План капиталних инвестиција већи за 925 хиљада KМ, укупно 5,1 милион
План капиталних инвестиција већи за 925 хиљада KМ, укупно 5,1 милион
План капиталних инвестиција општине Србац за ову годину проширен је са три нова пројекта и увећан за око 925 хиљада KМ, тако да ће за реализацију 14 планираних пројеката бити издвојено 5.103.983 KМ, један је од закључака са данашње 21. редовне сједнице Скупштине општине Србац.
Од тога ће 2.570.983 KМ бити обезбијеђено из буџета општине и учешћем грађана а 2.533.000 KМ из грантова Владе Републике Српске, БиХ, ЕУ и других донатора.
У допуни Плана капиталних инвестиција, која је добила подршку одборника, наведено је да су након усвајања првобитног плана, на сједници одржаној 16. марта ове године, осигурана додатна финансијска средства, дијелом од донатора а једним дијелом из општинског буџета, због чега је проширен планирани обим активности.
У План је уврштен пројекат URBANLED – енергетска обнова јавне расвјете путем ESCO модела у вриједности од 843.483 KМ који је специфичан по томе што ће бити замијењена комплетна јавна расвјета новом ЛЕД технологијом. УНДП БиХ ће за овај пројекат издвојити 45 хиљада KМ, Општина Србац 60 хиљада KМ а преостали износ обезбиједиће се уштедом у потрошњи електричне енергије из буџета општине Србац за период од 2023-2033. године.
Нови пројекти у Плану за ову годину су и набавка специјализованог возила за одвоз отпада у износу од 62.500 KМ, што ће финансирати Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС и Општина Србац, као и осавремењавање система видео надзора у износу од 20 хиљада KМ што ће бити у цјелости издвојено из општинског буџета..
Остали пројекти који су предвиђени Планом капиталних инвестиција за ову годину су изградња зграде за младе брачне парове, друга фаза изградње објекта дјечијег вртића, прва фаза реконструкције омладинског дома у Српцу за галерију и депо слика, уређење пословне зоне Црнаја – изградња секундарне саобраћајнице унутар ове зоне у дужини од 510 метара, изградња кружне раскрснице на укрштању магистралног пута првог реда М14.1 са локалним саобраћајницама и уклањање архитектонских баријера у градском језгру.
Предвиђена је и завршна фаза изградње друштвеног дома у Разбоју Љевчанском, проширење канализационе мреже на подручју општине Србац кроз МЕГ пројекат, развој пластеничке производње на подручју општине Србац, изградња водовода у мјесној заједници Илићани и друштвеног дома у Горњим Срђевићима.
Одборници су данас усвојили и одлуке о приступању изради регулационих планова дијела насељених мјеста Црнаја и Повелич и рјешења о именовању Савјета за њихову израду, као и одлуку о доношењу Зонинг плана ушћа ријеке Врбас у Саву на територији општине Србац.
Подржана је и одлука о кориштењу новчаних средстава у износу од 17 хиљада KМ од накнаде за претварање пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе за ову годину на подручју општине Србац, што ће бити усмјерено за текуће одржавање каналске мреже.
Приликом расправе о информацији о раду и пословању Правобранилаштва РС за подручје општине Србац у прошлој години, одборника Желимира Урића је занимало докле се стигло са процесом који се води са фирмом „Агроимпекс“ у вези имовине рибњака а који се тиче и неких јавних путева у Бардачи, будући да је један дио њих асфалтиран од стране бивше државе а налазе се у у власништву Агроимпекса.
„Многима је то једини приступ кућама па се надамо да ће се, у складу са нашим апелима, ствари ријешити у корист мјештана како би и даље имали несметан прилаз. Исто тако, приватизацијом рибњака и дијелова крај водотока Брзаје, дио мјесног гробља је такође потпао под власништво Агроимпекса па се надамо да неће доћи до тога да се једног дана морају иселити и гробна мјеста. Надам се да ће уз помоћ Правобранилаштва сви ти проблеми бити ријешени“, рекао је Урић.
У дискусији по осталим питањима, Урић је апеловао и на санацију дионице пута у мјесној заједници Гламочани која је претрпила велика оштећења, нарочито на средини пута гдје постоје велике рупе које угрожавају безбједност возача и упитао да ли постоји намјера да се асфалтира дио пута према Стублаји који је такође у лошем стању.
Током одборничких питања, одборницу Душанку Игњатић је занимало да ли се ради легализација објеката и помоћних објеката по истом закону као у осталим општинама у Републици Српској и постоји ли правилник у којем је назначена квадратура помоћног објекта.
У одговору на питање, начелник одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности Дарио Kресојевић подсјетио је да је Народна скупштина Републике Српске прије двије године донијела измјене и допуне закона о легализацији бесправно саграђених објеката којима је прописано да се легално изграђеним објектима сматрају индивидуални стамбени и стамбено-пословни објекти чија је бруто грађевинска површина мања од 400 квадратних метара и помоћни објекти који су у функцији главног објекта.
Он је истакао да је Законом о уређењу простора који је донесен 2013. године дато дискреционо право локалним заједницама да својим одлукама уреде облик и површину помоћног објекта, односно шта се сматра помоћним објектом у смислу габарита.
„Закон је на неки начин остао недоречен и у самом почетку примјене послано је министарству доста упита, како од стране нашег одјељења, тако и локалних заједница у окружењу. Тумачења министарства су у одређеним ситуацијама погодовала примјени закона а у неким су била контрадикторна. Сама површина грађевинских објеката утврђена је одлуком о уређењу простора и грађевинском земљишту која је донесена у другој половини 2017. године а оно што доводи у заблуду добар дио грађана је шта је то заправо помоћни објекат“, рекао је Kресојевић.
Према његовим ријечима, имали су доста захтјева грађана за легализацијом објеката за које се, у одређеном броју случајева, утврдило да се ради о пословним објектима који се не могу легализовати у складу са овом процедуром.
„Пословни објекти по закону о уређењу простора и грађењу и закону о противпожарној заштити морају имати одређене сагласности у смислу безбједности које се тичу заштите од пожара, одређеним стандардима у погледу висине и слично. Фарме за тов свиња и тов пилића не могу се категорисати као помоћни објекти, нити складиште пољопривредних производа, фарма за узгој живине и крупне стоке, хала за смјештај механизације и тако даље, али зато могу гараже, дрварнице, љетне кухиње, оставе и слично“, рекао је Kресојевић.
На данашњој сједници усвојен је и извјештај о Плану утрошка средстава за техничко опремање Територијално-ватрогасно-спасилачке јединице за прошлу годину и одлука о распоређивању средстава за ову годину износу од 15 хиљада KМ која су намијењена за набавку средстава за гашење пожара, дијела личне заштитне опреме за ватрогасце у виду униформи и обуће, ремонт материјално-техничких средстава, ватрогасних справа, уређаја и опреме и ремонт навалног ватрогасног возила Ивеко 1.
Предсједник Скупштине општине Србац, Милош Будић, рекао је да је 21. редовно засједање било ефикасно јер је 36 тачака усвојено у рекордном року, за око сат и по времена, што је, како каже, добрим дијелом резултат квалитетне припреме сједнице.
„Поносан сам на сараднике који су заједно са мном извршили добру припрему скупштинског материјала који је био садржајан и квалитетан, тако да нисмо имали много расправа и дискусија и већина тачака је изгласана једногласно“, истакао је Будић.
Извјештаје о осталим тачкама дневног реда можете прочитати ОВДЈЕ.