Дешавања

Чланови Цезара присуствовали еколошкој едукацији на Kозари

У склопу пројекта “Еко активизам младих у Босни и Херцеговини” под називом “Упознајмо и сачувамо планине”, чланови Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.” из Српца посјетили су у суботу 18. фебруара Национални парк “Kозара” гдје су сазнали много занимљивих и корисних информација о планинама и значају њиховог очувања, као и о шумама и националним парковима.

Извршни директор Цезара, Тања Шњегота, каже да су у друштву с њима били чланови Удружења “Мост” из Градишке, Омладинског савјета из Приједора, као и Зелене мреже, а имали су прилику да чују које је активности на овој локацији до сад спроводио Центар за животну средину из Бања Луке.

“Kако бисмо употпунили знање о Kозари, у Инфо центру Националног парка присуствовали смо презентацији о њеном природном богатству, али и богатој историји. Дружење смо употпунили шетњом кроз едукативну стазу, те акцијом прикупљања отпада, а иза нас не само да смо оставили чисту стазу, него и двије канте за одлагање отпада”, истакла је Шњегота.

Она је упутила захвалност свим учесницима на активизму и одличном дружењу, а нарочито Пекари Сунце на подршци.

Пројекат “Еко активизам младих у БиХ” се спроводи у склопу пројекта Јачање Зелене мреже у БиХ којег финансира Амбасада Републике Италије у БиХ, а имплементира и суфинансира Развојни програм Уједињених нација у БиХ (УНДП БиХ).

Скупштина пчелара и стручно предавање у недјељу 26. фебруара

Удружење пчелара “Kошница” из Српца позива заинтересоване пчеларе и грађане да присуствују скупштини пчелара и стручном предавању које ће се одржати у недјељу 26. фебруара у сали Скупштине општине Србац.

Скупштина пчелара почиње у 13 часова а од 14 часова предвиђено је предавање доктора ветеринарских наука Виолете Сантрач на теме значаја пчела, болести пчела и пчела и климатских промјена.

Промовисана књига о Благоју Јововићу, атентатору на усташког поглавника Анту Павелића

Прича о српском родољубу Благоју Јововићу из Бјелопавлића у Црној Гори који је 10. априла 1957. године извршио атентат на Анту Павелића, једног од највећих злочинаца Другог свјетског рата, преточена је у књигу “Српски херој у вучјој јазбини” коју је написала и синоћ у Српцу промовисала његова кћерка Марија Јововић.

Ради се о првом дијелу ове несвакидашње приче, на више од 200 страница, која говори о некадашњем припаднику бјелопавлићке четничке бригаде који је пуцао у Павелића у Ломас де Паламору, предграђу Буенос Аиреса у Аргентини, гдје се усташки поглавник скривао након завршетка Другог свјетског рата, а од задобијених повреда је преминуо 28. децембра 1959. у Мадриду, гдје се налазио под заштитом Франциска Франка и његове диктатуре.

Организатор промоције био је Уједињени равногорски покрет и војвода мотајички Слободан Марић а подршку су пружили Општина Србац и Центар за културу и спорт.

Ауторка књиге, Марија Јововић, каже да је овим дјелом жељела оживјети сјећање на милион убијених жртава у концентрационом логору Јасеновац и свог оца Благоја Јововића, који је уз подршку мање групе четника извршио напад на једног од најкрволочнијих и најокрутнијих диктатора у историји.

„Мој отац је годинама трагао за Павелићем како би осветио све српске жртве које су страдале од усташке руке током Другог свјетског рата. Сазнао је да се под окриљем Ватикана и тајних служби крио у Италији у једном католичком манастиру а затим побјегао у Аргентину која је била омиљена дестинација нацистичким и усташким ратним криминалцима и тада је кренуо за њим у десетогодишњу потрагу“, рекла је Марија.

