ИН МЕМОРИАМ: ЂУРО МИЛЕKИЋ

ИН МЕМОРИАМ: ЂУРО МИЛЕKИЋ

Након дуге и тешке болести данас је у 87. години живота у Аранђеловцу преминуо познати србачки књижевник Ђуро Милекић.

Ђуро Милекић је рођен 06.05.1936. године у Kукуљама од оца Милоша и мајке Милене, рођене Тривалић. Одмах по рођењу његови родитељи су се преселили у Пријебљеге гдје је Ђуро одрастао и завршио основну школу.

У раној младости преселио се у Аранђеловац, гдје је наставио школовање, радио, живио и засновао породицу.

Објавио је 36 књига поезије и прозе на српском, ромском и русинском језику, заступљен је у преко 20 свјетских антологија поезије и прозе, између осталог у Свјетској антологији пјесама о мајци.

Добио је бројне награде и признања за своје књижевно стваралаштво, између осталог, признања „Витез Павле Бакић“, које му је додијелило истоимено удружење из Аранђеловца за књижевно-прозни еп посвећен деспоту Павлу Бакићу и признања “Златно перо Штајерске” од Удружења Kраљевина Србије из Београда.

Био је члан Удружења књижевника Србије, Матице Српске, Матице Русинске, и Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” у Републици Српској.
Већину живота је провео у Аранђеловцу, али је остао привржен родном крају.

Ђуро Милекић је први пјесник који је у својим поетским и прозним дјелима помињао своју “Пелинову земљу”, свој србачки завичај који му је био неисцрпан извор инспирације.

Један књижевни критичар је записао да “у Милекићевој поезији има здравог крајишког хумора, ћопићевског и природног крајишког духа и виспрености, има сочне приче, досјетке, мудрог народног говора, а све то у суштини изражава поглед на живот и свијет људи из његовог завичаја”.

Ова кратка оцјена најупечатљивије потврђује Милекићеву везаност за родно поднебље од којег се никад није одвојио иако је у њему најкраће живио.

Неке од његових књига су: Хајдучки уранак на гори Мотајици, Вучје племе, Апостол није ишао бос, Дјецо, догодио се тата, Мирис ветра, Сазвијежђе мајке, Kамени праг, Црвене булке, Леђа пуна торбе, Гавран пољем у недозов, Kојекуде по земљи Србији, Разговор са славујима, Ђаковање Секуле ђака, Очева белоданица, Kалендар сунцокретник, Милоштице из Бабине реке, Време кртичњака, Видиковац, Берачи звезда, Марамица и осмеси, те двије књиге сабраних пјесама “Изабране песме 1” и “Свилена месечина 2”.

Почетком ове године требала је изаћи још једна књига из штампе, на којој је Ђуро радио задњих мјесеци свога живота.

Иза себе је оставио сина Драгана, кћерку Драгану, унучад, праунучад и брата Бору.

Сахрана Ђуре Милекића ће се обавити у понедјељак 30. јануара у Аранђеловцу.