Школа кошарке “Swish” у Српцу: Нови почетак за младе таленте
У Српцу већ пола године дјелује школа кошарке коју похађа 18 талентованих кошаркашица узраста од 6 до 12 година.
Школу води двадесетдвогодишња Сара Давидовић из Српца која од септембра прошле године посједује тренерску лиценцу и која је ангажована као помоћни тренер у женском кошаркашком клубу „Swish“ из Лакташа.
Сара каже да је кошаркашки клуб „Swish” 2024. године формирала њена бивша тренерица Невена Гашић-Грабљић са којом је као играчица освојила своју прву медаљу.
“Захвална сам јој што ме контактирала након дуго година, подржала и улагала у мене, те дала прилику да се опробам и у улози тренера. Добила сам шансу да радим са младим кошаркашицама што ми даје шансу за лични развој и напредак, али и могућност да дјевојчицама пренесем страст према овом спорту и покажем да, уз рад и посвећеност, могу да постигну велике ствари”, каже Сара.
“Тренинзи се одвијају понедјељком и четвртком од 19 до 20 часова у фискултурној сали ОШ “Јован Јовановић Змај” у Српцу, за узраст од 6 до 12 година, а постоји могућност уписа и млађе дјеце јер је у Лакташима основан огранак “Swish babies”.
“Свако ко крене са тренирањем кошарке мора да воли овај спорт, да редовно прати кошаркашке утакмице, да не долазе само због тога што иде нека од њених другарица па да јој праве друштво, већ да горе од жеље за тренинзима и усавршавањем, јер само тако могу остварити успјех”, истиче Сара и додаје да број полазника стално расте јер их је почетком године било 11 а едукацију сада похађа 18 младих талената.
Kошарка је одавно постала дио њеног живота, а овај корак је само природан наставак њене љубави према овом спорту. Од тренутка када је открила свој таленат, Сара је стално напредовала.
Kао дјевојчица је завољела кошарку пратећи утакмице свог вољеног клуба Партизана, чији је страствени навијач. У њеном родитељском дому се, како каже, није пропуштала ниједна утакмица тог клуба, а љубав према кошарци било је немогуће избјећи.
“Од самог рођења била сам обучена у црно-бијеле боје. Редовно сам са породицом ишла на утакмице Партизана у Београд. Чак сам имала прилику да упознам и једног од својих идола, Душана Kецмана. Пресудан је био мој десети рођендан, када сам са оцем, стрицем и још неколико дјеце отишла под кош. Тада су сви дошли до закључка да имам урођен таленат”, рекла је Сара.
Након овог открића, услиједила је потрага за клубом. Пошто у Српцу није било женске кошарке, избор је пао на Игокеу. Управо тамо, на првим тренинзима, Сара је схватила да је кошарка њена велика љубав и да жели максимално да јој се посвети.
“Родитељи су ме три пута седмично возили у Александровац, што није било лако. Али научили су ме дисциплини, стрпљењу и томе да се рад увијек исплати. Игокеа није била само клуб, то је била моја друга породица. Памтим то вријеме по првој освојеној медаљи и по томе што сам прије осам година уврштена међу троје најбољих младих спортиста општине Србац”, каже Сара, која је недавно награђена и на избору најуспјешнијих спортиста Српца 2025. године.
Још као ученица основне школе, након једног тренинга у Игокеи, Сара је срела предсједника Милорада Додика и замолила га да издвоји новчану помоћ за постављање нових кошаркашких табли у Српцу.
“Објаснила сам му да је та помоћ потребна мом граду, мојим вршњацима, омладини, школи и цијелој заједници. Био је изненађен мојом упорношћу и чињеницом да путујем на тренинге, те је одобрио набавку нових табли. Све је испоштовано, на чему сам и данас захвална. Међутим, прошло је дуго времена и већ је вријеме да се табле поново замијене”, каже Сара.
Наступала је и за бањалучки Феникс и Орлове, да би са Kозаром из Градишке освојила титулу првака Републике Српске. Данас игра са екипом „Лидера“ из Градишке у Првој лиги Републике Српске а паралелно наступа и у ИТ рекреативној лиги за мушкарце, као прва и једина регистрована жена у овом такмичењу.
“Започела сам играти са мушкарцима јер сам сматрала да ће то бити прилика да унаприједим своју игру. Иако је темпо јачи и физички изазовнији, брзо сам се прилагодила. Момци ме прихватају као равноправног члана тима, а то искуство ми је потврдило да границе често постоје само у нашим главама”, каже Сара и додаје да са њом у тиму игра и предсједник Скупштине општине Србац, Дејан Девић, који је некада био активни кошаркаш.
Kао свестрана личност, поред спортских успјеха, Сара активно доприноси заједници. Била је дугогодишњи волонтер Удружења грађана „Ц.Е.З.А.Р.“, а поред тога је и редован давалац крви, по чему је њена породица позната у Српцу.
“Ова традиција у мојој породици траје већ генерацијама. Мој дјед је дао крв 116 пута и био је јако тужан када је дошао у позне године због којих више није могао бити давалац. Његовим стопама кренула је моја мајка, а затим и ја кад сам напунила 18 година. До сада сам крв даровала десет пута и планирам да наставим”, каже Сара.
То ју је опредјелило да крене путем медицине, па је недавно завршила студије радиологије и планира запослење у струци.
“Биће изазовно ускладити спорт и посао, али уз много одрицања и упорности све је могуће. У будућности ће радиологија бити мој приоритет, а кошарка ће по први пут бити на другом мјесту. Међутим, никада нећу напустити овај спорт који ми је дао толико радости и живота”, наглашава Сара.
