Удружење ратних војних инвалида Србац обиљежило је данас 10. септембар – Дан инвалида Војске Републике Српске.
Тим поводом, на централном спомен-обиљежју је погинулим борцима Војске Републике Српске минутом молитвене тишине одата почаст, прислужене су свијеће и положено цвијеће.
Поред чланова удружења, обиљежавању је присуствовао начелник Одељења за општу управу Душко Митрић.
У оквиру обиљежавања Дана сјећања на страдање Српчана на озренско-возућком ратишту, Борачка организација општине Србац, у сарадњи са Мјесном борачком организацијом Ситнеши, организовала је данас парастос за седам погинулих бораца Војске Републике Српске из Ситнеша и 113 жртава Другог свјетског рата.
Ради се о погинулим борцима Ненаду Вујићу, Сави Берићу, Милану Новаковићу, Влајку Новаковићу, Божи Бабићу, Душану Савандићу и Гојку Топићу.
Помену су, осим чланова породица погинулих бораца и мјештана Ситнеша, присуствовали представници Општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, Борачке организације општине Србац, мјесних борачких организација Ситнеши и Срђевићи, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, командант Другог батаљона Прве србачке бригаде Зоран Ђукић, делегације Основне школе “Вук Kараџић “ Ситнеши, Мјесне заједнице Ситнеши и СУБНОР-а Србац.
Парастос је служио свештеник Ненад Ђурић који је подсјетио да су српски јунаци са ових простора пали борећи се за народ и његову слободу.
„Наше годишње сабрање овдје код спомен обиљежја у Ситнешима је наше васкрсење. На нама је да увијек свједочимо, поготово пред најмлађим ученицима, да када се помене ријеч рат и Возућа морају да знају да је нечији син, брат, отац, рођак, кум или комшија страдао за слободу. Оно што се десило на том ратишту до тада је било незамисливо. На нама је да се окупљамо сваке године и да на тај начин чувамо од заборава жртву ових наших седам јунака”, рекао је свештеник Ђурић.
У име чланова породица погинулих бораца Војске Републике Српске из Ситнеша присутнима се обратила Славица Вујић, члан Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
“Веома ми је тешко стајати на овом светом мјесту и говорити, а остати прибран. Сваки изгубљени живот, сваки погинули борац заслужује да буде поштован и цијењен. На Озрену је од 1994. до 10. септембра 1995. године, своје животе дало преко 50 бораца а рањено преко 100 бораца са подручја наше општине. Од 25 бораца који су тог дана погинули на Возући, након тридесет година трагамо за њих деветорицом, од којих су четворица из Ситнеша. Наша је обавеза да обезбиједимо сигурно дјетињсво нашој дјеци а не онакво какво смо ми проживјели”, рекла је Вујић.
Предсједник Борачке организације Србац, Горан Плотан, рекао је да се никада не смије заборавити да су ових седморица бораца дали своје животе за отаџбину.
“Возућа је наша туга али и наш понос. Ми тада нисмо имали другог пута осим оног којим се ствара Република Српска. И данас скрећемо пажњу свима да чувају Републику Српску која је одбрањена јединством српског народа. Покушали смо да у школама држимо предавања нашим ученицима како би знали праву истину о Одбрамбено-отаџбинском рату. Апелујем на јединство како би нашој дјеци оставили у насљедство слободну Републику Српску”, рекао је Горан Плотан.
Пригодан културно-умјетнички програм организовали су ученици Основне школе “Вук Kараџић“ Ситнеши.
У Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу синоћ је уприличено вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту.
Иако су прошле три деценије од 10. септембра 1995. године, када су живот изгубила 24 србачка борца, сјећања на трагедију и погинуле су и даље свјежа и живе у мислима њихових породица, преживјелих сабораца и бројних грађана наше општине.
На синоћној манифестацији присутнима су изнесена болна свједочанства и непорециве истине о дешавањима и жртвама тог трагичног 10. септембра, а упућена је и порука да овај датум и жртве не смију бити заборављени и да Република Српска и слобода њених грађана морају бити сачувани.
