Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Author: srbac2

Остварен буџетски суфицит у прошлој години, подржан извјештај о раду начелника

Остварен буџетски суфицит у прошлој години, подржан извјештај о раду начелника

Буџет општине Србац је стабилан а средства се троше у складу са донесеним плановима и програмима што потврђује да је у прошлој години остварен суфицит у износу од 87.886 KМ.

Ово је један од закључака са данашње 14. редовне сједнице Скупштине општине Србац којој су присуствовала 24 одборника, а одсутан је једино био одборник Радојица Видовић.

Начелница Одјељења за финансије, Зорица Стаменић, рекла је да је извршење буџета у прошлој години износило 11.336.814 KМ што је за један одсто више у односу на ребаланс 2, док је буџетска потрошња износила 11.248.928 KМ.

„Kрајем 2020. године усвојили смо буџет од осам милиона KМ а након тога донијели још два ребаланса, највећим дијелом због емисије обвезница за финансирање изградње зграде за младе брачне парове, краткорочног задужења у виду револвинг кредита, већег остварења прихода од индиректних пореза, повећаних средстава за реконструкцију путева, зграда и објеката кроз Програм јавних инвестиција РС и слично“, рекла је Стаменић.

Одборница Бојана Михољчић Шапурић, предсједница Kомисије за буџет и финансије, рекла је да је једногласан став комисије да су средства трошена намјенски и предложила усвајање извјештаја о извршењу, док је одборник Бранко Граховац нагласио да је стабилизован рад свих буџетских корисника којима се редовно исплаћују плате и доприноси.

Говорећи о прошлогодишњем буџету, одборник Александар Бабић рекао је да је био ликвидан и да су уложена значајна средства за капиталне инвестиције.

„За посљедње четири године у инфраструктуру је уложено око 20 милиона KМ а у истом периоду су укупна задужења смањена за око 5.5 милиона KМ“, истакао је Бабић.

Већином гласова на сједници је усвојен и извјештај о раду начелника општине и Општинске управе за прошлу годину.

У дискусији по овој тачки, одборница Данијела Божић Новковић је затражила одговор о томе докле се стигло са програмом BFC SEE сертификације локалне управе, затим да ли се примјењује Иницијатива за зеленију и одрживу будућност којом се Општина Србац обавезала да ће сваке године засадити најмање 700 стабала, функционише ли Центар за изучавање руског језика чији рад је начелник озваничио прошле године и да ли је спроведена у дјело хуманитарна акција помоћи једној од породица из Глине у Хрватској чија кућа је разрушена у стравичном земљотресу, а коју је требала подржати Општинска управа са локалним привредницима.

Одборника Сашу Јовичића је занимало каква су искуства прикупиле општине Фоча и Мркоњић Град које су биле у посјети Српцу прошле године на тему изградње зграде за младе брачне парове и да ли је у плану усклађивање броја радника у администрацији у складу са ранијим препорукама које је ресорно министарство дало општинама и градовима, додајући да у том погледу нагласак треба ставити на природан одлив а не на отпуштање радника.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да ће кроз BFC SEE сертификацију, коју између осталих проводи Привредна комора РС, општина Србац бити препознатљивија код инвеститора јер је то показатељ повољне климе за улагање. Он је додао да ће наредних мјесеци наша локална заједница морати исправљати одређене недостатке како би се испунили тражени критеријуми и добио сертификат.

Kада је ријеч о озелењавању, Драгосављевић је рекао да се тај процес одвијао у градском подручју и мјесним заједницама у сарадњи са УНДП и донаторима, а један дио у сарадњи са Шумском управом. Према његовим ријечима, ускоро ће се засадити један број садница нове сорте пауловније чији је капацитет производње кисеоника чак четири пута већи у односу на постојећа стабла.

„По питању Центра за изучавање руског језика, његов рад је користан за све оне који желе да изуче литературу на руском језику у србачкој библиотеци гдје се може пронаћи велики број руских наслова а једна група Српчана је прошла и школу руског језика. Што се тиче иницијативе да помогнемо једној породици из Глине, чија кућа је разрушена у земљотресу, показали смо добру вољу за тим, али још увијек нисмо добили повратну информацију јер су се морали испунити одређени предуслови у вези детаљног снимања овог подручја и смиривања тла, које је подрхтавало и у протеклом периоду“, рекао је начелник Драгосављевић.

