Љекар Огњен Крчмар прво радно искуство стиче у Српцу: Посао у родном граду дражи од престижних катедри

Љекар Огњен Крчмар прво радно искуство стиче у Српцу: Посао у родном граду дражи од престижних катедри

Да би један љекар постао добар стручњак потребно је да прво савлада општу праксу како би имао квалитетан приступ пацијенту и створио темељ за будуће усавршавање, а сматрам да сам запошљавањем у србачком Дому здравља, који је установа примарног нивоа, направио прави избор.

Ово су ријечи доктора медицине Огњена Крчмара (24) из Српца, који је дипломирао у априлу ове године на Медицинском факултету у Београду као један од најбољих студената, са просјечном оцјеном 9,83.

И поред бројних понуда које је добио по завршетку школовања, Крчмар је одлучио да први ангажман пронађе у родном граду и тако стекне искуство за будуће животне и радне изазове.

“Неколико професора ми је поручило да се јавим на њихову катедру након завршетка факултета а имао сам и понуду директора Института за јавно здравство Републике Српске Бојана Ђенића да радим у гранама медицине као што су епидемиологија, микробиологија, хигијена са медицинском екологијом или социјална медицина. Ипак, осјећам да бих се боље остварио уколико бих имао директан контакт са пацијентима у рјешавању клиничких стања због чега сам изабрао Службу хитне помоћи у Српцу”, рекао је Крчмар.

Додаје да је у неколико наврата долазио у србачки Дом здравља како би стекао што више искуства а од првог августа је запослен на неодређено вријеме.

“Директор Дома здравља Мирко Стојић упутио ми је позив на разговор како бисмо се договорили око мог будућег ангажмана. Објаснио ми је на који начин је организована здравствена заштита на подручју наше општине, као и којим ресурсима располажу. Прошао сам начин рада у хитној помоћи и породичној медицини, упознао техничке и административне процедуре, као и радни колектив који ме добро прихватио”, истакао је Крчмар.

Да се ради о перспективном младом стручњаку потврђују и његова научна истраживања која су препозната и награђена од академске заједнице у Србији а дио њих је одабран за објаву у стручним часописима и представљање на међународним конгресима.

Први студентски рад почео је припремати још током друге године студија радећи на катедри Хистологије са ембриологијом а био је везан за промјене на лимфним чворовима пацова које се дешавају због старења.

“Након тога сам се бавио темама које ме поближе интересују, а то су шећерна болест и јавно здравље. Током протеклих пар година са менторима сам испитивао ефикасност лијекова за дијабетес, међу којима је и популарни “Оземпик“ који се нажалост злоупотребљава за мршављење па су пацијенти којима је потребан за регулисање шећера имали проблем да га набаве у апотекама”, рекао је Крчмар.

Тема истраживања му је био и Хумани Папилома Вирус (ХПВ), а испитивао је и разлоге због чега долази до неповјерења према јавном здравству. За сада је већину радова представио у скраћеним верзијама на конгресима, а писање комплетних радова је у току.

“Веома ми значи награда „Др Зоранa Пенезић“ коју сам ове школске године, на манифестацији поводом дана факултета, добио за рад на пољу интерне медицине. Током студија сам имао вјетар у леђа од Фонда „Др Милан Јелић“ и Општине Србац који су ми стипендијама олакшали студије, а добијао сам и стипендију за изузетно надарене студенте од Министарства просвjете Србије, као и од приватне клинике „РеаМедика“ на челу са докторком Кристином Давидовић”, истакао је Крчмар.

Већ двије године ангажован је у Антидопинг агенцији Србије као допинг контролор и антидопинг едукатор, а од прошле године је завршио обуку за интернационалног допинг контролора.

“Остајем и даље активан на овом пољу, с тим да више нећу радити контроле изван такмичења и ићи на кућне адресе спортиста, већ ћу бити ангажован само на великим такмичењима, тако да ће ми термини бити унапријед познати и моћи ћу то да ускладим са послом у Дому здравља”, рекао је Крчмар.

Током студија је написао и неколико скрипти које користе многи студенти приликом учења а занимљиво је да га највећи број њих препознаје по скрипти из фармакологије.

“Велики број студената је користи као допуну стандардној литератури. Чак сам добио информације да студенти медицине из Ниша и Новог Сада увелико користе ту скрипту. А оно што је можда најзанимљивије јесте да сам је назвао “Србац фармакологија” и људи веома често мисле да ми је Србац заправо надимак”, истиче Крчмар.

Прије двије године присуствовао је Генералној скупштини Међународног удружења студената медицине (IFMSA) у Истанбулу а био је активан и у бројним студентским организацијама у Србији.

Има у плану да се даље усавршава, а заинтересован је за специјалистичке студије интерне медицине, нарочито за ендокрини систем, док би у случају завршетка докторских студија једна од опција била бављење науком и рад на факултету.

Огњен је проглашен за ученика генерације Центра средњих школа „Петар Кочић“ у Српцу, гдје је био и предсједник Савјета ученика, а четири године је био волонтер Црвеног крста, што га је добрим дијелом опредјелило да упише медицину. Био је активан и у НВО „Миленијум“ а током основне и средње школе бавио се писањем када је као десетогодишњак написао књигу под називом „Амба“ која је похрањена у Завичајној збирци Народне библиотеке Србац.