Вишак буџетских средстава општине Србац у 2023. години износио 795.359 КМ

Вишак буџетских средстава општине Србац у 2023. години износио 795.359 КМ

Остварена буџетска средства општине Србац у 2023. години износила су 15,61 милион КМ а буџетска потрошња 14,82 милиона КМ, тако да је вишак буџетских средстава у односу на потрошњу износио 795.359 КМ, што је резултат остварења примитака од продаје станова у згради за младе брачне парове, истакнуто је у извјештају о извршењу буџета за 2023. годину који је усвојен на јунској сједници Скупштине општине Србац.

У извјештају је наведено да је буџет био ликвидан, да су средства трошена у складу са донесеним плановима и програмима а исплата дугова се вршила у складу са важећим ануитетним плановима, те по основу закључених репрограма и споразума.

На јунској сједници Скупштине општине Србац усвојена је и одлука о прихватању средстава Фонда солидарности Републике Српске за санацију штета од олујног невремена, у укупном износу од 450 хиљада КМ.

Одборник Желимир Урић захвалио је Фонду солидарности и Влади Републике Српске што су одреаговали на вријеме и изразио увјерење да ће, након што буде реализована одлука и исплаћена накнада штете, бити урађен извјештај о утрошеним средствима како би се видјело да ли су добили одштету сви они који су то заслужили.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да у одлуци јасно пише да је обавезна израда извјештаја о начину реализације средстава и да је то била пракса и ранијих година.

„Нажалост, имали смо слична искуства приликом елементарних непогода 2019. године, када смо такође добили финансијску подршку Владе Републике Српске и прошли кроз исту процедуру, тако да ће Скупштина општине бити детаљно информисана и овај пут о критеријумима додјеле средстава и другим процедурама“, рекао је начелник Драгосављевић.

На скупштини се расправљало и о информацији о раду Полицијске станице Србац за прво тромјесечје 2024. године, при чему је одборник Желимир Урић рекао да грађани захтјевају да се постави саобраћајни знак са дозвољеном брзином и допунском таблом испред радара који је постављен у Лилићу, будући да их, како каже, често буни да ли је ограничење 60 или 70 километара на час а притом је прописано да мора постојати знак и допунска табла.

Командир Полицијске станице Србац, Синиша Шњегота, рекао је да су стационарни радари постављени у Лилићу и Повеличу јер се ради о „црним тачкама“ на којима су многа лица смртно страдала и додаје да постоји наведени знак на магистралном путу који пролази кроз Повелич, а с обзиром да се не ради о путевима исте важности, није постављен на путу који пролази кроз Лилић, али се нада да ће то у наредном периоду бити учињено.

„Путеви нису исте категорије јер је на такозваном „каналу“ све до сада био локалног а тек треба прећи у регионални карактер, тако да би након тога знак требао бити постављен. Међутим, ради се о насељеном мјесту и по закону се зна колико је прописано ограничење. Тражио сам да се поставе још два стационарна радара и то у Разбоју код школе, гдје је велика фреквенција дјеце, као и код ситнешке школе гдје се такође креће доста ученика“, рекао је Шњегота.

Када је ријеч о информацији о раду Полицијске станице за прво тромјесечје, Шњегота каже да је обрађено 25 кривичних дјела а Окружном јавном тужилаштву Бања Лука су достављена 23 извјештаја, путем којих је пријављено 27 лица, од чега је чак 11 повратника, док нема регистрованих малољетника.

„У истом периоду прошле године обрађено је 29 кривичних дјела а поднесено је 25 извјештаја против 29 лица, што указује на тенденцију смањења броја кривичних дјела за четири“, рекао је Шњегота.

Додаје да у погледу расвјетљености кривичних дјела извршених по непознатом извршиоцу, постотак ријешености износи 91 одсто а укупна расвјетљеност свих кривичних дјела је 96 одсто.

„Јавни ред и мир је за прва три мјесеца ове године нарушен у девет случајева приликом чега је почињено 15 прекршаја док је у истом периоду прошле године нарушен у 11 случајева, тако да је присутан благи тренд смањења“, истакао је Шњегота.

