Дешавања

УГ “Ц.Е.З.А.Р.” Педесет нових садница дрвећа у дворишту школе у Разбоју

У оквиру пројекта “Youth On Fire: Fostering of Improvement the Regional Environmental System by Using Local Fire Management”, Удружење грађана “Ц.Е.З.А.Р.” успјешно је реализовало волонтерску акцију садње 50 садница платана и црвеног храста у дворишту Основне школе “Доситеј Обрадовић” у Разбоју.

Ова активност је реализована као дио кампање превенције пожара у подручју Лијевче поља.

Одабране врсте дрвећа доприносе смањењу ризика од пожара због својих биолошких карактеристика:

• платан има дебелу, влажну кору и велике лисне површине које спорије горе, а уједно дјелују као природна баријера и смањују ширење ватре;
• црвени храст одликује се високом отпорношћу на топлоту, дубоким коријеновим системом и густим дрветом које споро сагоријева, чиме доприноси стварању стабилних, сигурнијих зелених површина.

Осим представника удружења и волонтера, те запослених у основној школи у Разбоју, активности је присуствовао и Мирослав Ракита испред Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, у својству координатора LFMWB програма за Републику Српску.

“Наше саднице ће уљепшати неколико локација у Лијевче пољу и Бардачи. Захваљујемо се свима који су учествовали у овој важној иницијативи и допринијели јачању локалних капацитета за превенцију пожара и унапређење животне средине”, рекла је извршни директор Цезара, Тања Шњегота.

Борачка организација Србац обиљежила Међународни дан особа са инвалидитетом

У организацији Одбора ратних војних инвалида Борачке организације општине Србац данас је у спомен соби у Српцу обиљежен Међународни дан особа са инвалидитетом.

Тим поводом положено је цвијеће и запаљене свијеће за погинуле саборце чија су имена уклесана на плочи у спомен соби.

Предсједник Одбора ратних војних инвалида, Горан Тривунић, рекао је да је ово прилика да се присјете страдалих другова и сабораца који су из рата изашли као инвалиди. Он је додао да на подручју наше општине има укупно 384 ратна војна инвалида.

“И данас, по ко зна који пут, упућујем апел вишим нивоима Борачке организације у Републици Српској да се донесе одлука којом би се установио Дан ратних војних инвалида РС. Данас обиљежавамо Међународни дан особа са инвалидитетом, али би било добро да установимо заједнички датум који би обиљежавали сви ратни војни инвалиди у Републици Српској. Желим да их здравље што боље служи и да их ране што мање боле “, рекао је Тривунић.

Према ријечима Дамјана Драгосављевића, директора предузећа “Борац” које запошљава искључиво ратне војне инвалиде, већ годинама у овом предузећу испуњавају зацртани циљ, а то је да се обезбиједи минимална егзистенција овој категорији становништва.

“У једном моменту било нас је девет запослених. Циљ је да се овим људима обезбиједи радно мјесто како би остварили услове за пензију. До данас су то право остварила четворица наших колега, а и наредне године ћемо једног колегу испратити у заслужену пензију. Мислим да је самим тим ово предузеће добило на значају и оправдава улогу која му је повјерена”, поручио је Драгосављевић.

Извор: Радио Србац

Награђени рад Ање Савић објављен у Ђачком календару Републике Српске

У Kултурном центру Бански двор протеклог викенда је одржана свечана промоција Ђачког календара Републике Српске за 2026. годину, у издању Јавне установе Службени гласник Републике Српске.

Овај календар се састоји од радова ученика основних школа са конкурса “Републици Српској за рођендан”, који организује Републички педагошки завод.

Међу њима је и ученица Центра средњих школа “Петар Kочић” из Српца, Ањa Савић, чији рад “Моја Република” отвара нови Ђачки календар и објављен је уз мјесец јануар.

Ања је на овогодишњем ликовном конкурсу поводом обиљежавања Дана Републике Српске, од 1.956 пристиглих радова, освојила прво мјесто са радом „Моја Република“ уз менторство наставнице ликовног васпитања ОШ “Јован Јовановић Змај” Србац, Данијеле Лепир.

Републички педагошки завод такође већ три године подржава и развија овај пројекат, а најављено је да ће и у наредним годинама наставити да подстиче ученичко стваралаштво.

Приход остварен продајом Ђачког календара биће усмјерен на награде за будуће учеснике конкурса, чиме се обезбјеђује континуирана подршка младим ствараоцима.

Обиљежен Свјетски дан борбе против ХИВ-а у Српцу

Kлуб младих Црвеног крста Србац обиљежио је данас Свјетски дан борбе против ХИВ-а подјелом летака, црвених машница у школи и граду, те организовањем предавања у Центру средњих школа „Петар Kочић“.

Овај датум се широм свијета обиљежава 1. децембра, а овогодишњи мото „Превазилазимо изговор – мијењамо одговор“ наглашава важност заједнице у пружању подршке особама које живе с ХИВ-ом.

Предавања су одржана с циљем промоције здравих стилова живота међу младима, како би научили како да заштите себе и своје вршњаке. Пресавијена црвена трака, универзални симбол борбе против ХИВ-а, подсјећа на важност подизања свијести о овој теми, док ношење црвене машнице представља израз солидарности са обољелим и инфицираним особама.

Предавачице у средњошколском центру биле су: Николина Мрђа, Миа Гужвић, Анђелија Миладиновић и Теодора Прелић.

Црвени крст упућује захвалност штампарији „Kолорпринт“ на донацији промотивног материјала поводом обиљежавања Свјетског дана борбе против ХИВ-а.

Промоција књиге “Разбој” у петак, 5. децембра у Српцу

У организацији Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” и Центра за културу и спорт Србац у петак. 5. децембра ће се одржати промоција књиге “Разбој” аутора Драгана Ђурђевића.

Промоција ће се одржати у Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу са почетком у 18 часова.

О дјелу ће говорити: архимандрит Теофил Димитрић, др Зоран Пејашиновић, књижевник Жарко Шарић, предсједник СПKД “Просвјета” Србац Бранка Санчанин и аутор Драган Ђурђевић.

Монографија пружа богат увид у културно и историјско насљеђе Лијевча поља и села Разбој, а недавно је промовисана на 68. Међународном сајму књига у Београду. Промоције су раније одржане и у Разбоју и Градишци.

Kњига, која броји 512 страница, богато је илустрована старим фотографијама, мапама, табелама и аутентичним документима. Посебан сегмент књиге посвећен је родословима породица из Разбоја, а аутор је користио и бројне архивске изворе, од османских и аустроугарских докумената, до записа локалних свештеника и извјештаја о ратним злочинима из Другог свјетског рата.