодишњем сајму у Српцу, као и организацију прела у сарадњи са чланицама Општинске организације слијепих и слабовидих лица Србац.

„Угостићемо их у нашем салону и провести квалитетно дружење уз израду ручних радова и размјену искустава“, поручила је Смиљанић.

Почеле пријаве за упис дјеце у припремни програм у години пред полазак у школу

Дјечији вртић “Наша радост“ Србац, у сарадњи са Министарством просвјете и културе Републике Српске, расписао је оглас за упис дјеце у предшколски програм у години пред полазак у школу.

У предшколски програм се укључују дјеца која по Закону о основном образовању у наредној школској години стичу услове за полазак у први разред основне школе,а која нису полазници цјеловитог развојног програма предшколског васпитања и образовања.

Уколико се пријави довољан број дјеце, предшколски програм ће се организовати у објекту Дјечијег вртића „Наша радост” Србац од 2. марта до 29. маја 2026. године.

Министарство просвјете и културе финансира трошкове везано за овај програм.

Списак пријављене дјеце потребно је доставити Министарству просвјете и културе до 30. новембра 2025. године, а с тим у вези пријаве за упис се подносе до петка, 28. новембра, у просторијама Дјечијег вртића “Наша радост“ на адреси Пуковника Миодрага Сувајца бр. 46, од 8 до 15 часова.

Замољавају се родитељи да дођу у просторије вртића како би попунили пријаве.

По завршетку конкурса, за дјецу која ће похађати припремни програм у години пред полазак у школу, потребно је до краја фебруара 2026. године приложити љекарско увјерење и извод из матичне књиге рођених.

Позивају се сви заинтересовани родитељи да на вријеме пријаве своју дјецу како би се добила средства за организацију програма од стране Министарства просвјете и културе.

Све информације се могу добити на бројеве телефона: 051/741-471 или 051/818-921.

Промовисана књига “Генетика вука Босне и Херцеговине” аутора Драгане Шњегота, доктора биолошких наука из Српца

Научна монографија “Генетика вука Босне и Херцеговине” аутора Драгане Шњегота, доктора биолошких наука и ванредног професора на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, промовисана је синоћ у скупштинској сали у организацији Народне библиотеке Србац.

Ова књига није само научно дјело, него прича о упорности, теренском раду, хиљадама пређених километара и радозналости једне младе научнице из Српца која је одлучила да крене трагом вука.

Драгана је своје истраживање започела прије више од деценије, а резултат је сабрала у прву научну монографију која се бави генетиком вука на простору БиХ, чији је издавач Природно-математички факултет. Kроз њу је приказала сложен свијет ове фасцинантне врсте, њен генетички идентитет, начин живота и однос са човјеком, али и упозорила на пријетње с којима се вук данас суочава.

Ова књига настала је као плод сарадње са бројним научницима и институцијама из региона и Европе, од Новог Сада, Љубљане и Гдањска, до Шведске, Грузије и Велике Британије.

“У монографији је описано десетогодишње истраживање мене и мојих колега из цијеле Европе, током којег сам радила генетичку карактеризацију вука из БиХ. Акценат је стављен на вука из наше државе гдје смо покушали да га генетички окарактеришемо, схватимо каква је генетичка структура популације, какав је проток гена са сусједним популацијама и то смо објединили у неколико научних радова који су на разумљив начин описани у књизи. Поред тога, описана је ситуација са популацијом вука на нивоу Европе, који су то можда највећи проблеми са којима се вук суочава”, појаснила је Шњегота.

Према њеним ријечима, у књизи има неких ријечи о пројектима које је проводила и које још увијек проводи, а које се тичу мониторинга на терену, примјеном различитих метода.

“Оно што се промијенило од прошле године када је ова књига изашла из штампе јесте законитост вука на подручју Европске Уније из разлога што је ова животиња било строго заштићена врста, јер су средином прошлог вијека популације биле уништене у потпуности, осим на Балкану. Имали смо ситуацију да у Европи и у одређеним земљама немамо ниједну јединку. Онда су природна реколонизација и одређене заштите довели до тога да се популација вука обнавља. Међутим, сада су се популације прошириле до те мјере да су неке земље предложиле да се мало олакша тај статус заштите. Вук није у потпуности остао без заштите, само што је из категорије строго заштићене прешао у мало мањи степен заштите”, навела је Шњегота.

Сматра да су њена истаживања, као прва таква о вуку, изузетно важна, јер без генетичких података не бисмо могли знати какав је статус неке врсте.

“Kњига садржи заиста бројне информације које су неопходне. Ако рецимо једног дана дођемо до тога да заиста говоримо о законитости, да креирамо неке законе везане за заштиту вука, информације из књиге могу да помогну у креирању тих документа”, казала је ова млада научница.

Истакла је да је станиште ових животиња код нас већински у брдско-планинским подручјима.

“Њега нема овдје у нашим равничарским подручјима уз ријеку Саву. Ту историјски није био присутан, осим неких спорадичних случајева који су документовани, али стабилне популације никад нису забиљежене код нас на самом сјеверу Босне и Херцеговине уз ријеку Саву. Све даље, чим крену брдовита подручја изнад Бањалуке па даље, ту имамо мало веће популације односно чопорчиће. Сви остали, источни, западни, те централни дијелови БиХ као и сама Херцеговина представљају подручје које вук насељава константно”, казала је она.

Kада су у питању њени планови за будућност, тврди да ће увијек бити посвећена науци, те да већ ради на бројним пројектима.

“Kад кажем пројекти, мислим на научне, гдје ми долазимо до одређених података, онда их представљамо кроз научне радове што је јако занимљиво научним заједницама. Тренутно сам укључена у неколико пројеката са колегама са Биолошког факултета Универзитета у Гдањску гдје сам и боравила у два наврата. Ми ту анализирамо шакале, вукове и дивље псе на читавом евроазијском региону. Нешто мало локалније што ја радим јесте испитивање хибридизације унутар рода “Canis”. Оно што ускоро крећемо, јер смо успјели да добијемо дио средстава, јесте генетичка карактеризација дивљих мачака које живе на подручју Босне и Херцеговине, па ћемо видјети какве ћемо добити резултате”, рекла је Шњегота.

Уводну ријеч на промоцији ове монографије имао је директор Народне билиотеке Србац, Славиша Стојковић, а модератор је био Дејан Јовичић.

Промоцији су присуствовали и начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић, командир Полицијске станице Србац Синиша Шњегота, колеге са факултета и бројни суграђани.

Извор: Радио Србац