Хуманитарна акција за обнову куће Предрага Пејића из Српца
Савјет мјесне заједнице Србац покренуо је хуманитарну акцију за обнову породичне куће Предрага Пејића из Српца у којој је 30. јануара ове године избио пожар и потпуно уништио приземље.
Узрок пожара на овом стамбеном објекту, у улици Мотајичка бб, била је димоводна цијев која је испала из шпорета на чврсто гориво па се ватра проширила на доњи спрат док никог није било у кући, а причињена материјална штета је велика.
У гашењу пожара су учествовала три ватрогасца са два возила а изгорио је комплетан намјештај и уређаји у приземљу.
За прикупљање средстава, уз сагласност Општине Србац, овлаштени су Драшко Момић и Небојша Митраковић а донације се могу уплатити на сљедеће рачуне:
жиро рачун број: 567-353-59003723-58 отворен у Атос банци,
девизни рачун број: 567-353-54170629-71 отворен у Атос банци, SWIFT code: SABRBA2B ATOS BANK A.D. Beneficiary customer: BA395673535417062971 PREDRAG (MILORAD) PEJIĆ, SRBAC SELO BB, BOSNA I HERCEGOVINA
Позивају се грађани да покажу хуманост и солидарност према нашем суграђанину и помогну му у обнови породичног дома.
Стонотенисери Српца на републичком сениорском првенству у Бањалуци
Чланови Омладинског стонотениског клуба Србац учествовали су протеклог викенда на Појединачном првенству Републике Српске за сениоре које је одржано у Бањалуци.
Екипу Српца чинили су јуниори Марија Панић и Алекса Пантелић. Марија је освојила сребро у појединачној конкуренцији и сребро у дублу са Тамаром Бановић, док је Алекса прошао групу, одлично одиграо са Луком Михаиловићем и у наставку изгубио од Дарија Пејића што у клубу сматрају великим успјехом.
У србачком стонотениском клубу кажу да ће се од петка 10. фебруара, након зимске паузе, наставити школа стоног тениса а упис се врши у спортској дворани “9. јануар” у Српцу.
Србачки керамичари бесплатно извршили радове за самохрану мајку Невену Игњатић
Адаптација куће за самохрану мајку Невену Игњатић и њену дјецу све више напредује а ових дана завршени су керамичарски радови које су бесплатно извели србачки мајстори Небојша Шарић, Бојан Брезовац, Бранко Думонић, Драгиша Шарић и Славиша Стојковић.
Нова керамика постављена је на подовима и зидовима у дневном боравку, кухињи, купатилу и у двије собе а средства су обезбијеђена из новчаних донација.
“Радови су стрпљиво и квалитетно урађени а притом потпуно бесплатно, што довољно говори да се ради о врхунским мајсторима и људима чије су моралне вриједности на високом нивоу”, рекао је координатор хуманитарне акције “Kућа од срца”, Бранко Граховац.
Он додаје да су се добровољно јавила и два мајстора за постављање мрежица и љепила на плафону а кречење просторија ће бесплатно извршити браћа Лечковић из Српца.
“У току смо набавке кухињских елемената и опреме за купатило а након тога слиједи набавка новог намјештаја. Још увијек нису завршени ни радови на вањској фасади па позивам све донаторе да нам и даље помажу како бисмо опремање ускоро привели крају и омогућили овој самохраној мајци и њеној дјеци да ускоро добију нови дом”, рекао је Граховац.
Донације за завршетак радова могу се уплатити на број жиро рачуна: 567 353 27 000047 98 са назнаком “Хуманитарна помоћ за Невену Игњатић” а новчана помоћ се може донијети и у кафе бар “Дом” у центру Српца у времену од 8 до 14 часова.
Упутство за плаћање на девизни рачун:
INTETRMEDIAR BANК: SWIFT CODE: RZBAATWW RAIFFEISEN BANК INTERNATIONAL AG VIENNA. SWIFT CODE: SABRBA2B
ATOS BANК A.D. BANJALUКA BENEFICIARY CUSTOMER: /BA395673530000069162 11.NOVEMBAR 34 SRBAC BOSNA I HERCEGOVINA
Младен Николић из Стонотениског клуба Србац побједник турнира у Доњим Подградцима
Младен Николић из Kотор Вароша, члан Омладинског стонотениског клуба Србац, побједник је 24. Светосавског турнира у стоном тенису “Доњи Подградци 2023”.