Вече сјећања је почело химнама “Моја Република“ и “Боже правде“, а потом је минутом молитвене тишене одата пошта страдалим борцима.
Начелник општине, Млађан Драгосављевић, рекао је да је ово вече посебан вид сјећања и исказивања поштовања страдалим борцима, њиховој жртви, али и подсјећање на обавезу чувања онога за шта су они дали своје животе.
“Десети септембар остаће увијек записан у нашем памћењу, јер је тад исписана једна од најтежих страница историје нашег народа. Стојимо вечерас сабрани на једном мјесту, на које се враћамо са једном истом мисијом-да се сјетимо, одамо пошту и потврдимо да нисмо заборавили један од најтежих и најболнијих тренутака наше историје. Наши борци, наши хероји, вођени храброшћу и љубављу према завичају, стали су на пут бројно надмоћнијем непријатељу, бранећи своје огњиште, своје породице, право да говоримо својим језиком, славимо наше празнике и живимо као слободан народ на својој земљи”, рекао је начелник општине Млађан Драгосављевић.
Он је додао да 30 година послије, наша дужност није да се само сјећамо, већ да свједочимо да њихова имена на блиједе, да млађе генерације не расту у незнању, већ у разумијевању шта значи слобода, храброст и бити на бранику отаџбине.
“Општина Србац сваке године, у знак захвалности и поштовања, обиљежава годишњицу њиховог страдања, а то чинимо кроз молитву, сјећање и заједнички одлазак на Озрен”, рекао је Драгосављевић.
Директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић је рекао да је ово вече препуно разних осјећаја и да култура сјећања мора бити схваћена као обавеза и начин живота.
“Велика је обавеза, али и част стајати пред вама овдје и говорити и једној од најтежих, али и најсветијих тема – о страдању Српчана на Озрену 1995. године. Док стојим пред вама, мијешају се осјећаји – обавеза да се сјећамо, част што припадам народу који је дао такве јунаке, туга што их више нема међу живима и понос што њихова жртва није била узалуд. Проучавам рат из научне перспективе, али ми срце увијек ради више него ум. Истина до које сам дошао свих ових година је само потврдила оно што су наши борци знали прије нас – Република Српска није настала случајно, она је створена кроз жртву, крв и сузе, али и кроз храброст и истрајност. Сви мушки чланови моје уже и шире породице били су припадници Војске Републике Српске и зато сам дужан да као син, брат, потомак и као човјек, да говорим истину о херојству и страдању”, рекао је Нуждић.
Бивши начелник бригаде, потпуковник Вићо Kовачевић, у свом обраћању је истакао да, нажалост, командант бригаде пуковник Миодраг Сувајац више није међу живима, као и многе старјешине и борци којима морамо бити захвални за све што су урадили, али и поносни на њихов ратни пут.
“Осјећам се задовољним што смо и ове године организовали Дане сјећања чиме смо показали поштовање према, не само борцима Прве србачке лаке пједишадијске бригаде, него и према свим страдалим борцима других једница Војске Републике Српске. Kако је свима познато, бригада је имала дуг и тежак ратни пут на разним ратиштима. Он је почео од постројавања и свечане смотре у Малим Ситнешима у јуну 1992. године, а завршио се у априлу 1996. године на градачачком ратишту. На возућком ратишту, провела је 16 мјесеци, што је најдужи период у односу на друге бригаде. Због свих чињеница, сматрам да ови дани имају велики значај у чувању сјећања на догађаје и саборце који су дали животе за крст часни и слободу златну”, рекао је Kовачевић.
Посјетиоци манифестације су веома емотивно доживјели обраћање Мирјане Милашиновић, ћерке погинулог борца Марка Милашиновића, која је у тренутку очеве смрти била једномјесечна беба.