У погледу броја запослених у локалној управи, начелник Драгосављевић је рекао да ће ресорно министарство највјероватније одредити колико се средстава смије утрошити за плате и накнаде радницима и да ће на основу тога у будућности бити одређиван број радника у администрацији.

Додаје да је у току прошле године примио делегацију Фоче и Мркоњић Града којима је објаснио како се одвијају законске процедуре у погледу изградње зграде за младе брачне парове, јер је Србац први у Републици Српској на овај начин одлучио да обезбиједи стамбени простор за младе.

„Будући да се ради о пионирском подухвату, имали смо одређене потешкоће и провели смо доста времена на усаглашавању процедура јер се истовремено појављујемо у улози инвеститора и прометујемо некретнине. Све те проблеме смо успјешно ријешили и радо их пренијели другим општинама које су такође исказале жељу да попут наше општине крену са изградњом оваквог објекта“, рекао је начелник Драгосављевић.

На почетку данашње сједнице одборници СДС, ПДП и ДНС, са намјером да се уврсти у дневни ред, поднијели су писмени захтјев за исплату новчаних средстава у износу од 500 KМ србачким ватрогасцима за велики допринос у очувању животне средине, здравља људи и борбе против еколошке катастрофе гасећи пожар на дивљој депонији у Српцу.

Будући да овај захтјев није формулисан као скупштински акт, од стране секретара Скупштине општине Срђана Бркића образложено је да као такав не може бити уврштен у дневни ред данашњег засједања, али је договорено да се од стране начелника општине размотри овај захтјев и у складу са буџетским приливом ова средства предвиде ребалансом буџета.

Без веће расправе на данашњој сједници усвојени су извјештаји о стању управног рјешавања у Општинској управи, стању припремљености система противградне превентиве, извјештај о насиљу у породици на подручју србачке општине у 2021. години и информације о стању у области заштите и спасавања и стању ловства за прошлу и плану газдовања за наредну сезону.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој интернет страници.

Вјеште руке србачког пензионера Ранка Кресојевића дрвету удахнуле живот

Вјеште руке србачког пензионера Ранка Кресојевића дрвету удахнуле живот

Србачки пензионер Ранко Кресојевић (90) из Повелича код Српца већ седам деценија је велики заљубљеник у природу и планинарење из чега се изродио необичан занат у виду израде дрвених скулптура којих је током живота урадио близу пет стотина.

Након сусрета са академским вајаром Остојом Ђурићем, пријатељем из школских дана, открио је склоност ка овој врсти умјетности. Прве скулптуре израдио је још давне 1961. године и стварао је све до прије три године када је алат окачио о клин.

“Волим пјешачити и овом врстом рекреације се бавим пуних 70 година. Шетајући планинама наилазио сам на разне жиле и пањеве, најчешће у коритима ријека, које је природа већ осмислила а ја сам то мало допунио и створио разне фигуре људи, животиња и других мотива”, рекао је Кресојевић.

Највише је радио са боровином јер се ради о дрвету природно премазаном смолом које има дугу трајност, али и са глогом, врбом и јасеном. Посебно је поносан на фигуру „Вучка“, некадашњу маскоту Олимпијских игара у Сарајеву 1984. године, који је у то вријеме био права атракција.

“Мој „Вучко“ је био изложен цијело вријеме током игара у Бановићима гдје сам провео радни вијек. Многи су долазили са намјером да га откупе али све сам понуде одбијао. Чак сам му направио партнерку, вучицу, и обоје стоје и данас у љубави на полици моје куће”, рекао је Ранко.

Чак 160 фигура и данас краси његово породично домаћинство. Остале је подијелио а највећи број њих заувијек је нестао у ратном вихору који га је задесио у Руднику мрког угља у Бановићима гдје је готово двије деценије био имовинско-правни референт и шеф набавке.

“Највише фигура сам израдио у том периоду, а по мом сјећању било их је 190. Када се запуцало на све стране, гледао сам само како да извучем живу главу а скулптуре су остале у стану. Чуо сам да су неке покрадене а од неких су чак ложили ватру. Једном приликом ми се јавио човјек који је рекао да је сачувао један од мојих радова и понудио се да га врати, али сам му га оставио као поклон”, рекао је Ранко који је једно вријеме радио и у Геодетској управи у Сарајеву.

Додаје да је имао прилику да их скупо прода али то није учинио, највише на наговор супруге и кћерке.

