Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Дешавања

Кулинарске тајне будуће правнице Дајане Радић из Српца хит на Инстаграму

Кулинарске тајне будуће правнице Дајане Радић из Српца хит на Инстаграму

Како уклопити исхрану са свакодневним обавезама прави је изазов у данашњем времену у којем је стрес постао саставни дио живота, а рјешење за то пронашла је апсолвенткиња Правног факултета у Бањалуци, Дајана Радић (27) из Српца, која већ неколико година успјешно води профил на друштвеној мрежи Инстаграм под називом Слатко.слане.делиције.

Њене рецепте свакодневно прати око 22.800 пратилаца, а међу њима нису само студенти којима је понудила спас за брзу припрему јела, већ и домаћице, радници и пензионери који су захваљујући њој обогатили своје кулинарско знање, па чак и „фуд блогери“ са великим бројем пратилаца који јој дају подршку.

Таленат за кување је открила тек у студентским данима, али је за кратко вријеме успјела савладати мале тајне домаће кухиње.

“Kао мала нисам пуно времена проводила у кухињи. Заправо сам са кувањем активно почела када сам кренула на факултет, јер сам морала. Тек временом се то претворило у љубав, а таленат сам наслиједила од маме у чијим јелима нема грешке”, каже Дајана.

На наговор пријатеља отворила је Инстаграм профил без икаквих очекивања, али је остала изненађена позитивним реакцијама пратилаца чији број је вртоглаво растао.

“Једноставно сам имала жељу да дијелим рецепте и фотографије и када сам за прве двије године достигла цифру од 10 хиљада пратилаца одлучила сам да се представим и да људи знају ко стоји иза профила. Убрзо након тога је дошло још 10 хиљада и њихов број се стално повећава”, каже Дајана.

Занимљиво је да у стану у којем живи у Бањалуци нема кухињу већ само шпорет, што јој знатно отежава припрему и снимање, јер све ради сама.

“Највише волим спремати посластице, јер ту могу испољити своју креативност онако како ја желим. Већина рецепата су брзе припреме, посебно слана јела, јер и сама немам пуно времена за кување, поред вођења профила, факултета и посла. Намирнице које користим су доступне већини грађана, то је оно што претежно сви користе свакодневно” ,каже Дајана.

Њене кулинарске мајсторије не прате само истински гурмани већ и они које је мотивисала да по први пут обуку прегачу и узму куварску палицу у руке.

“Поред рецепата објављујем разне савјете и трикове који знатно олакшавају кување, нарочито почетницима. Често ми шаљу фотографије испробаних рецепата, што ме радује, јер тако знам да ми људи вјерују и да стварно користе оно што објављујем. Постављам и анкете шта највише воле на мом профилу и увијек побиједе слатки рецепти”, каже Дајана.

На профилу се когу наћи савјети за припрему добро познатих специјалитета попут сарме, али и нешто иновативно и модерно. Оно на шта је изузетно поносна су ,,Макароне Ал денте” чији рецепт је прегледало 1.340.000 људи. Међу њеним најпопуларнијим објавама на инстаграму су и орео куглице са око 518 хиљада прегледа, брзи колач са вишњама 256 хиљада, лава колач 205 хиљада и кикирики штангле 200 хиљада прегледа.

“Искуство и рутину још стичем и свакодневно научим нешто ново. И мени се деси да нешто ме испадне онако како сам хтјела, али већ други пут буде боље. Што се тиче едукације, интернет је на првом мјесту, али користим и разну литературу”, каже Дајана.

По завршетку факултета планира посао у струци и то је оно што заиста жели, а што се тиче кулинарског заната не планира да се тиме професионално бави.

“План је да Инстаграм профил доведем на већи ниво, да наставим са рецептима, савјетима, квалитетнијим видеима и фотографијама и да отворим YouTube канал гдје ћу моћи још детаљније да објашњавам и снимам рецепте” каже Дајана која је покренула странице и на друштвеним мрежама Фејсбук и Тик ток гдје такође има доста пратилаца.

Товљачи пилића траже укидање спорне одлуке о наплати пореза на доходак

Товљачи пилића траже укидање спорне одлуке о наплати пореза на доходак

У мотелу ”Храст” у Српцу синоћ је одржана проширена сједница Управног одбора “Удружења товљача пилића Републике Српске” којем је присуствовало 16 чланова из Обудовца, Станара, Прњавора, Дервенте и Српца.

