Стефан Малетић на државном такмичењу из математике остварио најбољи резултат србачке школе
У суботу, 21. маја одржана је 20. Јуниорска математичка олимпијада Босне и Херцеговине за ученике основних школа у згради Природно-математичког факултета у Сарајеву, на којој је учествовао и ученик осмог два одjељења из Српца, Стефан Малетић.
Право учешћа имала су 42 ученика који су пласман осигурали као најуспјешнији такмичари 29. Републичког такмичења из математике за основне школе из Републике Српске и 62. Федералног првенстава ученика основних школа са подручја Федерације БиХ.
У веома јакој конкуренцији ученика из цијеле БиХ, Стефан је заузео 14. мјесто, што је најбољи резултат основне школе из Српца, а успјех је још већи самом чињеницом да је постигао шести резултат у конкуренцији ученика осмих и деветих разреда из Републике Српске.
На такмичењу су била четири задатка, сваки је вриједио 10 бодова а израда је трајала четири сата.
Ментор ученика је био Недим Окић, наставник математике, захваљујући којем је постигао овако добар резултат, као и претходни успјех – четврто мјесто на републичком такмичењу из математике.
Директорица школе Мануела Рађевић Јокић честитала је Стефану и наставнику Недиму на добром резултату и сјајном представљању наше школе на државном такмичењу.
Под менторством наставнице Тање Гудаловић, Стефан је освојио четврто мјесто и на републичком такмичењу из физике, што је такође одличан успјех.
Ратни војни инвалиди из Српца на риболовном купу у Мркоњић Граду
У организацији Савеза ратних војних инвалида Републике Српске, јуче је на језеру Балкана у Мркоњић Граду одржан 10. риболовни куп на којем су учествовали и чланови Удружења ратних војних инвалида из Српца, на челу са предсједником Милорадом Станишљевићем.
Учешће је узело 12 екипа удружења ратних војних инвалида из Српске и Војводине а прво мјесто припало је екипи ратних војних инвалида из Градишке.
Друго мјесто је освојила екипа из Лакташа, а треће екипа из Прњавора.
Предсједник Савеза ратних војних инвалида Републике Српске Драган Врховац рекао је да је ово спортска активност у оквиру које се инвалиди окупљају, друже и такмиче, а традицију планирају наставити и настојаће да идуће године буде још масовније.
Међу присутнима је био и министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Душко Милуновић који је рекао да је важно да се на традиционалном риболовном купу гаје и учвршћују добри односи и заједништво.
Промовисана књига “Из дневника једног професора” Гордане Ђукић
Свакодневне топле људске приче које су обиљежиле животни и радни вијек Здравка Ђукића, професора математике у пензији, на лијеп и допадљив начин преточила је у књигу његова супруга Гордана, а овом несвакидашњом збирком успомена уједно је обиљежена њихова 50. годишњицa брака.
Kњига под називом „Из дневника једног професора“ објављена је још прије двије године али је због епидемиолошке ситуације промовисана тек синоћ у сали Скупштине општине Србац, пред бројним културним и јавним радницима, породицом и пријатељима Гордане и Здравка и другим љубитељима лијепе писане ријечи.
Kроз 37 прича, подијељених у пет поглавља, испричане су Здравкове истините догодовштине од „босоног дjетињства“, уписа на факултет и студентских дана у Београду, па све до повратка у Србац и рада у србачкој гимназији гдjе је са супругом Горданом провео пуних 40 година прије одласка у пензију.
Водитељ промоције, била је библиотекар и писац Бранка Санчанин, која је рекла да је ово најљепши начин да се обиљежи пет деценија заједничког живота.
„Живећи с њим у складној брачној заједници, Гордана се наслушала разних прича из живота из чега је настала ова књига на њихову заједничку али и нашу велику радост. Ово је њена друга књига, након првенца „Небо пуно бисера“ кога је објавила прије шест година“, рекла је Санчанин и подсјетила да је ауторка добила једно од највећих општинских признања, Захвалницу општине Србац.
Уредник и рецензент, Жарко Шарић, рекао је да је ова књига најбољи доказ да се инспирација за писање може наћи из обичних ствари из свакодневног живота.
„Ауторка је на пријемчив и топао начин испричала разне догађаје и доживљаје и сачувала од заборава ковчежић успомена који читаоца опомиње да живот није саткан само од проблема и недаћа, којима су оптерећени наше вријеме и простор, већ да не би ништа сметало да се мало више препустимо свакодневним животним радостима“, рекао је Шарић и додао да је све илустрације нацртала њихова унука Сара Шутоња.
Милош Милинчић, професор у пензији и члан србачке Просвјете, рекао је да су овом књигом обједињене три велике љубави.
„Једна је да је Здравко имао срећу да се бави послом који воли, друга је шах којем је посветио добар дио свог времена а трећа је супруга Гордана са којом је провео заједнички живот и стекао двоје дjеце и унучад“, рекао је Милинчић.
На промоцији је прочитано неколико прича, од којих су посебну пажњу изазвале догодовштине са акције бербе кукуруза, гдjе су Здравко и Гордана по први пут подијелили заједнички доручак, затим прича из загребачке суднице гдjе је Здравко однио побједу на рочишту због наводног неплаћеног кредита и приче о цимерима из студентског дома.
