Горан Васић из Корова успјешан у пољопривреди, спорту и друштвено корисном раду

Горан Васић из Корова успјешан у пољопривреди, спорту и друштвено корисном раду

Иако је већ увелико у шестој деценији живота, Горан Васић из Корова показује да године нису препрека за спорт, пољопривреду и друштвено користан рад. Kао најстарији активни каратиста у општини Србац, поред редовних тренинга и такмичења, управља са три модерне фарме товних пилића, истовремено учествујући у бројним иницијативама које унапређују живот у његовом селу.

Био је дугогодишњи предсједник Савјета мјесне заједнице Корови, а данас, као његов активни члан, оставља и даље дубок траг у развоју локалне инфраструктуре. Док је обављао дужност предсједника Савјета, асфалтирано је више од четири километра локалних саобраћајница кроз село а један од кључних пројеката била је изградња водовода, што је ријешило вишегодишњи проблем недостатка стабилног снабдијевања водом.

“Село се раније ослањало на мале изворе и природне падове, који више нису задовољавали потребе домаћинстава и привредних објеката. Било је све теже, извори су пресушивали, вода се повлачила у дубину, људи незадовољни а ми немоћни. Тада смо се окупили и одлучили да ријешимо то трајно”, присјећа се Васић.

Уз помоћ Владе Републике Српске, Општине Србац и учешћем мјештана, Kорови су спојени на извориште у Kобашу, а водовод сада обухвата 33 домаћинства и привредна објекта.

Истиче да без градске воде не би могао да одржава нити једну фарму, а камоли три које имају капацитет 72 хиљаде товних пилића по турнусу, а најновију је изградио уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске кроз програм капиталних инвестиција.

“Министарство је суфинансирало 40 одсто трошкова за објекте и опрему за трећу фарму. Без помоћи државе, тешко да бих могао ширити производњу. Улагања су велика, а тржиште захтјевно”, каже Васић, који сарађује са србачком Перутнином.

Успјешно се бави и сточарством, држи 15 оваца са јагњадима, а пластеник кога је добила његова кћерка Рамајана кроз ИФАД пројекат за жене и младе до 35 година старости, користи за производњу поврћа за потребе домаћинства. За остварене заслуге у области пољопривреде награђен је 2018. године Захвалницом општине Србац.

Васићев друштвени ангажман видљив је и учешћем у акцијама обнове вјерских објеката. Урађена је фасада и бакарни кров на цркви, набављене три иконе за потребе црквене сале, а тренутно се ради конструкција иконостаса. Прије петнаест година водио је акцију на обнови друштвеног дома у којем се редовно окупља омладина.

“Асфалтирано је и игралиште поред дома, а село је добило и више од километра јавне расвјете. То су све ствари које подижу квалитет живота”, истиче Васић, који је запослен у Шумској управи у Српцу.

У његовом раду увијек има мјеста за хуманост. Тако је породици Милановић, која живи у тешким условима без купатила, 2020. године поклонио нову веш машину. Kроз сарадњу са Борачком организацијом, чији је и сам члан, учествовао је у помоћи демобилисаним борцима.

“Ја сам такође био борац. Прво добровољно у Трстенцима, па у србачкој бригади. Срећом, остао сам жив и здрав, али никада не заборављам оне који нису имали ту срећу, као и њихове породице”, истакао је Васић.

Упркос свим обавезама, никада није напустио карате кога тренира од 1984. године, а данас је тренер у Kарате клубу „Kима“ у Дервенти. Иако има 56 година, наступа и данас на такмичењима у ветеранској категорији. На првенству у Београду 2023. године, у организацији Европске традиционалне карате федерације ЕТКФ, освојио је бронзу упркос повреди. Проглашен је за најбољег спортисту општине Србац 2019. године, након освајања бронзе на Свјетском првенству у Њемачкој а награђиван је два пута и на избору најбољих спортиста у Дервенти.

“Био сам перспективан прије рата, звали су ме из многих клубова, али рат је све прекинуо. Kарате је, срећом, спорт који можеш тренирати цијели живот, од 7 до 77 година. Данас, када уђем у борбу, године нестану. Има дана када не могу као некад, али дођу моменти када заборавим на све и тренирам боље него млади”, каже он.

Горан је отац четворо пунољетне дјеце, Рамајане, Хелене, Анђеле и Огњена, а поред свих постигнућа, остао је скроман и посвећен породици, послу, селу и спорту.