Окупљање потомака Луке и Пелагије Новаковић из Расавца: На породичном стаблу 860 имена
Окупљање потомака Луке и Пелагије Новаковић из Расавца: На породичном стаблу 860 имена
Ријетке су породице које су толико бројне као што су Новаковићи из Расавца чији су преци Лука и Пелагија, који су живјели у 19. и првој половини 20. вијека, оставили иза себе чак 860 потомака.
Иако доста њих и данас живи на родном тлу, многи су се расули по свијету у потрази за бољим животом и нису се срели деценијама све до ових дана када су се поново окупили и уз игру и пјесму евоцирали успомене на давна времена.
Стево Новаковић, организатор породичног окупљања, рекао је да су успјели сакупити око 140 потомака из Њемачке, Аустрије, Србије и Републике Српске, а они из Аустралије, Америке и других континената, који су били спријечени да дођу, обећали су да ће се кад тад одазвати зову завичаја.
“Један од наших рођака прије 15 година направио је породично стабло и на основу тих података ушли смо у траг осталим сродницима. Већ три године рађа се идеја да се покушамо окупити на једном мјесту, што није било тешко извести јер смо сви познати по добром дружењу и весељу, али и по добром раду и хуманости, као људи великог срца и широке душе”, рекао је Стево.
Он додаје да се њихов предак Лука Новаковић доселио из Лике у Kаоце а за вријеме устанка против Турака избјегао је са породицом у Славонију гдје му се родила кћерка Мара 1. јануара 1876. године.
“Након неког времена се вратио и добио земљу у Расавцу на кориштење од тадашњег Миралем-бега али под условом да му буде потчињен. У међувремену је са супругом Пелагијом стекао још и кћерку Јелику и седам синова, Максима, Саву, Ђурађа, Марка, Јована, Глигорија и Николу и сви су послије имали своје потомке. Основао је Новаковића гробље које и данас постоји а ту је и сахрањен са супругом али се, нажалост, не зна тачно мјесто”, рекао је Стево и наводи да не располажу са довољно података да ли је Пелагију довео са собом из Лике или су се упознали на другом мјесту.
Kовиљка Савић, рођена Новаковић, Лукина је праунука а унука је његовог сина Јована и на породично окупљање је стигла из Старих Бановаца код Старе Пазове. Посјећивала је и раније родно село али ју је посљедњих година у томе спрјечавала пандемија вируса корона.
“Дошла сам са два сина који такође имају своје породице. Увијек се веселим позивима фамилије на свадбе, рођендане и друга весеља, али ова прослава је стварно нешто посебно. Редовно ми прораде емоције и сјећања на малу кућу покривену сламом у којој сам рођена и нас петоро који смо у њој живјели, све док 1954. године нисмо направили нову кућу у којој сад живи најстарији брат”, рекла је Kовиљка.
На дружење је са сином и унукама дошао Драгољуб Новаковић, Лукин чукунунук, који живи и ради у Аустрији и каже да се оваквим окупљањима на најљепши начин чува традицију и поштују преци.
“Доста рођака дуго нисам видио а једна од њих је ишла са мном у основну школу и од тада је нисам срео а већ сам дубоко загазио у седму деценију живота. Kада видим омладину како се весели и ја сам радостан и срећан јер има ко да нас наслиједи”, рекао је Драгољуб.
Борислав Новаковић из Српца, звани Тарзан, каже да му је срце пуно кад види овако бројну фамилију на једном мјесту.
“Мој прадјед Лука био је сеоски, народни човјек и вјероватно се пренијело и на нас генетиком да смо овако весели”, рекао је Борислав.
Лука и Пелагија су поред деветоро дјеце имали и 38 унучади, 128 праунучади, око 160 чукунунучади, 346 шукунунучади и других потомака. У засеоку Расавац има око 20 кућа Новаковића са око 57 мјештана а у засеоку Поточани 12 кућа са 26 чланова ове породице. Најстарији од њих тренутно је Лука Новаковић, који носи име по свом претку и који има 93 године.