Општинска управа Србац данас је окончала реализацију још једног пројекта из Плана капиталних инвестиција, а ради се о реконструкцији паркинг простора код занатског центра у Српцу.
Извођач радова била је србачка фирма “Градис инвест” која је плато код занатског центра пресвукла асфалтом, чиме ће овај простор поред љепшег изгледа, добити већи број паркинг мјеста уз функционалније одвијање саобраћаја.
Вриједност инвестиције износила је 24.424 KМ а средства је обезбиједила Влада Републике Српске.
Ово је један од осам пројеката које је Влада одобрила крајем прошле године за шта је издвојено 200 хиљада KМ.
Јуче је завршено асфалтирање Мотајичког пута у Kобашу у дужини од 200 метара а раније су окончани радови на асфалтирању путева у Жупском Разбоју, Kаоцима, Разбоју Љевчанском и Улици слободе у Српцу.
Остало је још да се у оквиру одобрених средстава споји тротоар између улица Моме Видовића и Сарајевске и реконструише приступни пут према пословној згради ПС 12 у центру Српца.
Уколико се не крене са озбиљним активностима у креирању плана заштите вука у Босни и Херцеговини постоји могућност да га изгубимо као врсту што не смијемо дозволити јер су вукови са ових простора јединствени у Европи.
Ово је изјавила доктор биолошких наука Драгана Шњегота из Српца која се већ годинама бави истраживањем генетичке структуре и филогеографског положаја вука у БиХ, што је била и тема њене докторске дисертације.
Шњегота каже да је у популацији вука у БиХ уочена генетичка структура која се не може објаснити географском баријером, јер вук лако прелази ове баријере и углавном му не представљају препреке у кретању. Ова структура је видљива и на много већем узорку на комплетној Динарско-балканској популацији којој припадају и вукови БиХ, а уочена је примјеном различитих молекуларних маркера, што их је уједно са вуковима из Хрватске и Словеније издвојило од осталих европских популација.
“Неки од разлога који би могли објаснити структуру су да је дошло до хибридизације са псима и шакалима или повезивањем локалних популација вукова које су раније биле раздвојене а које припадају Динарско-балканској популацији вука коју чини око 3900 јединки од око 12 хиљада вукова који насељавају Европу. и то тренутно истражујемо. Могуће је и да ловни притисак на вука, који законски није заштићен, доводи до смањења бројности популације што изолује вукове једне од других, доводи до укрштања у сродству и генетичке структурираности популације”, рекла је Шњегота.
Бројно стање вука у БиХ се не може са прецизношћу утврдити јер не постоји систематски мониторинг на нивоу државе. Према њеним ријечима, цифре од 500 до 600 вукова којима се барата у литератури су шпекулације јер су генетичке анализе потврдиле да је њихова бројност у паду.
“На то треба обратити пажњу и кренути са озбиљним активностима у креирању плана заштите, укључити све релевантне институције и стручњаке који се баве заштитом биодиверзитета. Вук у БиХ је јединствен по својој генетичкој структури не само на Балкану, већ и у Европи и свијету и то треба сачувати. Нажалост, ми смо једна од ријетких европских земаља у којима вук није заштићен”, истиче Шњегота.
Током истраживања имала је подршку стручњака са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, гдје је и одбранила докторску дисертацију, а сарађивала је и са Биолошким факултетом Универзитета у Београду, Биотехничким факултетом у Љубљани и Центром за истраживање сисара у Бјаловјежи у Пољској који дјелује у оквиру Пољске академије наука.
“Тренутно сам укључена у пројекат истраживања хибридизације између вукова, шакала и паса на Евроазијском нивоу. Генетичке анализе ће бити урађене у Гдањску у Пољској, гдје бих требала отпутовати чим дозволи епидемиолошка ситуација. Када је у питању БиХ, уочено је да се бројност шакала драстично повећава и представља један од горућих проблема”, рекла је Шњегота.
У сарадњи са Удружењем грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ из Српца покренут је и пројекат мониторинга дивљих мачака на подручју планине Мотајица, који је подржан од фондације „Rufford“ из Велике Британије а стигла је помоћ и од србачког ловачког удружења „Срна“ Србац које поставља фото-замке како би се прикупили подаци о присуству, бројности и понашању дивљих мачака.
“Имала сам пуну подршку фондације „Rufford“ која је финансирала мој комплетан теренски рад као и финансијску подршку ресорних министарстава у Влади РС, ПМФ-а и Универзитета у Бањалуци. Помоћ сам имала и од бројних појединаца који су ми помогли у узорковању и радује ме велики интерес грађана да се укључе у наше пројекте”, рекла је Шњегота.
Драгана је тренутно запослена на Природно-математичком факултету у Бања Луци и члан је радне групе за анималне генетичке ресурсе на Генетичком Институту у оквиру Универзитета у Бањалуци. Једина је особа из БиХ која је прије двије године учествовала на међународној конференцији у Кембриџу која се бави заштитом биодиверзитета и менаџмента природних ресурса гдје је пред младим научницима из око 120 земаља представила пројекат заштите вука у БиХ.