Једна од главних тема о којој се расправљало било је тражење укидања одлуке о наплати пореза на доходак за 2021. и 2022. годину, који је прописан да се изврши ретроактивно за чланове удружења, са захтјевом да се одржи састанак са надлежним институцијама на којем би се заузео став на који начин ће се плаћати порез за 2023. годину.

Товљачи су заузели став да се по овом питању организују састанци и са осталим пољопривредним удружењима како би заједнички тражили од ресорног министарства разумијевање и олакшице за сва удружења која су се нашла у овом проблему.

Предсједник Удружења товљача пилића РС, Ђуро Цвијић, који у четири фарме има око 70 хиљада пилића, тврди да је одлука која је донесена неповољна за произвођаче и додаје да се што прије мора пронаћи компромисно рјешење за ову непријатну ситуацију.

“Највећи проблем је био што је држава донијела одлуку да тражи наплату пореза од товљача пилића за 2021. и 2022. годину. Тај порез је неко прописао а није нам речено на који начин и како да га платимо. Донијели смо одлуку да идемо са молбом према држави да нам се укине порез за 2021/2022. годину и да нас приме на разговор како бисмо се договорили на који начин ћемо плаћати порез за ову годину. С тим у вези, усвојен је закључак да се одмах упути допис Министарству финансија Републике Српске, Пореској управи РС и предсједнику Републике Српске да се организује заједнички састанак како би се пронашло најбоље рјешење и договор”, рекао је Цвијић.

Он је додао да је неопходно да се спорна одлука о порезу укине и нађе неко друго рјешење које је повољно за обје стране, јер уколико би овако остало, угрозила би се егзистенција пољопривредних произвођача која је и онако тешка

Члан удружења, Горан Васић, каже да се товљачи суочавају и са проблемом радне снаге и додаје да имају и проблема око плаћања рачуна за струју по новом обрачуну. Како каже, Управни одбор је донио одлуку да ће удружење поново ићи са новим захтјевом за повећање субвенције у перадарству према ресорном министарству.

Управни одбор је такође усвојио закључак да се у наредном периоду одржи скупштина товљача пилића Републике Српске на којој ће бити изабрано ново руководство.

Филмови “Олуја” и “Kикорики-већ виђено” у уторак 14. фебруара у Српцу

Филмови “Олуја” и “Kикорики-већ виђено” у уторак 14. фебруара у Српцу

Центар за културу и спорт Србац организује пројекције најновијих филмских хитова у уторак 14. фебруара у Дому културе “Угљеша Kојадиновић” у Српцу.

Од 18 часова на распореду је анимирани филм “Kикорики-већ виђено” који је синхронизован на српски језик а од 20 часова домаћи филм “Олуја”. Цијена улазнице је 5 KМ.

Неодољива Kикорики дружина враћа се у новој, незаборавној породичној авантури “Kикорики: Већ виђено”.

Kраш одлучује да свом најбољем пријатељу Барију приреди незаборавну рођенданску забаву. Он ангажује агенцију “Већ виђено”, која својим клијентима организује узбудљиве авантуре на путовањима кроз вријеме. Током ове невјероватне пустоловине, Kрашово непоштовање правила изазваће катаклизмичну несрећу, услијед које ће његови пријатељи бити раштркани у различитим вијековима. Да би спасио другаре и безбједно их вратио кући, Kраш мора брзином муње да путује кроз прошлост и будућност. Времена је мало, па ће помоћ морати да потражи од свог алтер ега из другог времена.

Инсерт из филма “Kикорики – већ виђено” можете погледати ОВДЈЕ.

Филм “Олуја” говори о страдању српског народа уочи и током акције Олуја 1995. године и представља режисерски првенац Милоша Радуновића, као и први филм на ту историјску тему. За основу филма режисер је користио свједочења преживјелих, којима је и даље тешко говорити о својим искуствима.

С обзиром на то да се о Олуји много говори и да су сјећања свједока и даље свјежа, режисер је имао комплексан задатак да од чињеница направи једну умјетничку причу. Филм не говори само о историјским чињеницама, већ и о деградацији породице у ратним временима, ратном профитерству и необјашњивој моћи зла.

Глумачку поставу чине Милица Станковић, Иван Вујић, Марија Пикић, недавно преминули Давор Јањић и бањалучки глумац Златан Видовић, као и Јово Максић, који је живио у Kнину до 1995. године и преживио погром.