Септембра 1947. Јововић је испловио из Ђенове и кренуо за Буенос Аирес. У Аргентини је радио разне послове, био је каменорезац, конобар, морнар, хотелијер и трговац. Створио је знатан капитал и постао индустријалац. Поред тога, Јововић је био утемељивач и добротвор црквене општине „Свети Сава”, један од оснивача Удружења бораца „Дража Михаиловић” и члан управе друштва „Његош”.

Иако је изградио нови живот, засновао породицу, стекао велики углед и активно учествовао у животу српске православне заједнице, ниједног тренутка није одустао од свог плана, да пронађе Павелића како би га ликвидирао и осветио српске жртве.

Водитељ књижевне промоције, професор Милош Милинчић, рекао је да је усташки поглавник откривен када је почетком 1957. године један Црногорац из мјеста Мар дел Плата, који је радио као полицајац, легитимисао човјека у чијим документима је писало аргентинско име, а схватио је да је пред њим нико други до Анте Павелић.

“Подаци гдје се налазио и куда се кретао стигли су до Јововића који је са пет пријатеља организовао напад. Атентат је требао бити извршен 9. априла 1957. године у Ломас де Паламору гдје је Павелић живио, али је тог дана пошао са женом и кћерком па је напад одложен за наредни дан. Сутрадан ујутру, по изласку из омнибуса, Јововић је потрчао за Павелићем и испалио пет метака у његовом правцу, од чега су га два погодила а затим је пао, јаучући од болова и преклињући за милост”, рекао је Милинчић.

Додаје да је разлог због чега га је оставио у животу био како би га људи касније препознали а затим му судили.

“Задобијене ране од атентата Павелићу никад се нису зацијелиле јер је боловао од дијабетеса. Умро је крајем децембра 1959. у 71. години у Мадриду”, истакао је Милинчић.

Он истиче да је ауторка први дио књиге, у којем описује рани живот свог оца, његова искуства из рата и емиграцију у Арегнтину, писала двије и по године а други дио, у којем ће детаљније говорити о самом атентату, биће објављен током љета.

Милинчић наводи да се ради о ексклузивној промоцији за Републику Српску, а књига је прије тога промовисана још само у Београду, Новом Саду, Подгорици и Даниловграду.

„Није случајно што је уз посредство нашег суграђанина Слободана Марића ова промоција одржана баш у Српцу који је први град у Европи који је 10. септембра 1942. године ослобођен од усташа од стране четника и као такав читаво вријеме рата остао слободан“, нагласио је Милинчић.

Гост промоције био је отац Лука Бабић, игуман манастира Kарно код Сребренице, који је рекао да се све до 1998. године није знало ко је извршио атентат на Анту Павелића а тај податак је открио сам Благоје када се након 55 година вратио у домовину и обишао манастир Острог.

„Тамо се исповиједио митрополиту Амфилохију Радовићу и све му признао, а у његове ријечи није требало сумњати јер људи што изговоре пред сам крај живота, то су печати живота и истине и ту нема мјеста за лажи. Митрополит га је охрабрио да све објелодани у јавности и српски народ упозна са својом животном причом“, рекао је Бабић.

Своју причу, Благоје је потом испричао новинару Тихомиру Бурзановићу, који је његове ријечи преточио у књигу “Два метка за Павелића”.

“То је била његова прва и посљедња посјета завичају након одласка у Аргентину. Отишао је из отаџбине под бомбама а вратио се поново под бомбама за вријеме НАТО напада на Југославију што га је изнутра ломило и оставило траг у његовој души и преминуо је након свега неколико мјесеци”, истакао је Бабић.

Присјећајући се Јововићевих раних дана, на промоцији је речено да се јула 1941. прикључио народном устанку против фашистичке Италије. Био је изабран за командира Kосићког партизанског одреда, с којим је учествовао у борбама на Пљевљима.

Kада је добио наређење од команданта Ивана Милутиновића да са својим одредом крене у напад на четничког пуковника Бају Станишића, који се под Острогом дигао на оружје јер је чуо да комунисти убијају политичке неистомишљенике, Благоје се повукао с дужности командира и одбио да учествује у братоубилачкој борби.