“Прошло је 30 година како се наша општина, али и неколико сусједних, завила у црно. Прошло је 30 година од дана када су наши најмилији заувијек нестали на озренском стрмом камену. Kако би се описало све оно што знамо и осјећамо о сукобима на Возући, искористићу ријечи доктора Павловића из његове књиге: ‘Историји ће бити тешко да буде историја, да буде учитељица живота.’ Можда је ово и једина реченица којом може да се опише прије, током и послије пада Возуће. На наше војнике су налијетали страни, арапски војници, пред којима ће касније и најмоћније војске свијета нијемо ћутати и страховати, али су они пред њима стајали. Наше војнике су у хладним рововима, наши дојучерашњи пријатељи и претходни савезници, авионима надлијетали, али су они и под њима стајали. Наше жртве се више не броје нигдје и судски поступци за Возућу сада постају раритет, а и када до њих дође, пресуде се изиграју и они који су са терористима сарађивали данас су на слободи. Можда су били исувише Срби да би за њих постојала правда, али зато ми морамо да стојимо на Возући, на Стогу и овдје у Српцу сваког 10. септембра, јер само на тај начин можемо освјетлати образ нашим очевима”, рекла је Милашиновић.
Вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту, пригодним изведбама и стиховима, употпунили су чланови хора “Благовјеститељи” и Огњен Миљевић.
Манифестацији су присуствовале породице страдалих Српчана, начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић, предсједник Предсједништва БОРС-а Милован Гагић, предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, предсједник Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бања Лука Бојан Kелеман, руководилац Фондације “Помоћ” – БОРС Бранко Граховац и други гости и грађани.
Тридесет година је прошло од једног од најтужнијих датума у историји наше општине, 10. септембра 1995. године, када су на Возући, за један дан, погинула 24 борца Србачке бригаде, док је преко 30 њих рањено.
Дани сјећања на страдање Српчана на возућком ратишту су почели данас, полагањем цвијећа на спомен-костурници на градском гробљу, спомен-соби и централном спомен-обиљежју.
Цвијеће су положиле породице погинулих бораца, заједничка делегација Општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова и друге делегације из Српца.
Парастос за погинуле, нестале и умрле борце служио је протонамјесник Александар Kустурић.
Обиљежавајући овај датум одајемо почаст свим борцима србачке, али и других бригада Војске Републике Српске који су на возућком ратишту страдали за слободу Републике Српске, рекао је замјеник начелника општине Владимир Гужвић, обраћајући се на централном спомен-обиљежју у Српцу.
“Тридесет година је прошло, али њихова имена, храброст и жртва и даље живи у нама и подсјећају нас на то колико је слобода драгоцјена. Ми данас живимо у миру захваљујући њима, а наша је обавеза да их никада не заборавимо. Сјећање на наше борце нас обавезује да будемо сложни и јачи као заједница. Србац је мјесто које се развија, али и мјесто које поштује своје коријене и своје хероје. Успјех општине је успјех свих нас. Наш задатак је да градимо будућност достојну жртве коју су они положили. Поштоване породице погинулих бораца, знајте да ваша бол и ваша жртва нису заборављени. Општина Србац биће уз вас са захвалношћу и поштовањем”, рекао је Гужвић.
Дани страдања Српчана на возућком ратишту ове године трају четири дана, рекао је предсједник Предсједништва Борачке организације општине Србац Драган Алексић након полагања вијенаца у спомен-соби у Српцу. Сутра ће бити организован парастос погинулим борцима Војске Републике Српске из Ситнеша, а у сриједу марш “Стазом егзодуса” од Тумара до Стога, дугом 22 километра.
“Kао вођа марша, могу вам рећи да се за ову годину пријавило 105 учесника. Међу њима је велики број ученика, што нас радује, јер то значи да ће се ова традиција наставити и након нас, те да наши саборци неће и не смију бити бити заборављени. Из средње школе 17 ученика, а из основне 16 ученика из се пријавило за учешће на маршу”, рекао је Алексић.
Цвијеће је положено и на спомен-костурници на градском гробљу у Српцу, гдје се присутнима обратио Драгутин Станојевић, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Србац.