Премијера филма одржана је 1. фебруара у Синеплексу Палас у Бањалуци уз бројне грађане и личности из јавног и друштвеног живота, међу којима је био и предсједник Републике Српске, Милорад Додик.

Филм “Олуја” настао је у продукцији Телекома Србије и Омега продукције. Током ове године биће емитована и серија са дванаест епизода.

Инсерт из филма можете погледати ОВДЈЕ.

Волонтерске акције у Бардачи у склопу Међународног дана мочвара

Волонтерске акције у Бардачи у склопу Међународног дана мочвара

Обиљежавањем Међународног дана мочвара, Удружење грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ започело је јуче у Бардачи реализацију пројекта „Еко-активизам младих у Босни и Херцеговини“.

Тим поводом, окупили су се волонтери Цезара и удружења „Мост“ из Градишке за које су организовани едукативни садржаји и волонтерска акција чишћења, те постављања канти за отпад у простору Тренинг центра Природно – математичког факултета у Бардачи. Осим тога, гости из Градишке припремили су еколошки квиз, захваљујући којем су сви учесници стекли нова знања о екологији.

Извршни директор удружења, Тања Шњегота, каже да је обиљежавање овог међународно признатог датума био најбољи повод да се окупе млади из неколико локалних заједница из Босне и Херцеговине и са њима обави разговор о огромном значају мочвара, који је неријетко широм свијета занемарен.

„Најбољи примјер занемаривања мочвара је управо Бардача, мочварно подручје које је 2007. године проглашено Рамсарским подручјем, а свега неколико година након тога дошло је до њеног уништавања. Данас можемо само са сјетом да се присјећамо богатства биљног и животињског свијета Бардаче и да наше знање и искуства пренесемо на младе, како би утицали на повећање њихове еколошке свијести“, рекла је Шњегота.

Почетак еколошких активности у Бардачи била је прилика и за најавом догађаја „Bardača Meet Up“, који ће бити одржан почетком јуна.

„Овим путем позивамо све заинтересоване младе да нам се прикључе у припреми овог традиционалног догађаја који увијек окупи велики број младих из многих крајева Босне и Херцеговине“, рекла је Шњегота.

Пројекат „Еко-активизам младих у Босни и Херцеговини“ реализује се у оквиру пројекта Јачање Зелене мреже који финансира Амбасада Италије у БиХ, а имплементира и суфинансира Развојни програм Уједињених нација у БиХ (УНДП БИХ). Дружења младих из Српца, али и других локалних заједница из окружења, настављају се ускоро на Kозари, када ће тема бити значај планинских екосистема.

Шаховски клуб Србац награђен Сребрном плакетом као један од три најбоља клуба у Српској

Шаховски клуб Србац награђен Сребрном плакетом као један од три најбоља клуба у Српској

Поводом 30 година постојања и рада Шаховског савеза Републике Српске, крајем децембра прошле године у Бијељини је одржана свечана скупштина на којој је организована додјела плакета заслужним појединцима и колективима.

Шаховски клуб Србац награђен је Сребрном плакетом као један од три најуспјешнија клуба у Републици Српској.

Мирко Стојковић, капитен Шаховског клуба Србац, рекао је да се ово признање додјељује на основу остварених резултата у протеклом периоду.

“То је показатељ квалитетног рада и одличних резултата нашег клуба. И у прошлој години смо, по пети пут, успјели да освојимо Kуп Републике Српске”, рекао је Стојковић.

Шаховски клуб Србац основан је 1954. године и од оснивања до Одбрамбено-отаџбинског рата такмичио се у разним лигама БиХ, а по завршетку рата наступао је у Другој лиги Републике Српске гдје 2014. године осваја титулу и прелази у Прву лигу. Већ наредне године србачки клуб осваја титулу првака Српске и постаје члан Премијер лиге БиХ.

Боје клуба, након посљедњег рата, бранили су Војо Ракић, Боро Милановић, Здравко Ђукић, Драган Бакић, Јово Гужвић, Мирко Стојковић, Данко Гужвић, Драго Дабић, Мирослав Дабић, Томислав Галић, Ранко Плавшић, Срђан Јефић и други. Повремено, за што боље резултате и виши пласман клуба, ангажовани су и шаховски професионалци.

Титулу мајсторског кандидата освојили су Драго Дабић, Здравко Ђукић, Боро Милановић, Војо Ракић, Драган Бакић, Јово Гужвић и Мирко Стојковић.