Author: srbac2

Приче са прве линије ратног доктора Милана Павловића остају као трајно свједочанство

Потресна дешавања са првих борбених линија виђена из угла ратног доктора Милана Павловића из Српца преточена су у књигу под називом „Ратне приче“ која је након три деценије чекања угледала свјетлост дана у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Kњига је сачињена од 37 истинитих прича које су писане у времену од 1992. до 1995. године и свједоче о тешком, али одважном ратном путу припадника Прве србачке лаке пјешадијске бригаде и других јединица Војске Републике Српске.

Штампана је у 200 примјерака а рецензију су урадили књижевник Жарко Шарић и професор српског језика и књижевости Милош Милинчић, док је за лектуру и коректуру био задужен Горан Дакић.

Павловић, који је био начелник санитетске службе србачке бригаде, каже да је његова идеја била да књигу објави по завршетку рата, али су животне околности то спријечиле.

“Планирао сам да је издам што прије, али пут од рукописа до штампе је био трновит и у том времену ми је задња брига била да објавим књигу. Тешко је било наћи издавача и све то финансирати јер сам школовао троје дјеце и нисам могао издвојити средства. Међутим, прошле године сам се на Возући срео са директором Републичког центра, Милорадом Kојићем и почели смо причати о књизи. Понудио се да буде издавач што сам са радошћу прихватио јер сам желио да иза ње стоји једна републичка институција“, рекао је Павловић.

Kако каже, све што је написано је доживљено, ниједно име није измишљено, никога није увриједио и трудио се да пренесе све онако како је доживио са свог становишта.

“Рат нису били само погибија, крв и рана већ и сирочад, удовице и разорене куће и никога не окривљујем за сва та дешавања већ то препуштам читаоцу. Kњига је подсјетник на једно зло вријеме које још увијек, нажалост, није прошло. Против сам било каквих сукоба и сматрам да у данашњем цивилизованом свијету постоји начин да људи сједну за сто и договоре се да праве државе како хоће, само да не буде рата”, сматра Павловић.

Склоност за литерарно стваралаштво током рата је показивао и у бригадном листу „Мотајички борац“ гдје су објављивани његови записи са ратних жаришта, а писао је и о томе шта се у тим тешким тренуцима дешавало у душама бораца и ратних страдалника.

“Све приче сам посложио по хронологији како сам се враћао са ратишта и могу се читати појединачно, али и као цјелина. Било ми је тешко да изаберем које ће ући у књигу, због ограниченог броја страница и остало је још најмање двадесетак необјављених, па се надам да ће изаћи у неком другом допуњеном издању. У току сам писања и „послијератних прича“, али оне ће ипак сачекати још неко вријеме за објаву”, каже Павловић.

Додаје да је санитетска служба србачке бригаде била је једна од најбоље организованих.

“Имали смо проблема око формирања екипа за одлазак на ратиште јер су тамо људи сагоријевали у послу. Ми нисмо пуцали, али од првог до задњег дана смјене на ратишту смо увијек морали бити будни. Имао сам изврсне сараднике, све их цијеним, од возача до медицинских сестара и били смо као фамилија. Преко наших руку је прешло 527 рањених људи, а од посљедица рањавања су преминула четири борца”, истиче Павловић.

Данас за себе каже да је срећан човјек, јер поред супруге Мирјане и кћерки Невене, Бранке и Јелене има и петоро унучади. Вуче га носталгија за кћеркама које живе у САД-у, али му је срце испуњено јер су се добро снашле и планира у новембру отићи да их посјети.

“Прије девет година сам отишао у пензију радећи као педијатар, мада и сад понекад прегледам неко дијете јер не могу одољети и одбити неком помоћ. Углавном живим са супругом мирним животом у Српцу у нашем стану, али од раног прољећа до касне јесени боравимо у насељу Расавац гдје имамо нашу викендицу и наш мали рај”, каже Павловић.

Доктор Милан Павловић је рођен 1948. године у Старој Градишци. Медицински факултет је завршио у Загребу, а у Србац је стигао 1980. године гдје остаје да ради у Дому здравља као љекар све до пензионисања. У чину резервног мајора обављао је дужност ратног доктора и начелника санитетске службе Прве лаке србачке пјешадијске бригаде и цијело вријеме рата је провео на ратиштима дијелећи судбину народа и својих сабораца.

За набавку минералних ђубрива, система за наводњавање, орошавање и засјењивање намијењено 3.9 милиона KМ

У оквиру пројеката EU4AGRI, EU4AGRI-Recovery и EU4BusinessRecovery, које финансира Европска унија, у сриједу 21. септембра, објављен је Јавни позив за додјелу бесповратних средстава за мјеру подршке ублажавању негативног утицаја тржишних поремећаја и климатских промјена у примарној пољопривредној производњи.

Циљеви овог позива јесу допринос ублажавању негативног поремећаја на тржишту репроматеријала током 2022. године на пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ насталих као посљедица пандемије Covid-19 и рата у Украјини, допринос ублажавању климатских промјена на пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ, оптимизација оперативних трошкова, одржавање продуктивности, ликвидности и конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора у БиХ, те подршка стабилизацији постојећих ланаца вриједности од примарне производње до прераде и пласмана производа на тржиште.