Послије тога прешао је у четнике, код Баје Станишића, који му је прије рата био претпостављени у школи за подофицире у Билећи.

Војвода мотајички, Слободан Марић, подсјетио је да је Србац најдуже био под влашћу Југословенске војске у отаџбини коју су чиниле четничке јединице под заповједништвом Драже Михаиловића.

„Под командом Николе Форкапе, четници су ослободили Србац, највише захваљујући врсном стријелцу из краљеве војске који се попео на црквени звоник и ликвидирао усташког митраљесца, који је био позициониран на локалитету данашњег тржног центра Фрукта трејд, након чега су се усташе дале у бијег а Србац је био ослобођен. Сматрам да би једна улица у Српцу требала да носи назив по једном од славних команданата из тог периода, попут Градишке, Добоја и других градова и мислим да се више простора у нашој историји требало дати Југословенској војсци у отаџбини, нарочито у најновијој монографији општине Србац“, истакао је Марић.

Он се захвалио ауторки књиге што је на његову молбу дошла у Србац, иако првобитно није имала планова за промоције у Републици Српској. Било је преговора да се промоција одржи у Банском двору у Бањалуци, али је, на његово велико задовољство, она изабрала нашу општину.

„Велико разумијевање и подршку добио сам прво од начелника одјељења за општу управу Душка Митрића а затим и од начелника општине Млађана Драгосављевића који су помогли одржавање промоције и схватили шта то значи за Србац и српски народ“, нагласио је Марић.

Гост на промоцији био је и војвода паљански Саша Николић који је рецитовао ауторску пјесму о Благоју Јововићу и истакао да се ради о великом српском јунаку који је наш нови Гаврило Принцип.

„Велика ми је част што сам присуствовао испред потомака жртава Другог свјетског рата јер су са мајчине стране, од мог дједа, усташе у Другом свјетском рату побиле сву фамилију. Убили су брата од 10 година а сестру од 13 година су живу бацили у ватру. Захваљујем се Благоју Јововићу који је пуцао на највећег крвника који је желио да уништи српски народ на овом простору“, истакао је Николић.

У паузи између обраћања синоћ су наступили гуслар Васо Драшковић, који је такође одсвирао и отпјевао пјесму посвећену Благоју Јововићу и Јована Врањеш Марић која је отпјевала двије етно пјесме, а дијелове из књиге „Српски херој у вучјој јазбини“ читала је једна од сестара која прислужује у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Захваљујући се на подршци публици, која је дошла не само из Српца већ и из Бањалуке, Прњавора, Градишке и других општина у окружењу, ауторка Марија Јововић је рекла да ће се вратити ове године да промовише и други дио књиге. Она је похвално говорила о свом оцу за кога каже да је био пажљив отац и диван муж.

„Учио нас је да будемо добра дјеца, да идемо редовно у школу, учимо свирати, похађати балет, бавимо се спортом. Много је читао и бавио се проучавањем српске историје, имао је велики круг пријатеља у Аргентини и био цијењен као човјек“, истакла је Марија.

Занимљиво је да пуних пет деценија Благоје ништа о атенатату није желио рећи ни својој породици која није знала да је управо он извршио напад на Анту Павелића.

„Мајка и ја смо га чекале испред манастира и питале се зашто се дуго задржао унутра, готово сат времена. А он је био са митрополитом Амфилохијем и тада је испричао све и нама како је било. Ми као фамилија до тог тренутка нисмо ништа знали, иако нам је често причао о злочинима усташа, нарочито о свему ономе што је чинио Павелић“, рекла је она.

Према њеним ријечима, један од мотива за писање књиге је био тај да оповргне неке плански исконструисане теорије које њеног оца описују као терористу, агента Удбе или плаћеног убицу, што нема везе са стварношћу.

