Author: srbac2

Предавање Петра Мрђе “Страх од пропуштања” у суботу, 30. маја у Српцу

Мастер психологије Петар Мрђа из Српца одржаће у суботу, 30. маја предавање под називом “Страх од пропуштања”.

Предавање ће се одржати у Дому културе “Угљеша Kојадиновић” у Српцу са почетком у 18 часова.

У ери друштвених мрежа, 24/7 вијести и бесконачних избора, страх од пропуштања (FOMO – Fear Of Missing Out) постао је хронично стање за многе. Но, шта се заправо крије иза тог осећаја тјескобе када видимо туђе објаве или када пропустимо позив на догађај?

На овом предавању (60 минута предавање + 30 минута за “Питања и одговоре”) заједно ће се:

• Дефинисати FOMO – разликовати здраву радозналост од патолошког страха.
• Открити узроке – од еволуцијске потребе за припадањем до дизајна друштвених мрежа који циља на нашу несигурност.
• Погледати посљедице – како FOMO утиче на сан, продуктивност, односе и самопоштовање (уз актуелна истраживања).
• Изградити стратегије борбе – конкретни алати за постављање граница, дигитални детокс, практични савјети и преусмјеравање пажње на оно што заиста вриједи.

Без флоскула – само практични савјети и научно утемељени оквири на које се човјек може ослонити кад сљедећи пут осјети стисак у грудима јер је пропустио нешто “битно”.

Књижевно вече са Сњежаном Бановић и Миљенком Јерговићем данас у 19 часова

У организацији Општине Србац, Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Србац и Градске галерије „Рајко Петковић“, данас (петак, 29. маја) биће одржано књижевно вече са истакнутим регионалним ауторима Сњежаном Бановић и Миљенком Јерговићем. Програм ће бити одржан у Градској галерији „Рајко Петковић“ са почетком у 19 часова, а разговор са гостима водиће Бранка Санчанин, предсједница србачке Просвјете.

Сњежана Бановић је хрватска позоришна редитељка, театролошкиња, књижевница и редовна професорица Академије драмске умјетности у Загребу. Током вишедеценијске каријере остварила је бројне режије у водећим позоришним кућама у Хрватској и региону, укључујући ХНК Загреб, Гавелу, Театар ИТД, Керемпух и другим позориштима. Ауторка је више запажених књига из области театрологије и културне политике, међу којима се издвајају „Држава и њезино казалиште“, „Казалиште кризе“, „Службени излаз“ и „Казалиште за народ“.

Прије три године објавила је књигу “Кроника сретних тренутака – одломци из лудих осамдесетих” кроз коју оживљава непоновљиву атмосферу осамдесетих година прошлог вијека у Загребу и широм тадашње Југославије. Њена књига прати детаљно буђење новог таласа, позоришног живота и културног процвата који је обликовао читаву једну генерацију жељну слободе и умјетничког израза.

Миљенко Јерговић, књижевник, новинар и публициста рођен у Сарајеву, један је од најзначајнијих савремених писаца са простора бивше Југославије. Његова дјела преведена су на више од двадесет свјетских језика. У својим романима, приповијеткама и есејима бави се темама идентитета, историје, рата, сјећања и сложених односа међу људима и културама на овим просторима. Међу његовим најпознатијим дјелима налазе се „Сарајевски Марлборо“, „Мама Леоне“, „Двори од ораха“, „Рута Таненбаум“, „Отац“ и друга. За свој књижевни рад добио је бројне домаће и међународне награде.

Посјетиоци ће имати прилику да чују занимљив разговор о књижевности, позоришту, умјетности, друштву и савременом стваралаштву, као и да се упознају са дијелом богатог опуса ових аутора.

Промоција књиге Славка Гужвића оживјела сјећања из Влакнице

У организацији Народне библиотеке Србац синоћ је организована промоција књиге мемоарске грађе “Трагом дјечачких снова – Влакница” аутора Славка Гужвића, пуковника у пензији.

Промоција, која је одржана у скупштинској сали, окупила је мноштво грађана, међу којима су били и начелник општине Млађан Драгосављевић, замјеник начелника Владимир Гужвић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, те одборници Скупштине општине.

Ово дјело је мозаик успомена, личних прича и размишљања о времену које је обликовало многе генерације. Поред аутобиографског осврта на дјетињство, школовање и одлазак на Факултет војних наука у Београд, аутор се осврће и на друштвене промјене, идеологије и социјална питања прошлог вијека, као и на изазове са којима се суочавају данашње генерације.