По питању информације о стању ловства на подручју општине Србац за ловну 2023/24. и Плана газдовања за ловну 2024/25. годину дискутовао је одборник Јордан Куваља који је пренио један од закључака са одржане сједнице Савјета за пољопривреду а односи се на питање да ли су вране заштићене птице и шта предузети по питању њиховог уништавања пољопривредне производње, јер многи земљорадници у Лијевче пољу, Ножичком и другим мјестима имају проблема приликом сијања, будући да вране уништавају усјеве и стварају мањак код пољопривредних произвођача.

Када је ријеч о извјештају о стању припремљености система противградне заштите на подручју општине Србац за противградну сезону 2024. године, одборник Александар Бабић је рекао да је захваљујући раду Јавног предузећа „Противградна превентива Републике Српске“ смањена штета током градоносних дана, при чему је пренио питање мјештана Повелича да ли постоји могућност да се противградна станица измјести са тренутног мјеста због насељеног подручја.

Представник ЈП „Противградна превентива РС“, који је присуствовао сједници, рекао је да се ради о аутоматској станици и додао да се приликом избора локације морају испунити одређени услови, као што су близина антенског стуба због комуникације са станицом и слично, истичући да предузеће тренутно нема финансијских средстава за измјештање. Међутим, уколико се укаже потреба, њихови представници ће поново изаћи на терен како би провјерили да ли нека нова локација има довољно јак сигнал за евентуално измјештање а онда би покушали пронаћи средства за ову инвестицију. И до сада су, како каже, испоштоване све процедуре, попут удаљености станице у дужини од 110 метара од стамбених и других објеката.

Истакнуто је да је у Српцу постављено девет противградних станица, од чега осам аутоматских и једна класична са стријелцем, која се налази у Коровима, а када се изгради антенски стуб у Броду који је неопходан за комуникацију са том станицом, и она ће такође бити аутоматизована.

Неке од тачака о којима се дискутовало били су приједлози одлука о приступању изради плана парцелације дијела насеља Бајинци и Бардача. Наиме, Одјељењу за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности Општине Србац заинтересована странка је поднијела захтјев за приступање изради Плана парцелације, а провјером података о власничкој структури парцела, утврђено је да се ради о земљишту мјешовите власничке структуре.

Од стране подносиоца иницијативе исказана је намјера за нову организацију простора и инвестирање новчаних средстава за изградњу соларне електране и постављање фотонапонских панела.

Како би правилно био организован простор за кориштење неопходна је израда Регулационог плана, наведено је у одлуци.

Одборник Желимир Урић је рекао да лично нема ништа против изградње соларне електране али да нико од инвеститора и заинтересоване стране није обавијестио мјештане који граниче са својим парцелама уз парцелу на којима је планирана изградња електрана, истичући да постоји низ проблема што се тиче власничке структуре на овим парцелама које се налазе у процесу оставинске расправе.

Начелник одјељења Дарио Кресојевић рекао је да је процедура доношења просторно-планске документације прописана законом и да нигдје није прецизирано да се о томе информишу „међаши“, те додао да ће бити обавијештени самом објаву у Радио Српцу и једном дневном листу да се Регулациони план налази на јавном увиду.

„У посљедње двије године имамо значајан број одлука којима приступамо изради просторно-планске документације како бисмо створили претпоставке да пренесемо земљиште у својини Републике Српске на општину Србац, а тамо гдје се ради о приватној имовини једини разлог због чега ово радимо је везан законом за издавање документације, то јест за претварање земљишта. Ако објекат који се гради није у сврху пољопривредне производње, такав објекат не може да се гради док се не донесе адекватна просторно-планска документација. Зато доносимо Регулационе планове како би инвеститор искључиво могао да претвори пољопривредно земљиште“, рекао је Кресојевић.

На јунској сједници Скупштине општине Србац одборници су усвојили и План капиталних инвестиција за 2024. годину о чему више можете прочитати ОВДЈЕ, као и Програм кориштења подстицаја за пољопривреду производњу о чему више можете прочитати ОВДЈЕ.