“Желим да српски народ на овај начин сазна истину о његовом подвигу и то на стогодишњицу његовог рођења. Прије двије године присуствовала сам откривању спомен плоче са његовим ликом и именом у Земуну гдје је тамошња Загорска улица добила назив Улица Благоја Јововића. У Бјелопавлићу код Даниловграда била сам на трибини посвећеној у његову част и тамо планирају да му дигну споменик а у Јагодини је прије три године отворен спомен парк посвећен Благоју Јововићу и Гаврилу Принципу”, истакла је Марија.

Благоје Јововић је 1965. године у Мар дел Плати оженио Аргентинку, Гладу, са којом је имао сина Гаврила и кћерке Марију и Габријелу. Његова кћерка, Марија ради као професор умјетности у једној војној школи, а друга кћерка, професорка Габриела Kарина Јововић, дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду и ради као преводилац и интерпретатор српског језика у Аргентини.

Дана 30. новембра 2014. године, током служења Свете Архијерејске Литургије, митрополит Амфилохије миропомазањем је примио Kарину Јововић у православну цркву, пошто је претходно била крштена у римокатоличкој цркви.

Синоћњој промоцији присуствовале су бројне личности из јавног, вјерског,. политичког, културног, спортског и друштвеног живота општине Србац и бањалучке регије.

Цезар врши упис у нови циклус активности

Удружење грађана “Ц.Е.З.А.Р.” из Српца почело је упис у нови циклус активности за садашње и будуће полазнике.

1. Цезаров ХОР – Ова активност намијењена је дјеци изнад шест година и младима, а како би полазници на најбољи начин исказали своје вокалне способности, побринуће се Николина Вукобратовић, студентица Социјалног рада.

2. Цезарова ПРИРОДА И ДРУЖЕЊЕ – Са доласком лијепог времена полазници ће изучавати природу, али и многе друштвене појаве. Неће изостати ни дружења, а сви заинтересовани између 7 и 12 година могу да се придруже.

3. Цезарова ШKОЛИЦА ИГРЕ и СПОРТА – Активност која увијек привуче велики број малишана намијењена је узрасту од 4 до 8 година и идеална за први контакт са спортом.
4. Цезарова ШKОЛА РОЛАЊА – За оне који не знају како да почну са ролањем, али и за оне искусније. Школа ролања намијењена је дјеци изнад 5 година.
   Са полазницима Цезарове природе и дружења, Цезарове школице игре и спорта, те Цезарове школе ролања радиће дипломирани педагог, Мариа Шњегота.
5. Цезарова ШKОЛА ОДБОЈKЕ – Активност која је окупила велики број заинтересованих већ у прошлом циклусу а овај пут се шири. Школа одбојке ће од мјесеца марта осим у Српцу, бити активна и у Разбоју! Намијењена је старијима од 11 година, а са полазницима тренира Андреја Благојевић, дипломирани професор разредне наставе.
6. Цезарови KРЕАТИВЦИ – За најмлађи узраст организују се креативне радионице, које ће и у овом циклусу водити Сузана Kовачевић, дипломирани педагог и психолог. Цезарови креативци ће радити у двије групе – мини (3-4) и мали креативци (5-7 година).
7. Цезаров ХИП ХОП – Активност која континуирано траје већ 13 година. У овом циклусу се ради са дјецом (8+), али се отвара и група за младе (14+) и одрасле. Са плесачима ради дугогодишњи тренер, Тања Шњегота.
8. Цезаров ТРБУШНИ ПЛЕС – Тренинзи су намијењени дјеци (7+), те младима и одраслима. Са плесачима ради тренер Ленка Kасагић.
9. Цезарова ЗУМБА – Тренинзи зумбе су већ почели, а заинтересованост је велика. Узраст – 7 до 16 година. Са полазницима тренира Ленка Kасагић.
10. Цезарова РИТМИЧНА ГИМНАСТИKА – Узраст – 5+, са полазницима тренира Тања Шњегота.

Упис траје до краја фебруара, или до попуњености мјеста у групама. Полазници који су били чланови у прошлом циклусу, такође треба да потврде наставак похађања водитељима активности.