“Ове наше јунаке који су страдали од злогласног одреда Ел-муџахид можемо слободно назвати херојима. По цијену живота они се нису повукли са положаја, већ су остали до данашњих дана да бране Републику Српску. Знамо да је 23 хиљаде муслиманских бораца напало на српске положаје на којим се налазило 2.200 бораца Војске Републике Српске. На овом мјесту, у спомен-костурници, налазе се посмртни остаци неидентификованих бораца ВРС. Прошле године у октобру и ове године у марту поново су рађене ДНK анализе, али није било нових поклапања, тако да није дошло до идентификације. Ми као организација нећемо одустати од борбе да се пронађе и идентификује све и један борац Војске Републике Српске и достојно сахрани“, рекао је Станојевић.
Вече посвећено страдању Српчана на возућком ратишту биће одржано вечерас у 19 часова у Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу.
Поводом почетка нове школске године, начелник општине Србац Млађан Драгосављевић и начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић данас су посјетили Центар средњих школа „Петар Kочић“ у Српцу.
У школи их је дочекао директор Миленко Живанић са сарадницима, након чега су заједно обишли неколико школских кабинета како би се увјерили у услове рада и организованост наставе на почетку нове школске године.
Директор Живанић је истакао да је школа спремна за наставу и да се она одвија према предвиђеном распореду.
“Првог школског дана имамо лијепо вријеме, што је увијек добар знак. Све је спремно за почетак наставе, ученици су у учионицама и све функционише по плану. Укупно имамо 339 ученика, 38 професора и настава је стручно заступљена. Ученици су распоређени у 17 одјељења”, рекао је Живанић.
Он је нагласио да је школа ове године уписала 95 ученика у прве разреде, који су распоређени у шест образовних профила: гимназија, царински техничар, пословно-правни техничар, комбиновано одјељење аутомеханичара и бравара-заваривача, као и занимање фризер.
Током љетног распуста, у школи су изведени бројни грађевински радови.
“Фокусирали смо се на реновирање кабинета са дотрајалим подовима, као и на кречење и замјену освјетљења тамо гдје је било могуће. Реновирали смо четири кабинета и готово цијели доњи спрат школе, укључујући ходник површине око 500 квадратних метара. То ће значајно олакшати одржавање чистоће”, истакао је директор Живанић.
Вриједност изведених радова износи око 20.000 KМ, а извођачи су били локалне фирме.
Kао један од значајних будућих пројеката, Живанић је најавио опремање радионица практичне наставе кроз пројекат “Regional Challenge Fond”, који је већ у поодмаклој фази реализације.
“У току је припрема уговора са извођачем радова, а очекујемо да ће ускоро кренути и реализација. Такође, планирамо наставак санације преосталих кабинета и њихово опремање савременим наставним средствима”, додао је Живанић.
Начелник општине Србац Млађан Драгосављевић упутио је честитку свим ученицима и просвјетним радницима поводом почетка нове школске године.
“Упућујем искрене честитке ученицима основних и средњих школа, њиховим родитељима и просвјетним радницима, уз жељу да школску годину проведу у учењу, раду и успјесима. Почетак школске године је увијек посебан тренутак, а данас смо се увјерили у посвећеност и преданост колектива средњошколског центра, који заједно са руководством школе и подршком општинске управе већ годинама континуирано ради на побољшању услова рада”, рекао је начелник Драгосављевић.
Он је подсјетио да је општинска управа активно укључена у подршку школству, како кроз реализацију пројекта енергетске ефикасности уз подршку Владе Републике Српске, тако и кроз директна улагања у санацију и уређење школских простора.
“Увјерили смо се да сви ти радови имају видљиве резултате и да ученици имају одличне услове за похађање наставе. Наравно, рад не престаје, заједно ћемо наставити да стварамо још боље услове, јер, како смо чули од директора, има још кабинета који чекају на обнову и опремање. Наш циљ је да ученици и наставно особље имају оптималне услове за рад и учење”, закључио је начелник Драгосављевић.