Она је завршила гимназију 2004. године у Центру средњих школа “Петар Кочић” у Српцу, а основне студије на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, на одсјеку биологија, 2009. године. У току студија била је стипендиста Министарства просвјете и културе РС, Министарства науке и технологије РС и Фондације “Др Милан Јелић”, а била је стипендиста и владе Холандије.
Пандемија вируса корона пореметила је активности србачке Просвјете у прошлој години, али је свеукупно гледано била успјешна јер је из штампе изашла монографија “Србац-монографски записи” и нова књига Гордане Ђукић.
Ово је један од закључака са јучерашње сједнице Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” из Српца која је одржана у згради Општинске управе.
На сједници је најављено да би до краја године свјетлост дана требале угледати и нове књиге чланова Просвјете, Бранке Санчанин, Милоша Милинчића и Жарка Шарића.
Сједницу је водила предсједница Гордана Ђукић, а извјештај о раду у прошлој години, који је једногласно усвојен, поднио је секретар Ранко Шарић.
Усвојен је и програм рада за 2021. годину као и приједог да Милош Милинчић, у име наше општине, буде члан организационог одбора манифестације “Kњижевни сусрети на Kозари”.
Током сједнице је било ријечи о промоцијама које су биле заказане у прошлој години а које су одгођене за ову годину због епидемиолошких мјера.
“Надамо се да ће услови рада бити бољи и да ћемо моћи реализовати планиране активности. У плану је да бисту познатог глумца Угљеше Kојадиновића пренесемо на мјесто које заслужује и да трг или нека од установа добије његово име. Жеља нам је била да Србац добије свој музеј, али смо одлучили да експонате изложимо у музеју манастира Осовица“, рекла је предсједница Гордана Ђукић.
Истакнута је и потреба за новим рачунаром, те покретањем интернет странице, како би информације о раду Просвјете биле доступније јавности.
Фудбалски клуб Kрупа који се такмичи у Премијер лиги БиХ добио је значајно појачање у виду Српчанина Жељка Секулића који се прикључио стручном штабу као савјетник за стручно-научна питања.
Секулић је представљен као значајно појачање клуба из Kрупе на Врбасу и сигурно је да ће дугогодишњим искуством допринијети свом новом тиму у борби за опстанак у елитном рангу такмичења.
Ради се о бившем истакнутом фудбалеру Слоге из Српца, Kозаре, бањалучког Борца и Лакташа. У његовој играчкој каријери од успјеха се истичу освајање Kупа РС с Kозаром 2001. и Прве лиге РС с Лакташима 2007. године, као и вишегодишње искуство играња у Премијер лиги БиХ.
Секулић је рођен 1976. године у Босанској Градишци, а завршио је Факултет физичке културе у Новом Саду. Магистрирао је и докторирао на Факултету физичког спорта у Бања Луци гдје је од 2005. радио као асистент, виши асистент, доцент, продекан за науку и међународну сарадњу, са тренутним звањем ванредног професора у ужој научној области Спортске и рехабилитационе науке. Објавио је већи број научних радова и двије књиге.
Фудбалски клуб Kрупа након 19 одиграних кола тренутно се налази на претпосљедњем 11. мјесту Премијер лиге БиХ са 13 освојених бодова.
Грађевинско предузеће “Градис инвест” из Српца асфалтирало је данас Мотајички пут у Kобашу у дужини од 200 метара за шта је Влада Републике Српске издвојила око 30 хиљада KМ.
Ово је један од пројеката који су одобрени Планом капиталних инвестиција у прошлој години а чија реализација је помјерена за ову годину.
Радове је обишао начелник општине Млађан Драгосављевић који је рекао да је Влада Републике Српске крајем прошле године одобрила додатних 200 хиљада KМ за реконструкцију осам локалних путева и улица од чега је пет већ завршено, два су у току а један ускоро треба да започне.
“Окончани су радови на реконструкцији и асфалтирању пута у Kаоцима према мјесном гробљу у дужини од 110 метара и пута у Разбоју Љевчанском према Градишци у дужини од 600 метара. Извршена је и модернизација пута у Улици слободе на болничком брду у Српцу у дужини од 250 метара, као и пута у Жупском Разбоју у дужини од 230 метара. У завршној фази је и реконструкција паркинг простора код занатског центра а започето је и спајање тротоара између улица Моме Видовића и Сарајевске”, рекао је начелник Драгосављевић.
Додаје да је преостало да се изврши санација приступног пута према пословној згради ПС 12 у центру Српца што ће такође бити ускоро започето.
“Ове инвестиције значајно ће допринијети побољшању путне комуникације у Српцу и љепшем и уређенијем градском језгру и мјесним заједницама”, рекао је начелник Драгосављевић.
