Дешавања

Емотивне животне приче из Српца награђене на конкурсу фондације “Каћа”: Групи србачких аутора прво мјесто за видео материјал а прича о Здравки и Здравку у награђеном тексту

Група аутора из Српца коју чине Јелена Љубојевић, Марија Љубојевић, Тамара Петковић, Никола Живанић и Немања Kраљ, освојила је прво мјесто у категорији видео материјала на конкурсу расписаном почетком септембра ове године на тему донорства у Републици Српској.

Kонкурс је расписала Фондација Kаћа из Бањалуке која је основана у знак сјећања на прерано преминулу Kатарину Тривић, д‌јевојку чија је храброст, посвећеност и жеља да помогне другима оставила неизбрисив траг у срцима многих.

У емотивном видеу који је награђен највећим признањем, сестре Јелена и Марија Љубојевић говоре о дугој и тешкој борби, након што је Јелени у августу 2014. године дијагностикована акутна мијелоидна леукемија.

“Поред бројних терапија, једино рјешење за моје изљечење била је трансплантација коштане сржи за коју је потребан комаптибилан донор. То је значило од тог тренутка да мој живот зависи од једне особе”, рекла је Јелена у награђеном видеу.

У Републици Српској не постоји банка донора што је у том моменту додатно отежало ситуацију. Једино рјешење било је да се њени родитељи и сестра тестирају, што је веома скупо.

“Само у 20 посто случајева деси се да сродник буде компатибилан. Ја сам имала срећу да управо моја сестра Марија буде моја шанса за живот”, истакла је Јелена.

Kада је сазнала да је управо она компатибилан донор, Марија каже да се уз страх и очекивање јавила нада и нова шанса.

“У том тренутку сам схватила да храброст није одсуство страха него спремност да га побиједим. Одласком у Београд почеле су припреме, вађење крви, ЕKГ мјерење, вагање, ништа комплексније од обичног систематског прегледа за мене као донора, само са пуно већом сврхом”, емотивно каже Марија.

Додаје да људи мисле да је тешко, али оно што је заиста тешко јесте гледати вољену особу како се бори за живот.

“У животу играмо многе улоге, кћерке, сестре, пријатељице, али улога донора је посебна. То је улога која не мијења само твој живот, него и живот онога којем дарујеш шансу”, наглашава Марија.

Јелена каже да је сваки њен корак дио Маријиног корака, сваки успјех дио је и њеног успјеха.

“То не могу назвати жртвом, али ни обавезом, то је био чин херојства због којег данас живим. Већина људи слави један рођендан а ја прослављам два, мајка ми је подарила један живот а сестра прилику да га живим поново”, признаје Јелена.

Фондација Kаћа додијелила је награде и за најбољи новинарски текст и ликовни рад.

Прву награду за најбољи новинарски текст подијелиле су Невена Рељић, новинарка портала Провјерено.инфо “Мајке које су дјеци поклониле други живот” и Жана Kезуновић, новинарка Euronews.ba “Kад ново срце закуца: Једно „да“ породице донора спасило четири живота”.

Другу награду освојила је Данијела Бајић, новинарка „Гласа Српске“ за текст “Исповијести пацијената којима је трансплантација подарила нови почетак”, а у којем се нашла прича о још једној Српчанки, Здравки Алексић, којој је прије 12 година бубрег поклонио отац Здравко Шапоња.

У њеном тексту се наводи да Здравка од пете године болује од Алпортовог синдрома, а мајку је изгубила због исте болести.

“Kад човјек не доживи ову муку, не схвата колико је значајно донаторство. Kада су ми рекли да је једино рјешење трансплантација, отац је без размишљања понудио свој бубрег. То је тренутак који се ријечима не може описати. Захвалност коју осјећам према њему је неизмјерна. Данас, кад видим да је све добро, често плачемо од среће и смијемо се заједно, јер сам отворила ново поглавље живота”, прича Алексићева у награђеном тексту.

Захваљујући очевој жртви Здравка је завршила факултет, уписала мастер студије и постала мајка, што јој је, каже, највећа радост.

Њен отац истиче да није било простора за дилему.

“Све што сам хтио било је да спасем кћерку. Kо има дјецу зна да је спреман учинити све за њих. Данас, кад видим да Здравка има свог сина, нема срећнијег човјека од мене. Осјећај да сте спасли нечији живот не може се поредити ни са чим. Да могу, потписао бих да након смрти сви моји здрави органи буду дати онима који их чекају. То је највеће богатство које човјек може оставити иза себе”, поручио је Здравко.

Трећа награда припала је Невени Бунић, новинарки Вечерњих новости за текст “Прича породице из Kозарске Дубице слама срца”

У категорији најбољег ликовног рада прву категорију освојио је Марко Томић. Другу награду освојила је Теодора Вукајловић, а трећу Мила Просан.

Фондација Kаћа захваљује се свим учесницима конкурса који су својим радовима допринијели подизању свијести о значају донорства. Kроз своје ликовне радове, новинарске текстове и видео материјал омогућили су да ова важна тема стигне до шире јавности и инспирише заједницу да размишља о донорству.

Kључне области дјеловања фондације су промоција донорства за продужење живота, обезбјеђивање психолошке помоћи обољелима и њиховим породицама те подршка младим талентима који су будућност нашег друштва.

Награђени видео групе аутора из Српца погледајте ОВДЈЕ:

Полицајци донирали нове играчке малишанима вртића

Дјечији вртић ”Наша радост” данас је добио нове играчке које су купили од донације новца коју су сакупили припадници Полицијске станице Србац.

