Припадници Другог батаљона обиљежили 33 године од формирања

Припадници Другог батаљона обиљежили 33 године од формирања

Припадници Другог пјешадијског батаљона Прве србачке лаке пјешадијске бригаде обиљежили су јуче на игралишту у Дворинама 33. годишњицу од формирања ове ратне јединице. Делегација Другог батаљона је прво положила цвијеће и запалила свијеће испред спомен-костурнице на Градском гробљу у Српцу, а потом и на централном спомен-обиљежју.

На спомен-обиљежју у Повеличу, припадници Другог батаљона присјетили су се деветорице погинулих бораца из овог мјеста који су своје животе дали за слободу Републике Српске, а потом је делегација положила цвијеће и запалила свијеће на гробљу у Пријебљезима преминулом команданту србачке бригаде пуковнику Миодрагу Сувајцу. Борци су обишли и гробно мјесто првог ратног команданта Другог батаљона Јанка Гужвића у Влакници, запалили свијеће и положили цвијеће.

Окупљене борце на игралишту у Дворинама поздравио је припадник Другог батаљона Далибор Kошутић, а потом се присутнима обратио предсједник организационог одбора Зоран Ђурић који је захвалио свима који су помогли у организацији традиционалног дружења.

“Kао и сваке године окупили смо се, двадесет и осми пут, с циљем да се подсјетимо на ратни пут овог батаљона, да одамо дужну пошту погинулим друговима и да генерације које долазе не забораве наш допринос у стварању и одбрани Републике Српске”, рекао је Ђурић.

Поздравни говор и евоцирање на ратни пут Другог пјешадијског батаљона прочитао је Драган Алексић, који је командовање батаљоном преузео у октобру 1995. године, након пада Возуће. Прије њега, двије године је командант батаљона био Зоран Ђукић, а први командант је био Јанко Гужвић који је постављен 1. октобра 1992. године на дан оснивања батаљона.

Алексић је подсјетио да је батаљон своје ратне задатке извршавао на орашком, добојском, требавском, озренско-возућком и градачачком ратишту гдје је дочекао крај Одбрамбено-отаџбинског рата.

“Часно и поштено смо извршавали своје ратне задатке и дали свој допринос у одбрани српског народа гдје год смо се налазили. На Видовдан 1995. године, командант Првог крајишког корпуса Момир Талић је признањем похвалио наш батаљон за допринос у стварању Републике Српске. Најтеже нам пада чињеница да смо на Паљенику остали без своја 23 саборца, од којих се за десеторицом још трага. То никада не смијемо заборавити, истину морамо преносити на наша покољења. Ову традицију треба наставити из године у годину, јер је наша дужност да не заборавимо жртве наших сабораца и свих бораца Војске Републике Српске који су своје животе уградили у темеље Републике Српске”, рекао је Алексић.

Он је додао да о храбром ратном путу батаљона довољно говори монографија посвећена Првој србачкој лакој бригади као и други писани записи.

Бивши командант батаљона Зоран Ђукић апеловао је саборцима и породицама погинулих бораца да на ове скупове доводе што више потомака и младих људи који ће у будућности организовати сличне манифестације.

“Ове године са нама су чланови ФУГ ‘Мотајички вук’ , млади људи који су по први пут са нама и имају прилику да чују за наш ратни пут. Знам да међу њима има и унучади наших сабораца који су дали животе за Републику Српску, као и наших сабораца са којима смо ратовали раме уз раме. Из године у годину све нас је мање и био бих срећан да у наредним годинама наша дјеца и унучад наставе ову традицију и тако очувају лик и дјело наших погинулих другова”, рекао је Ђукић.

Годишњици Другог пјешадијског батаљона, поред припадника ове јединице, присуствовали су као гости породице погинулих бораца, начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић, начелник Одјељења за меморијализацију, културу сјећања и памћења Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Мирослав Љубојевић, начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић и делегација Борачке организације општине Србац.

За допринос у организацији обиљежавања дана Другог батаљона Србачке бригаде уручене су захвалнице Столи Брковићу, Здравку Ивановићу, Зорану Ђурићу и ФУГ “Мотајички вук” Ситнеши.