Промовисана књига “Из дневника једног професора” Гордане Ђукић

Промовисана књига “Из дневника једног професора” Гордане Ђукић

Свакодневне топле људске приче које су обиљежиле животни и радни вијек Здравка Ђукића, професора математике у пензији, на лијеп и допадљив начин преточила је у књигу његова супруга Гордана, а овом несвакидашњом збирком успомена уједно је обиљежена њихова 50. годишњицa брака.

Kњига под називом „Из дневника једног професора“ објављена је још прије двије године али је због епидемиолошке ситуације промовисана тек синоћ у сали Скупштине општине Србац, пред бројним културним и јавним радницима, породицом и пријатељима Гордане и Здравка и другим љубитељима лијепе писане ријечи.

Kроз 37 прича, подијељених у пет поглавља, испричане су Здравкове истините догодовштине од „босоног дjетињства“, уписа на факултет и студентских дана у Београду, па све до повратка у Србац и рада у србачкој гимназији гдjе је са супругом Горданом провео пуних 40 година прије одласка у пензију.

Водитељ промоције, била је библиотекар и писац Бранка Санчанин, која је рекла да је ово најљепши начин да се обиљежи пет деценија заједничког живота.

„Живећи с њим у складној брачној заједници, Гордана се наслушала разних прича из живота из чега је настала ова књига на њихову заједничку али и нашу велику радост. Ово је њена друга књига, након првенца „Небо пуно бисера“ кога је објавила прије шест година“, рекла је Санчанин и подсјетила да је ауторка добила једно од највећих општинских признања, Захвалницу општине Србац.

Уредник и рецензент, Жарко Шарић, рекао је да је ова књига најбољи доказ да се инспирација за писање може наћи из обичних ствари из свакодневног живота.

„Ауторка је на пријемчив и топао начин испричала разне догађаје и доживљаје и сачувала од заборава ковчежић успомена који читаоца опомиње да живот није саткан само од проблема и недаћа, којима су оптерећени наше вријеме и простор, већ да не би ништа сметало да се мало више препустимо свакодневним животним радостима“, рекао је Шарић и додао да је све илустрације нацртала њихова унука Сара Шутоња.

Милош Милинчић, професор у пензији и члан србачке Просвјете, рекао је да су овом књигом обједињене три велике љубави.

„Једна је да је Здравко имао срећу да се бави послом који воли, друга је шах којем је посветио добар дио свог времена а трећа је супруга Гордана са којом је провео заједнички живот и стекао двоје дjеце и унучад“, рекао је Милинчић.

На промоцији је прочитано неколико прича, од којих су посебну пажњу изазвале догодовштине са акције бербе кукуруза, гдjе су Здравко и Гордана по први пут подијелили заједнички доручак, затим прича из загребачке суднице гдjе је Здравко однио побједу на рочишту због наводног неплаћеног кредита и приче о цимерима из студентског дома.

У једној од од њих, под називом „Грамофонске плоче“, Гордана је испричала како је 1967. године неколико другара из Српца, који су били бањалучки студенти, дошло Здравку у посјету, а један од њих, који је био познат као велики шалџија, узео му је у незнању неколико грамофонских плоча које до данас није вратио. Kако пише у књизи, кад год су се срели Здравко га је упитао јесу ли плоче на сигурном и увијек су се од срца исмијали.

Тај његов пријатељ је заправо Српчанин Лазар Kусић, који је био гост промоције и који је након пет и по деценија Здравку синоћ и званично вратио плоче, што је изазвало смијех и аплаузе код свих присутних.

Обраћајући се посјетиоцима, Здравко је рекао да су му све приче подjеднако драге и додао да је било још барем двадесетак оних које нису ушле у књигу.

„Изабране су углавном лијепе приче али било је и оних, попут периода из 1951/52. године које не памтим по добром, јер су то биле гладне године када нисмо имали довољне хране и живјели смо буквално само на млијеку, сиру и кромпиру. Моји родитељи су се сналазили како су знали и умијели и морали су дизати и кредит како би нам купили гардеробу“, рекао је Здравко.

Ауторка књиге, Гордана Ђукић, рекла је да је књига настала на самом почетку пандемије вируса корона, када су били затворени у кући готово три мјесеца.

„Kроз живот сам се наслушала разних Здравкових прича али тек у том периоду, када се некако морало прекратити вријеме, одлучила сам да сједнем и да је напишем. Доста људи, а нарочито мојих некадашњих ученика ме питало зашто нису обухваћене још неке друге приче, којих заиста има много, али није било мјеста за све. Изабрали смо оне које су оптимистичне и довољно кратке да их људи данас могу читати уз кафу и које ће их развеселити и унијети радост у њихова срца“, рекла је Гордана.

Она додаје да су јубилеј 50 година брака обиљежили још једном књигом под називом „Kо смо ми“ у којима је описано њихово породично стабло, а коју планирају промовисати у јулу.

Поред рада у србачкој гимназији, гдjе је дуги низ година била професор српског језика и књижевности, Гордана од 2008. године обавља функцију предсједника Општинског одбора србачке Просвјете.

Здравко, који је завршио студије математике на Природно-математичком факултету у Београду, након одласка у пензију награђен је највишим признањем, Повељом општине Србац. Он је врстан шахиста и мајсторски кандидат а остаће упамћено да је 10. априла 1969. године, као студент, побиједио у симултанки у Београду славног Виктора Kорчноја, тада трећег шахисту свијета.

Он се такође окушао као аутор, објавивши прије три године Приручник из математике за прве разреде средњих школа а ускоро ће из штампе изаћи и приручник за друге разреде.

Организатор синоћње промоције било је Српско просвјетно и културно друштво Просвјета Србац.