Приредба “100 дана ђака првака” у основној школи у Разбоју
Уз рецитацију, плес и цртеже првачићи Основне школе “Доситеј Обрадовић” Разбој обиљежили су 100 дана ђака првака.
Првачићи подручних основних школа у Kукуљама, Разбоју Љевчанском и Пријебљезима јутрос су показали шта су све научили током првих 100 дана свог основног образовања и у раду са својим учитељицама Радом Антонић, Драганом Ђуричић и Ружицом Тољан.
“Овом приредбом обиљежавамо мали јубилеј школовања наших најмлађих ученика. На овај начин просвјетним радницима и родитељима показујемо шта су научила дјеца којој изражавам добродошлицу у нашу школу и желим им много успјеха у даљем образовању”, рекла је директорица школе Силвана Секулић.
Учитељица из подручне школе у Kукуљама, Рада Антонић, каже да је ово прилика да са родитељима разговарају о даљој сарадњи и да на забаван начин дјеци покажу да је образовање веома важно.
“Угостили смо родитеље првачића са којим смо разговарали о даљој сарадњи, јер као што је познато најважнија је сарадња на релацији родитељ – наставник како бисмо добили квалитетног ученика. Ученици су усмено са учитељицама прошли њихов рад за 100 дана и задивили својим знањем. Можемо слободно рећи да ће ово бити једна од успјешнијих генерација. Сталну подршку у раду првачићима у Kукуљама пружа продужени боравак које воде Снежана Лендић, Дијана Kуваља и Маријана Продановић”, рекла је Антонић.
Маја Милијаш из Српца, најмлађа жена са дипломом доктора наука у Српској
Млади увијек треба да имају јасан циљ и да га прате те да се потруде да у својој земљи пронађу срећу и граде породицу, ријечи су двадесетосмогодишње Маје Милијаш из Српца, најмлађе жене са дипломом доктора наука у Републици Српској.
Ова Српчанка, која је недавно постала и мајка, каже да је њено прво признање током образовања, златна значка “Никола Тесла” за најбољег студента на Технолошком факултету у Бањалуци, био кључни моменат за будућност.
“На свечаној додјели награда сам се нашла заједно са колегама са 16 других факултета Универзитета у Бањалуци и тада сам схватила да смо тај успјех подијелили. То је био тренутак када сам била сигурна да ће мој позив бити бављење науком”, казала је Маја.
Каже да су докторске студије дијелом биле логичан слијед догађаја након те награде.
“Данас могу рећи да сам задовољна и срећна. Чињеница да сам најмлађи доктор наука и тај осјећај да овај пут то прво мјесто припада само мени мој је путоказ за будућност у нашој земљи”, казала је Маја.
На питање како проналази мотивацију Маја, која је звање дипломираног инжењера прехрамбене технологије стекла 2016. године, каже да су награде њен вјетар у леђа.
“Током студирања циљ је све вријеме био јако добро посложен у мојој глави. На Технолошком факултету Универзитета у Бањалуци сам завршила први циклус студија, а након тога уписала сам се на мастер прехрамбеног инжењерства. У школској 2018/2019. години одлазим на Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду, уписујем се на докторске студије на смјеру биотехнологија, а остало је историја”, казала је са осмијехом на лицу Маја.
Иако се данас млада Српчанка може похвалити тиме што је докторске студије окончала са оцјеном десет, не крије да је овај пут тражио свакодневни труд и рад.
“Испити су изискивали много времена. Писање истраживачког рада који је уједно експериментални дио докторске дисертације, научних радова, трајао је четири године. Претходне четири године су резултовале одбраном докторске дисертације, чиме сам у децембру 2022. године стекла звање доктора наука технолошког инжењерства и постала најмлађа жена у нашој земљи са дипломом доктор наука”, казала је Маја.
Својом аутентичношћу посебно се истакла, због чега је добила бројне пословне понуде.
“На Технолошком факултету у Бањалуци радим као виши асистент, а члан сам и Удружења инжењера технолога Републике Српске и Удружења микробиолога Србије”, казала је Маја.
Жеља јој је да свој труд и рад пренесе на своју кћерку и студенте који су јој били подршка на овом путу.
“Желим да мој рад и успјех буду добар примјер студентима који уче од мене, и оно најважније, све вријеме сам у глави имала жељу да оправдам повјерење своје породице, као и да, једног дана, моја кћерка може да вјерује да марљивост и упорност имају своју вриједност и да је потребно чекати прави тренутак да неко тај труд препозна на прави начин”, рекла је Маја.
Експериментални дио докторске дисертације захтијевао је рад најмање пет дана у седмици, а немали број пута Маја је и викендом одлазила до лабораторије.
“Вечери су биле предвиђене за низ прорачуна и обрађивање резултата. Данас, кад дисертацију држим у својим рукама, свјесна сам захтјевности експеримента, а сјећам се и осјећаја када сам произвела и анализирала посљедњу 324 боцу вина која је означавала и крај експерименталног дијела”, рекла је Маја.
Едукација средњошколаца поводом Међународног дана безбједног интернета
Полицијски службеници Полицијске станице Србац одржали су јуче и данас едукативна предавања за 67 ученика првог разреда Центра средњих школа “Петар Kочић” Србац поводом Међународног дана безбједног интернета.
Предавања су одржана са циљем подизања свијести код дјеце и младих о употреби интернета.
Kомандир Полицијске станице Србац, Синиша Шњегота, рекао је да су се на овај начин ученици информисали о опасностима којима су начешће изложена дјеца и млади. Они су едуковани о ризичним ситуацијама у којима се могу наћи уколико неправилно употребљавају друштвене мреже, као и о начинима на који могу да се заштите и коме да их пријаве.
