Српчанка окупља парове из цијеле Републике Српске у борби за потомство

Српчанка окупља парове из цијеле Републике Српске у борби за потомство

Проблем неплодности све чешће погађа многе брачне парове у Републици Српској који не одустају од жеље да дођу до потомства и поред неуспјешних покушаја вантјелесне оплодње и здравствених и финансијских потешкоћа са којима се годинама суочавају.

То је био мотив за оснивање Удружења грађана „За осмијех више“, са сједиштем у Бањалуци, које постоји свега четири мјесеца и окупља све већи број чланова из цијеле Српске којима је највећа жеља да се једног дана остваре као родитељи.

Предсједница удружења, Жељана Божић Лазић из Српца, каже да имају формирану „вибер“ заједницу у којој се тренутно налази око 150 брачних парова који свакодневно размјењују искуства и савјете у борби са стерилитетом.

“Удружили смо се како бисмо почели све више говорити о овом проблему, који је донедавно био табу тема. Многи од нас ћуте јер сматрају да неће бити прихваћени од околине. Постоји доста предрасуда и неразумијевања због чега многи парови одустају, али на срећу, већина нас је спремна да у овој борби истраје до краја”, каже Божић Лазић.

Додаје да је процес вантјелесне оплодње скупа и комликована процедура, што многи нису спремни да поднесу.

“Вантјелесна оплодња у Бањалуци са дијагностиком, терапијама и поступцима кошта 5.500 КМ и три процедуре финансира Фонд здравственог осигурања, али ту су и разне терапије које томе претходе и знају повећати цифру и до 10 хиљада КМ. Уколико се пар одлучи за другу клинику у БиХ, што не финансира Фонд, плаћа се седам хиљада КМ а они који исрцпе све могућности и покушају у иностранству морају плаћати чак 15 и више хиљада КМ”, истиче она.

Подршка државе, по њеним ријечима, мора бити још већа јер су финансије често ограничавајући фактор који многе парове поколеба у борби за потомство. Како каже, један од циљева је да им се омогући избор властите клинике јер за сада постоји само једна здравствена установа у Бањалуци на којој се обавља вантјелесна оплодња.

“Кад пар из Требиња мора доћи у Бањалуку, плаћа превоз, смјештај и разне налазе што изискује додатне трошкове. Они који не успију, немају алтернативу и често одлазе на лијечење у друге државе. Многи немају посао а они који имају дижу кредите или страхују од послодаваца. Терапије знају потрајати мјесецима а немају сви разумијевања према радницима који неријетко добијају отказ или смањење плате. Ја сам имала срећу да имам подршку фирме у којој радим, па су ми послодавци и колеге чак финансијски помагали”, каже она.

Додаје да поред финансија морају посједовати и огромну менталну снагу да изнесу цјелокупан процес, што је био додатни мотив да се окупе у удружењу и заједно превазиђу све проблеме.

“Међусобно се бодримо, стално читамо и истражујемо и имамо у плану да кренемо са обиласком општина и градова широм Српске како бисмо у сарадњи са медицинским стручњацима одржали радионице. За сада ћемо то одржавати на даљину, преко зум апликације, а са клиником „Медико’С“ из Бањалуке имамо у плану једну презентацију. Намјера нам је да контактирамо и слична удружења из Србије и Црне Горе”, каже она.

Према њеним ријечима, тешко је процијенити колико се парова у Српској бори са стерилитетом јер многи нису евидентирани, али се сматра, како каже, да у свијету овај проблем има сваки четврти до пети пар, док у Србији неплодност погађа сваки седми пар.

“Важно је о свему отворено причати, било да се ради о мушком или женском стерилитету, а радује и свака подршка институција и појединаца. У Српцу, гдје живим, локална управа финансира једну вантјелесну оплодњу у износу од 2.500 КМ, што је такође значајно, али од свега је важније сазнање да нисмо сами и да имамо подршку заједнице, породице и пријатеља”, каже она.

У случају неуспјеха, одустајање од родитељства није крајња опција, јер ће се многи одлучити за усвајањем дјетета.

“Доста смо о томе разговарали на нашим састанцима и дружењима. Не бјежимо од тога, али је проблем компликована законска процедура јер је потребно испунити доста услова. Једна од наших чланица, напримјер, није могла добити дијете на усвајање јер нема са супругом властити стан или кућу. Ту су и друге ограничавајуће околности које спрјечавају да се остваримо у том погледу и поред великог броја незбринуте дјеце жељне родитељске пажње”, истакла је она.

Сви они који желе да се прикључе њиховом удружењу могу их контактирати путем вибер групе или фејсбук странице удружења „За осмијех више“ а доступан је и контакт број: 066/533-581.

Фонд здравственог осигурања, поред финансирања три покушаја вантјелесне оплодње, међу првим фондовима у региону је почео финансирати чување ембриона на двије године, док су раније ову услугу осигураници плаћали сами. У случају да се не може обавити у Српској, осигураници могу остварити право на рефундацију трошкова у некој од установа у иностранству.

Од 2007. године, од када Фонд финансира вантјелесну оплодњу, па до данас, рођено је преко 1600 беба.