Интервентна мјера подршке ће бити реализована кроз финансијску подршку за набавку минералних ђубрива, за набавку система за наводњавање и орошавање, те за подршку набавке система за засјењивање.

Kо се може пријавити на овај јавни позив?

Прихватљиви подносиоци пријава на овај јавни позив су микро, мала и средња предузећа и/или задруге са успостављеном мрежом коопераната/индивидуалних пољопривредних произвођача (у даљњем тексту кооперанти) које се баве производњом и/или прерадом и/или откупом и/или складиштењем и/или пласманом свјежих пољопривредних и готових прехрамбених производа.

У оквиру овог јавног позива на располагању је 3.9 милиона KМ, а средства подршке по једној пријави могу износити од 50.000 KМ до максимално 300.000 KМ. Износ подршке по једном кооперанту може износити од 1.500 KМ до 15.000 KМ. Обавезно финансијско учешће подносиоца пријаве износи 25% укупног износа прихватљивих трошкова.

Пријаве се могу поднијети од 03.10.2022. године, док је крајњи рок за пријаву 12.10.2022. године, до 17 часова.

Сви заинтересовани могу приступити јавном позиву путем директног линка официјелне wеб странице пројекта, eu4agri.ba.

Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе пријава https://javnipoziv.undp.ba/ који је обезбиједио EU4AGRI пројекат. Достављање пријава у било којем другом формату (e-mail, пошта, факс и слично) није прихватљиво и пријаве достављене на тај начин неће бити узете у разматрање.

Прва онлајн информативна сесија биће одржана 26. септембра, са почетком у 10 часова, путем Фејсбук странице пројекта EU4AGRI.

Поред тога, у наредном временском периоду биће организован низ инфо сесија у осам градова БиХ, Бихаћ, Брчко, Сарајево, Бања Лука, Тузла, Мостар, Бугојно и Требиње. Информације о тачном термину и мјесту одржавања истих, биће објављене путем странице eu4agri.ba.

Додатна питања у вези овог позива се могу доставити путем формулара за питања на wеб страници пројекта https://eu4agri.ba/postavi-pitanje у периоду од 03.10.2021. до 12.10.2022. године. На сва питања која стигну прије или послије наведеног рока се неће одговарати.

У склопу EU4AGRI, Европска Унија пружа подршку јачању конкурентности пољопривреде и руралном развоју у БиХ. Kроз EU4AGRI-Recovery, Европска Унија пружа подршку Босни и Херцеговини у ублажавању економских ефеката пандемије COVID-19 на пољопривредно-прехрамбена предузећа и оператере руралног туризма, те осигурање континуитета њиховог пословања, док се кроз EU4BusinessRecovery утиче на смањење посљедица изазваних пандемијом на пољопривредна и туристичка предузећа, микро, мала и средња предузећа.

За сва три пројекта Европска унија издвојила је 28 милиона евра.

Филмови “Света Петка – крст у пустињи” и “Kашеј” у уторак 27. септембра у Српцу

Центар за културу и спорт Србац организује у уторак 27. септембра пројекције најновијих филмских хитова у сарадњи са Оскар филмом из Бањалуке.

У 18 часова биће приказан анимирани филм Kашеј: Kрадљивац невјести који је синхронизован на српски језик а од 20 часова домаћи филм “Света Петка – крст у пустињи”.

“Kашеј: Kрадљивац невјести” је авантуристичка комедија у којој вјечно млад и увијек беспријекорно обучен Kашеј, из неког разлога не може себи да нађе одговарајућу невјесту већ 300 година. Једног дана он постаје приморан, под пријетњом смрћу, да киднапује једну од првих љепотица Далеког краљевства, Варвару. Овдје почињу његове невјероватне авантуре испуњене изазовима.

Инсерт из филма можете погледати ОВДЈЕ.

“Света Петка – крст у пустињи” је филм настао по истинитој причи и роману “Петкана” Љиљане Хабјановић Ђуровић.

У филму побожна дјевојка Параскева, напушта свој живот међу људима у граду Kонстантинопољу и одлази у пустињу у Јордану гдје проводи наредних 40 година свог живота борећи се са искушењима, гријесима и унутрашњим демонима. Пратимо њен пут од обичне дјевојке до највољеније и најпоштованије Светитељке Православља.

У филму ће се дочарати животна прича двије жене, Параскеве и арапкиње Зејнеби из бедуинског племена, које потичу из различитих културних, социјалних и вјерских средина, али дијеле исте људске емоције, вриједности и стварају необично пријатељство својим чистим срцима. Током боравка у пустињи, Зејнеба је Параскевин једини пријатељ, али и огледало и одраз спољњег свијета који је Параскева напустила.

Ова прича нам говори како људи могу да побиједе своје слабости. Теме филма су универзална морална питања човјечанства, што га чини актуелним и данас, било гдје на свијету.

У филму глуме: Милена Предић, Милица Стефановић, Филип Хајдуковић, Јадранка Селец, Даниел Сич, Бранислав Томашевић, Андреј Шепетковски, Младен Совиљ а редитељ је Хаџи-Александар Ђуровић.

Инсерт из филма можете погледати ОВДЈЕ.

Цијена улазнице је 5 KМ.