Николић је финалу које је одржано у друштвеном дому у Доњим Подградцима побиједио клупског саиграча Алексу Пантелића из Српца.
И у мечу за треће место снаге су одмјерили играчи србачког стонотениског клуба. Душко Ђукић био је бољи од Недељка Пантелића.
На турниру који је организовала Мјесна заједница Доњи Подградци, такмичила су се 32 играча из Градишке, Српца, Прњавора и Kотор Вароша, од којих је чак 17 чланова Омладинског стонотениског клуба Србац.
Члан организационог одбора турнира, Горан Ђорђић, истакао је да сваке године турнир добија на квалитету и да, осим рекреативаца, учествују и играчи који се такмиче у стонотениским првенствима Републике Српске и БиХ.
Дејан Балабан из Српца, контролор летења на аеродрому у Маховљанима: Све проблеме остављамо код куће
Њихов посао звучи свима занимљиво, помало узбудљиво, али не и свакодневно. О њима постоје и филмови, а они на све то гледају као и на било који други посао. Ријеч је о контролорима летења, чији је позив стреснији и од хируршког.
Да би неко постао контролор летења, потребно је да посједује низ вјештина, али и посебних квалификација. О овом позиву и занимљивостима које се дешавају у току радног времена за “Глас Српске” причао је торањски прилазни контролор летења на аеродрому у Бањалуци Дејан Балабан.
Данас отац двоје дјеце, након завршетка средње школе одлучује да се упише на Војну академију, смјер за пилота, и те 1995. године одлази у Београд, пролази све љекарске прегледе и постаје поносни кадет. У том моменту здрав као дрен, Балабан пун елана и жеље за новим учењем пролази потребне часове летења, међутим, сплетом животних околности у трећој години то напушта и пребацује се у контролу летења. Од тог момента, када он сматра да му се срушио свијет, баш напротив, све почиње.
“То је за мене било мало тешко прихватити, али када сам схватио шта је у суштини контрола летења, допало ми се, а по завршетку школовања сам добио војну, али и цивилну диплому”, прича Балабан.
Као војно лице до 2002. године радио је на контроли летења у Маховљанима, али због лошег финансијског стања у војсци, пут га поново води у цивиле. Првог радног дана сјећа се и данас.
“Након одређеног броја сати са инструктором, будемо оспособљени за самосталан рад. Сјећам се свог првог радног дана, авион је ишао за Беч, а мени се комуникација са пилотом на прву чинила лаком, међутим, било је касније и мало”, прича Балабан додајући да је ослобађање од страха дошло природно након неког времена.
Без обзира на то што страха више нема, контролор летења мора безбједно и ефикасно да надгледа одвијање ваздушног саобраћаја.
“Наш задатак у суштини је да авионе који су са нама на вези држимо довољно удаљене једне од других, али и од других препрека, те да им омогућимо да што прије полете и слете и да нема кашњења”, вели Балабан додајући да се ипак зна десити да авион касни, али не због њих самих, него неких техничких проблема.
Посао контролора летења у Бањалуци, како објашњава, ради се у смјенама, дневним и ноћним, с тим да у оним дневним, када су им велике гужве, буде више људи у смјени. На самој фреквенцији, како каже, контролор се мијења од два до четири сата, а све зависи од тога колико је оптерећен па тако, када су слободни, имају право мало да се одморе и одспавају неких 20 минута у соби за одмор.
“На послу морамо бити веома концентрисани, без обзир на то да ли је само један авион у ваздуху или више њих. Прије уласка у нашу кабину све проблеме морамо оставити код куће, јер је ово заиста одговоран посао, који је много стресан, али и динамичан”, каже Балабан.
Баш због тога, како каже, у овој бранши круже приче како је њихов посао стреснији и од посла хирурга, јер су они неријетко у тренутку одговорни за неколико стотина људи. Контролор одлуке, како наглашава, мора да доноси у тренутку и реалном времену. Када пилота нешто мучи и када их пита, како каже, морају одмах одлучити шта ће и како, јер он не стоји и нема времена да чека, него се креће великом брзином. Да би се вјешто и ефикасно снашао у секунди, како објашњава, од контролора се захтијевају неке вјештине и способности. Брзо доношење одлука, добре организационе способности и вјешт рад под притиском су само неке од њих.