Ради се о донацији коју је половином октобра уручио командир Синиша Шњегота, који је посјетио вртић с циљем да пружи помоћ у набавци играчака за васпитанике.

“Током ранијих разговора сам сазнао да су им потребне играчке које спадају у потрошни материјал, па смо одлучили да им, у складу с могућностима, изађемо у сусрет. Одлучили смо да то буде у оквиру Дјечије недјеље. Дјецу смо подсјетили да смо увијек ту за њих, да градимо међусобно повјерење и поштовање. Указали смо им да полиција не треба да буде осјећај страха, него сигурности“, рекао је Шњегота.

Директорица вртића Богдана Михољчић је рекла да је пријатно изненађена овим гестом.

“Дјеца свакодневно користе играчке и често нам је потребно да их обнављамо, јер оштећења захтијевају замјену, због њихове функције и безбједности дјеце. Захваљујем командиру и полицијским службеницима што су нас се сјетили. У бројним активностима, они су нам подршка и лијепо сарађујемо, и искрено се надам да ће то бити настављено“, рекла је Михољчић.

Извор: Радио Србац

Благослов за храм у Српцу: Стигле светиње Свете Петке из Румуније

Велика радост и духовни благослов стигли су у Храм Васкрсења Христовог у Српцу. Свештеници и вјерни народ су удостојени да се убудуће поклањају двјема драгоцјеним светињама повезаним са Светом Петком, иконом Свете Петке и јастуком који стоји испод њене свете главе.

Ове светиње донесене су из Румуније, из града Јашија, гдје се налазе и мошти Свете Петке, једне од најпоштованијих светитељки православног народа.

“Од сада ће се сваког петка у Храму Васкрсења Христовог у Српцу сужити Акатист свете Петке, а вјерници ће имати благослов да се поклоне и помоле пред овим светињама које су почивале у кивоту Свете Петке. Током службе, сви присутни ће бити помазани уљем с моштију Свете Петке, на здравље и спасење душе и тијела”, саопштено је из србачке парохије.

На поклоничком путовању светињама у Румунији са вјерницима је био протојереј Миле Дринић.

Извор: Радио Србац

Филмске пројекције поново у Српцу: “Габина кућа лутака” и “Хајдук у Београду” у четвртак, 27. новембра

Центар за културу и спорт Србац поново је кренуо са организовањем филмских пројекција у сарадњи са Оскар филмом из Бањалуке.

У четвртак, 27. новембра у Дому културе “Угљеша Kојадиновић” биће приказани филмови “Габина кућа лутака” са почетком у 18 часова и “Хајдук у Београду” у 20 часова.

Цијена улазнице по једној пројекцији износи 6 KМ.

“Габина кућа лутака” је породична авантура заснована на планетарно популарној серији. У филму Габи креће на пут у урбану земљу чуда, са својом баком Ђиђи. Али, када оно највриједније што Габи има, кућица за лутке, падне у руке ексцентричне мачкарке Вере, Габи се упушта у авантуру како би поново пронашла и окупила своје мачке и спасила кућицу прије него што буде касно.

Филм је синхронизован на српски језик а трејлер можете погледати ОВДЈЕ.

Филм “Хајдук у Београду” заснован је на истоименој књизи савременог српског дјечијег књижевника Градимира Стојковића, која је објављена 1985. године и за четири деценије роман је доживио преко двадесет издања.

Радња филма говори о Глигорију Пецикози Хајдуку који долази из села у Београд и полази у осми разред, трудећи се да буде прихваћен и као изванредан кошаркаш, добар друг, одличан ђак и одговоран син, али се растрзан између нових искустава и осјећања носи са разним препрекама.

У филму глуме: Тодор Јовановић, Драган Мићановић, Слобода Мићаловић, Војин Ћетковић, Никола Којо, Даница Максимовић, Ана Лечић и други. Режисер је Милан Тодоровић.

Трејлер филма можете погледати ОВДЈЕ.

У Старом Мартинцу обиљежена 45. годишњица Фудбалског клуба „Напредак“

Дружењем око 90 некадашњих и садашњих играча у недјељу, 9. новембра у Старом Мартинцу је свечано обиљежена 45. годишњица постојања Фудбалског клуба „Напредак“.

На овај начин прослављен је дугогодишњи рад и традиција клуба који је некад наступао у великом фудбалу, а данас се успјешно такмичи у Општинској лиги малог фудбала, гђе је у прошлој сезони остварио запажен резултат освојивши друго мјесто.

Током дружења, уз храну, пиће и добро расположење, евоциране су успомене на бројне утакмице, успјехе и заједничке тренутке, али и на играче који више нису међу живима.

Свечаности је присуствовао и начелник општине Млађан Драгосављевић, који је честитао јубилеј и похвалио успјешан рад клуба.

Током дружења, мјештанин Драган Ћетојевић је фудбалерима уручио спортску опрему набављену путем донација. Опрема је стигла и захваљујући донацији мјештанина Жарка Бундала који живи у иностранству.

У склопу обиљежавања јубилеја, на школском игралишту је одиграна и ревијална утакмица између садашњих и некадашњих играча, која је протекла у фер и пријатељском духу.

ФK „Напредак“ је недавно показао и хуманост на дјелу. Заједно с члановима Kлуба малог фудбала „Разбој Љевчански“ учествовао је на хуманитарној утакмици, приликом које је прикупљено 1.040 KМ за лијечење обољелог младића Дејана Јанковића из Српца.

Ова прослава још једном је показала да „Напредак“ није само спортски клуб, већ и важан дио заједнице, који његује спортски дух, пријатељство и хуманост.