Ин мемориам: Славко Јовичић

Ин мемориам: Славко Јовичић

У 87. години живота јуче је преминуо Славко Јовичић, један од најстаријих србачких аутомеханичара и добитник општинског признања, Захвалнице општине Србац.

Славко је дјетињство провео у Горњим Срђевићима, а љубав према металској струци родила се у ковачкој радионици оца Милана који је имао седморо дјеце. Kао најстарији син, рано је узео чекић у руке пружајући му помоћ да исхрани деветочлану породицу.

Уз подршку оца најприје је завршио аутомеханичарски занат у Земуну, потом Вишу машинску школу у Бањалуци и Високу педагошко-индустријску школу у Ријеци.

То му је помогло да ради као наставник практичне наставе у средњим машинским школама у Градишци и Српцу пуних 15 година и за то вријеме обучи око 1.500 будућих аутомеханичара од којих су неки постали врсни мајстори, а један број његових ученика одлично се снашао у аутомобилској индустрији широм Европе.

У привреди је провео 25 година а прије 34 године је отишао у пензију са мјеста шефа Службе одржавања у Дрвно-индустријском предузећу „Србац“ Пријебљези.

Од тада до данас, непрекидно је био активан у својој радионици, радећи и по 12 сати дневно.

Многи Српчани, али и други путници намјерници који су пролазили кроз нашу општину, када им се задеси неки квар на аутомобилу, по правилу су се упућивали на Славкову адресу, јер му није био проблем да мајсторише подједнако добро на лаким или тешким возилима, пољопривредним машинама, па чак и летјелицама.

Памти се анегдота када је прије три и по деценије, сједећи у друштву пријатеља, Славко рекао за хеликоптер који је прелијетао Србац да неће стићи далеко јер му не ради један клип, на шта су се они насмијали. Након сат времена хеликоптер се принудно спустио недалеко од Српца и посада је потражила неки сервис да утврди квар. Упућени су Славку који је квар брзо дијагностиковао, након чега су отишли по дијелове и хеликоптер се поново винуо у небо.

Неријетко су по њега долазили појединци, грађевинске и друге фирме из сусједних општина и одводили га у њихова мјеста како би отклонио кварове на њиховим возилима и машинама.

И његов син Драган је врстан металостругар и често је за њега знао рећи да је бољи мајстор од њега када је у питању израда зупчастих и ланчаних преноса и других виталних дијелова за које је потребна милиметарска прецизност.

За тако нешто у својој радионици посједовали су савремене машинске стројеве, од глодалица, блањалица, бушилица, преса, апарата за електролучно и тракасто заваривање и слично.

Често је знао рећи да се од овог посла може пристојно живјети и увијек је апеловао младима да се баве занатом и да га на првом мјесту заволе, буду истрајни, стручни и одговорни у раду, поштују муштерију и не мисле само како што лакше доћи до зараде.

Иако је био цјелодневно заузет, увијек је знао наћи времена за своју породицу, нарочито за унуку Анђелу која је била његова мезимица.

За своја животна достигнућа 2010. године награђен је Захвалницом општине Србац на обиљежавању Дана општине Србац.

Славко је иза себе оставио супригу Љепосаву, сина Драгана, пасторку Весну, браћу Велимира и Арсена, сестру Јелену, унуку Анђелу и осталу тугујућу родбину.

Сахрана Славка Јовичића обавиће се данас у 13 часова а спровод креће испред градске капеле на гробљу у Српцу.