“Контролор мора имати добар вид, али и слух. Осим тога, веома је битно нагласити да радимо тимски, јер у истом моменту комуницирамо са посадама, са метео-службама ако је ружно вријеме, те са сусједним контролама летења, као и људима из технике”, додаје Балабан.
Објашњава да су критеријуми, да би уопште неко постао контролор, раније били доста строжи, па ти људи нису смјели да носе диоптријске наочаре. Осим тога, слух је веома битан, јер се врши свакодневна комуникација са пилотима и то на енглеском језику.
“Неке пилоте је понекад баш тешко разумјети, па их питамо да понове или притиснемо једно дугме које нуди опцију да се опет преслуша”, каже Балабан додајући да је капацитет аеродрома четири авиона у сату. Нема мјеста за грешке, а поготово велике.
“Основна предност овог посла је то што је веома добро плаћен и то што поред редовног годишњег одмора имамо и рекреативни одмор од 15 дана, а осим тога ми и наша породица имамо попуст на авио-карте”, открива Балабан.
Гдје има предности, ту има и недостатака, а основна мана овог посла је, како каже, рад под притиском. Осим тога, раде празницима и викендима, али им се ноћне смјене додатно плаћају. На питање да ли је било момената када је пожелио да одустане, добили смо помало неочекиван одговор.
“У почетку сам осјећао огроман стрес, јер је било потребно познавање енглеског језика, а ја сам учио њемачки и било ми је стресно полагање самог језика, тада сам хтио одустати”, каже Балабан.
Објаснио је да се свима може десити да не ураде нешто добро, попут ситуације када два авиона прођу један поред другог веома близу, али не дође до несреће, и тада се човјек мало повуче, јер ипак не може бити равнодушан. Због таквих и сличних ситуација, како каже, имају обучене психологе који тада разговарају с њима. Како каже, све је лако када се ради по протоколу, али управо непредвиђене ситуације су те које су спорне. На бањалучком аеродрому, како додаје, генерално имају проблем са животињама, обично са срнама, али се дешавало да пилоти пријаве удар птице.
“У каријери, хвала Богу, није било већих инцидената и немамо ми сваки дан удар птице, отказ мотора или отмицу. Због тога једном годишње идемо у Мостар, јер је тамо симулатор за обуку па имамо вјежбе за те ванредне ваздухопловне ситуације”, каже Балабан.
Људи на самом почетку, како каже, нису ни схватали шта је то посао контролора летења ни чиме се он то бави.
“Питали су ме да ли ја као контролор провјеравам карте, па су ме питали да ли паркирам авионе, али генерално је свима занимљиво када чују чиме се бавим”, истиче Балабан.
Још док је био мали дјечак од десет година, присјећа се, родила се љубав према авионима, небу и летењу.
“На селу у хладу испод једне липе правио сам себи палицу као што имају пилоти и један пријатељ мог оца ме прозвао пилотом и рекао да му, када полетим једног дана, морам из хеликоптера у димњак убацити 100 КМ. Када сам завршио школовање, тај човјек је, нажалост, у међувремену преминуо, али ја сам испунио обећање, нисам бацио 100 КМ као што је био план, али сам однио кесу са поклоном”, рекао је Балабан.
Балабан каже да је током радног вијека анегдота било много, али једне се посебно сви сјете и радо је препричавају.
“Једном приликом јавио се пилот из Србије, поздравио нас све по протоколу како иде и рекао нам да имају једну молбу. Када смо питали коју, он је рекао да желе наручити једне ћевапе, да их чекају топли када слете, па да поједу”, рекао је Балабан.
Испричао је да ниједно од његове дјеце не жели да се опроба у овом позиву, што је њему мало и драго.
“Знам колико је овај посао одговоран, па ипак не бих наговарао своје дијете да иде тим путем”, рекао је Балабан.
За крај разговора Балабан је истакао да је скоро сваки од контролора летења пронашао свој “издувни вентил” за стрес.
“Један колега је спортски пилот и има свој авион, други има голубове, трећи се бави фотографијом, један од њих прави “песто” сос и бави се тиме, други прави домаће пиво, а ја конкретно имам плантажу љешника и уживам у природи”, закључује Балабан додајући кроз смијех да им кафа не може (или, читајте, не смије) бити издувни вентил.