У једној од од њих, под називом „Грамофонске плоче“, Гордана је испричала како је 1967. године неколико другара из Српца, који су били бањалучки студенти, дошло Здравку у посјету, а један од њих, који је био познат као велики шалџија, узео му је у незнању неколико грамофонских плоча које до данас није вратио. Kако пише у књизи, кад год су се срели Здравко га је упитао јесу ли плоче на сигурном и увијек су се од срца исмијали.
Тај његов пријатељ је заправо Српчанин Лазар Kусић, који је био гост промоције и који је након пет и по деценија Здравку синоћ и званично вратио плоче, што је изазвало смијех и аплаузе код свих присутних.
Обраћајући се посјетиоцима, Здравко је рекао да су му све приче подjеднако драге и додао да је било још барем двадесетак оних које нису ушле у књигу.
„Изабране су углавном лијепе приче али било је и оних, попут периода из 1951/52. године које не памтим по добром, јер су то биле гладне године када нисмо имали довољне хране и живјели смо буквално само на млијеку, сиру и кромпиру. Моји родитељи су се сналазили како су знали и умијели и морали су дизати и кредит како би нам купили гардеробу“, рекао је Здравко.
Ауторка књиге, Гордана Ђукић, рекла је да је књига настала на самом почетку пандемије вируса корона, када су били затворени у кући готово три мјесеца.
„Kроз живот сам се наслушала разних Здравкових прича али тек у том периоду, када се некако морало прекратити вријеме, одлучила сам да сједнем и да је напишем. Доста људи, а нарочито мојих некадашњих ученика ме питало зашто нису обухваћене још неке друге приче, којих заиста има много, али није било мјеста за све. Изабрали смо оне које су оптимистичне и довољно кратке да их људи данас могу читати уз кафу и које ће их развеселити и унијети радост у њихова срца“, рекла је Гордана.
Она додаје да су јубилеј 50 година брака обиљежили још једном књигом под називом „Kо смо ми“ у којима је описано њихово породично стабло, а коју планирају промовисати у јулу.
Поред рада у србачкој гимназији, гдjе је дуги низ година била професор српског језика и књижевности, Гордана од 2008. године обавља функцију предсједника Општинског одбора србачке Просвјете.
Здравко, који је завршио студије математике на Природно-математичком факултету у Београду, након одласка у пензију награђен је највишим признањем, Повељом општине Србац. Он је врстан шахиста и мајсторски кандидат а остаће упамћено да је 10. априла 1969. године, као студент, побиједио у симултанки у Београду славног Виктора Kорчноја, тада трећег шахисту свијета.
Он се такође окушао као аутор, објавивши прије три године Приручник из математике за прве разреде средњих школа а ускоро ће из штампе изаћи и приручник за друге разреде.
Организатор синоћње промоције било је Српско просвјетно и културно друштво Просвјета Србац.
Начелник општине Млађан Драгосављевић објавио је јавни позив за достављање захтјева за одобравање средстава за реализацију пројеката омладинских неформалних група са подручја општине Србац за 2022. годину
Укупна средства која су планирана буџетом општине Србац износе 15 хиљада KМ.
Право учешћа имају омладинске неформалне групе са подручја општине Србац. Под омладинском неформалном групом подразумијева се група састављена од најмање три особе старости од 15 до 30 година.
Максималан износ средстава који се може тражити од општине Србац износи до 1.500 KМ по захтјеву. Омладинска неформална група мора обезбиједити своје учешће од најмање 50 % од тражених средстава од општине Србац, при чему учешће омладинске неформалне групе може бити у различитим облицима: новац, рад, материјал и слично.
Трајање реализације свих пројектних активности сваког пројекта не може бити дуже од 90 дана.
Захтјеве за одобравање средстава оцјењује и рангира комисија коју именује начелник општине, на основу одређених критеријума, а коначна листа одобрених пројеката биће објављена на нашој интернет страници, огласној табле Општинске управе, Службеном гласнику општине Србац и Радио Српцу.
Рок за кандидовање пројеката траје до 10.06.2022. године а за све потребне информације можете се обратити на број телефона 051/740-001 (локал 217) или лично у згради Општинске управе Србац у канцеларији број 10.
Информације о неопходној документацији, начинима пријаве, критеријумима бодовања и слично, као и образац захтјева у електронској форми можете пронаћи на нашој интернет страници ОВДЈЕ.
Основна школа “Доситеј Обрадовић” Разбој обиљежила Дан школе
Основна школа “Доситеј Обрадовић” Разбој данас је обиљежила Дан школе спортским такмичењима и свечаним ручком који је организован у подручној школи у Kукуљама.
Организован је школски крос у Разбоју, Малом Разбоју и Kукуљама, као и такмичења у скакању у врећи, ношењу јајета у кашици и музичким столицама за ученике од првог до петог разреда док су се ученици од шестог до деветог надметали у фудбалу и одбојци. За најуспјешније ученике уручене су дипломе.
Након спортског дана, за учитеље, наставнике и друге госте приређен је свечани ручак у школи у Kукуљама гдjе је директорица Силвана Секулић уручила захвалнице за помоћ у раду школе које су добили начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Милош Будић и донатори Саво Зрнић, Радојица Видовић, Дарко Секимић и Синиша Пантелић.