Шњегота истиче да је веома важна правилна употреба интернета јер је савремена технологија све више присутна у свакодневном животу и напомиње да је неопходно водити рачуна о заштити личних података.
“Веома је важно да дјеца на друштвеним мрежама и у комуникацији са људима које тим путем упознају никада не дају своје личне податке као што су матични број, пин кодови и слично”, каже Шњегота.
Он одаје да ће овакве активности бити настављене и у наредном периоду јер безбједност дјеце мора да буде приоритет комплетног друштва.
Пејићи уз помоћ пријатеља добили другу животну шансу
Бројни хуманисти прискочили су у помоћ Предрагу Пејићу из Српца и његовим укућанима како би им помогли да се ускоро врате у породични дом кога је захватио пожар 30. јануара ове године када је изгорило комплетно приземље куће.
До несреће је дошло када је из шпорета на чврсто гориво испала димоводна цијев а ватра која је букнула брзо је захватила приземље у којем у том тренутку није било никога.
Предраг каже да је, као и сваког дана, наложио ватру и отишао до града да обави неке послове а недуго затим позвао га је комшија и рекао да се код његове куће примијети дим.
“Било је негдје око поднева кад сам отишао да купим неке шарафе и фарбу и задржао се мање од сат времена. Када ме позвао комшија Горан Лазић и питао шта се то код нас дими, одмах сам се вратио али ватра је већ избијала из прозора и сва стакла су била попуцала. Дошли су ватрогасци и брзо угасили пожар, спријечивши да штета буде већа, на чему им се искрено захваљујем”, рекао је Предраг.
Пејићи су кућу почели градити 2014. године и до сада су успјели уредити само приземље док је горњи спрат неопремљен. У породици су стално запослени супруга и син, док је Предраг углавном код куће и одржава домаћинство, а кћерка тренутно не живи с њима.
“Када смо почели градити кућу нисмо имали довољно средстава и уредили смо је колико смо могли. Сређивали смо је мало помало и опремили доњи спрат новим намјештајем, кухињом, купатилом и столаријом. Међутим, сада је све нестало буквално за један час”, каже Предраг.
Додаје да је одмах након пожара дошло доста суграђана који су му понудили помоћ а листа оних који се свакодневно јављају је све дужа.
“Тешко је кренути све испочетка али уз пријатеље и познанике све ће бити лакше. Њих двадесетак је стигло већ пола сата након пожара да ми помогну што довољно говори о њиховој људскости и пожртвованости. Пошто су зидови попуцали од високе температуре и све инсталације су изгориле, морали смо кренути са обнављањем од голог зида и радови већ добро напредују”, каже Предраг.
Како би им омогућили да лакше преброде муку, чланови Савјета мјесне заједнице Србац, на челу са Драшком Момићем, покренули су хуманитарну акцију за прикупљање новчаних прилога. Момић, одборник у Скупштини општине Србац, који им је кум и дугогодишњи пријатељ, уступио је Пејићима свој стан за живот док се не заврши адаптација куће.
“Предраг је човјек за примјер, многима је на разне начине помагао и сада је на нама ред да му узвратимо. Одзив донатора већ у првим данима је добар, јављају нам се појединци и фирме из Српца и дијаспоре са жељом да уплате прилоге. Па чак и они који су слабијег имовног стања кажу да би дошли да барем помогну у раду”, каже Драшко, који је са мјештанином Небојшом Митраковићем овлаштен за прикупљање средстава.
Истиче да су добили сагласност Општине Србац и начелника Млађана Драгосављевића да покрену акцију а локална управа ће уплатити и једнократну новчану помоћ.
“Позивам све грађане да покажу хуманост и солидарност према нашим суграђанима и помогну им да се врате у свој дом и прије завршетка зиме”, рекао је Момић.
Донације за обнову куће породице Пејић могу се уплатити на:
жиро рачун број: 567-353-59003723-58 који је отворен у Атос банци,
девизни рачун број: 567-353-54170629-71 у Атос банци, SWIFT code: SABRBA2B ATOS BANK A.D. Beneficiary customer: BA395673535417062971 PREDRAG (MILORAD) PEJIĆ, SRBAC SELO BB, BOSNA I HERCEGOVINA
Ловачко удружење “Срна” из Српца завршило је прву фазу изградње ловачког дома чији завршетак се очекује на прољеће ове године.
Предсједник удружења, Горан Савановић, рекао је да ће у другој фази бити уведена струја и вода, извршено вањско уређење и опремање просторија, а план је да се објекат стави у функцију до маја, како би се одржала годишња скупштина удружења.
“Успјели смо да у току прошле године изравнамо терен, поставимо плочу, озидамо и покријемо објекат и поставимо термоизолацију и фасаду око зграде. Монтирана је столарија а урађени су и одређени унутрашњи радови. Објекат је корисне површине око 180 квадратних метара”, рекао је Савановић.
Додаје да су радове дјелимично финансирали из властитих средстава а дијелом уз помоћ Владе Републике Српске.
“Министарство финансија РС обезбиједило је износ од 50 хиљада а Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС 10 хиљада KМ. Захваљујем се свим колегама ловцима који су несебично учествовали у радовима”, истакао је Савановић.
Он подсјећа да је уз помоћ локалне управе и одборника обезбијеђена локација и купљено земљиште од 2900 квадратних метара, након чега се почело са изградњом објекта.
“На овај начин трајно ћемо ријешити питање нашег смјештаја јер за 75 година постојања нисмо имали властите просторије већ смо користили простор у закуп”, истакао је Савановић, који је са најужим руководством прије двије године покренуо активност на изградњи дома.