“Сви радови који су опстали до данашњег дана подједнако су ми драги и не бих волио да буду уништени. Колекцији сам дао назив „Мој дрвљеник“ и размишљам да их једног дана поклоним локалној заједници, уколико се адаптира адекватан галеријски простор, како би на тај начин остали трајно сачувани”, рекао је Кресојевић.

У договору са властима и установама културе у Српцу, планира да одржи изложбу својих радова у склопу прославе крсне славе и дана општине Србац у октобру, што ће бити први пут након готово три деценије.

“Имао сам само једну изложбу у Српцу у Дому културе током рата а четири пута сам их излагао у Тузли. Доста скулптура сам поклонио па их данас има на многим континентима, а највише у земљама бивше Југославије. Чак 40 радова ми је тренутно у Шведској гдје живи моја кћерка. Планирам да израдим фото албум свих својих фигура и поклоним га Завичајној збирци србачке библиотеке како би и на тај начин запис о њима остао трајно сачуван”, рекао је Кресојевић.

Ранко Кресојевић се планинарењем почео бавити још 1952. године након сусрета са једном групом планинара из Сарајева. Љубав према пјешачењу задржала се цијели живот а постао је и члан Планинарског друштва „Игман“ из Сарајева и почасни члан Планинарског савеза БиХ.

“Бели анђео” из Српца наступио на међународном фестивалу фолклора у Сутомору

“Бели анђео” из Српца наступио на међународном фестивалу фолклора у Сутомору

Српско културно-умјетничко друштво “Бели анђео” из Српца налази се у Црној Гори гдје од 11. до 17. јула учествује на међународном фестивалу “Монтенегро фолк фест” у Сутомору.

Наши фолклораши су наступили прве вечери фестивала на којем учествују још и друштва из Србије, Пољске и Румуније.

“Ово нам је друга година како учествујемо на овој манифестацији а наступило је 13 наших чланова у комбинацији ветерана и извођачког састава”, рекла је предсједница друштва Жељка Мрђа.

Слободно вријеме проводе на плажи а сутра планирају одлазак на крстарење.

“Планирамо обићи Петровац, Краљичину плажу и Будву а у повратку правимо дужу паузу у Требињу обилазећи град”, рекла је Мрђа.

Погледајте дио наступа Белог Анђела у Сутомору:

Осам нових случајева вируса корона у Српцу

Осам нових случајева вируса корона у Српцу

У протекла 24 часа на подручју србачке општине регистровано је осам нових случајева вируса корона.

Ради се о шест мушких и двије женске особе, од чега је један мушкарац млађе, четири средње а један старије животне доби, једна жена средње и једна старије животне доби.

Закључно са данашњим даном у Српцу је 20 особа активно заражено вирусом корона а у кућној изолацији је 49 лица.

У Републици Српској у протекла 24 часа извршено је тестирање 167 лабораторијских узорака путем PCR теста а вирус корона откривен је код 69 особа. Институту за јавно здравство РС пријављен је један смртни случај.

Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 48 а на респиратору су двије особе.

Подршка малим и средњим предузећима за улагање у енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије

Подршка малим и средњим предузећима за улагање у енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије

У оквиру пројекта Зелени економски развој (ГЕД) отворен је Јавни позив за додјелу бесповратних финансијских средстава малим и средњим предузећима за спровођење мјера енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије.

Рок за подношење пријава је 12. август 2022. године до 17 часова.

Циљ пројекта ГЕД је успостављање одрживог система управљања енергијом/енергетског менаџмента у Републици Српској/БиХ у циљу смањења емисије штетних гасова, унапређење енергетске ефикасности јавних објеката и система јавне расвјете и реинвестирање остварених финансијских уштеда.

Циљ јавног позива је пружање подршке за најмање 18 малих и средњих предузећа за улагање у енергетску ефикасност и технологије обновљивих извора енергије, за 10 малих и средњих предузећа за спровођење детаљних енергетских аудита и за три мала и средња предузећа за увођење система управљања енергијом.

На јавни позив могу се пријавити мала и средња предузећа која имају до 250 запослених и која су регистрована најмање двије године прије објаве овог јавног позива.

Детаљније информација доступне су ОВДЈЕ.

Замољавају се апликанти из Републике Српске да на мејл fondovieu@meoi.vladars.net потврде пријаву приједлога пројекта у оквиру овог позива.