Славко Гужвић је истакао да је ова књига настала сасвим спонтано, јер се писањем бави искључиво за своју душу.

“Мислио сам да ћу све то одштампати, ставити у фасциклу и оставити потомцима да једног дана прочитају. Међутим, захваљујући пријатељици Љиљани, која се разумије у књижевност и лектуру, рукопис је ипак постао књига. Kада је прочитала оно што сам написао, рекла ми је: “Ово мора у штампу.” Писао сам искрено и лијепо и тешко. Желио сам да покажем како су воља, вјера и жеља најважније ствари које одређују човјеков животни пут”, рекао је Гужвић.

Нагласио је да је рођен у прошлом миленијуму, а да данас живи у потпуно другачијем времену, те да разлика између та два периода дјелује готово нестварно.

“Некада су дјеца по цијели дан била напољу, играла се и радовала ситницама. Нисмо имали много, али смо били срећни. Данас млади имају готово све, али често нису задовољни. Нас је живот рано научио одговорности. Радили смо, помагали родитељима и рано сазријевали. Управо су ме искуства из Влакнице и школовање у Српцу усмјерили на животни пут којим сам касније наставио”, закључио је аутор и додао да му је жеља да ово дјело остави траг о једном времену и начину живота који не би требало да буду заборављени.

Рецензент књиге, Љиљана Лалић, истакла је да ово аутобиографско дјело има и елементе монографије, те да је написано течним и једноставним језиком.

“Аутор нас из приче у причу води кроз своје дјетињство – описује кућу у којој је одрастао, дјечје игре, школовање, дружења, али и проблеме са којима су се дјеца тада суочавала. Одлазак у школу кроз шуме, преко ријека, по снијегу и киши био је саставни дио њиховог живота. Данашња дјеца такво искуство немају и управо због тога ова књига има посебну вриједност. Она младима може показати како се некада живјело и колико су људи били самосталнији и издржљивији”, поручила је Лалић.

Према њеним ријечима, у времену дигитализације, када дјеца све више времена проводе уз телефоне и екране, веома је важно подстицати их да читају књиге.

“Њихова пажња је све краћа, а читање постаје све рјеђа навика. Зато су оваква аутобиографска дјела драгоцјена, једноставна су за читање, питка и блиска човјеку”, закључила је она.

О књизи је говорио и историчар Верољуб Малетић који је нагласио да би већина људи, полазећи прво од себе, у својој аутобиографији изоставила тешке и непријатне тренутке, а задржала само лијепе успомене.

“Међутим, управо то што је записао и оно тешко и непријатно говори колико је велики човјек и колико му је истина важна, ма каква она била. Све што је проживио смјестио је међу ове корице. Ово није само аутобиографија једног дјетињства, него је и својеврсни монографски приказ села Влакница. Kолико је мени познато, нико до сада није написао књигу о том селу. Зато ова књига има посебну вриједност, кроз истините догађаје и стварне личности приказује живот једног времена и једног простора, а тај живот био је карактеристичан и за многа друга наша села”, закључио је Малетић.

Kако тврди, као историчар, осим вриједног описа живота у Влакници, ову књигу доживљава и као увод у много веће дјело које тек треба да настане.

“Читајући биографију пуковника Славка Гужвића и гледајући кроз какве је све функције и догађаје прошао током рата, увјерен сам да он може написати изузетно важно историјско дјело од ширег значаја. Био је присутан на многим важним састанцима и мјестима гдје су се доносиле одлуке. Kао непосредни свједок тог времена може помоћи да се разјасне многе чињенице које су данас представљене као полуистине или остале недовољно објашњене”, истакао је он.

На крају је аутор захвалио присутнима на подршци и позвао их да купе књигу по цијени од 20 марака, истакавши да ће дио средстава од продаје књиге бити дониран фондацији за помоћ обољелима од Лафорине болести.

Славко Гужвић рођен је 1948. године у Влакници. Основну школу и гимназију завршио је у Српцу, а Војну академију у Београду и Бањалуци. Почетком 1992. године, по наређењу начелника Генералштаба ЈНА, одлази у РСK Kнин на дужност официра за везу у Kоманди војске РСK код генерала Ратка Младића, гдје је касније обављао и функцију помоћника министра одбране РСK.

Извор: Радио Србац