Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Новости

Давид Ђукић из Ситнеша добио бицикл за прво мјесто на ликовном конкурсу

Давид Ђукић из Ситнеша добио бицикл за прво мјесто на ликовном конкурсу

Давид Ђукић, ученик четвртог разреда Основне школе „Вук Kараџић“ из Ситнеша, освојио је бицикл на ликовном конкурсу за избор најбољих ученичких радова на тему „Видљивост пјешака у ноћним условима када се крећу коловозом“.

Kонкурс је почетком марта расписао Републички педагошки завод РС, у сарадњи са Агенцијом за безбједност саобраћаја, Ауто-мото савезом РС и Министарством унутрашњих послова РС. Kонкурс је био намијењен ученицима узраста 10 до 12 година, односно четвртог, петог и шестог разреда.

Директорица школе Весна Савић упутила је честитке Давиду на освојеној првој награди.

У својим радовима ученици су могли приказати законска правила која се односе на кретање пјешака коловозом пута, тамо гдје нема тротоара или пјешачких стаза, у ноћним условима.

Посебно битно је показати како пјешаци могу помоћи возачима да их виде на довољној удаљености, како би се могли безбједно зауставити, као и различите ситуације и саобраћајне незгоде, због тога што пјешаци ноћу носе тамну одјећу, а не ретрорефлективна обиљежја.

Ловци пронашли трагове мрког медвједа на Мотајици

Ловци пронашли трагове мрког медвједа на Мотајици

Већ мјесец дана велики мрки медвјед борави на планини Мотајици на подручју србачке општине.

Бројни трагови на блатњавом терену потврђују да се заиста ради о овој животињи, иначе највећој звјерки на подручју Балкана.

Горан Савановић, предсједник Ловачког удружења „Срна“ из Српца, каже да је медвјед највјероватније на Мотајици у пролазу и да се на овом подручју појави сваке три до четири године.

Савановић процјењује да је медвјед дошао са Влашића и каже да до сада није начинио никакву штету. Додаје да је ту мјесец дана, а раније је боравио око пола мјесеца. Трагови су примијећени према Сави, што указује да је највјероватније био у потрази за водом, каже Савановић и истиче да је медвјед заштићен и да се не смије ловити.

Апелује на мјештане ових крајева на опрез и да пријаве евентуалне штете, те упозорава на пажњу и гљиваре.

“Гљиве су кренуле након обилних киша. Апелујемо на сакупљаче гљива и друге људе који бораве на овом подручју да буду опрезни и да воде рачуна о својој безбједности”, казао је Савановић.

Србачки ловци кажу да нису изненађени појавом медвједа на њиховом подручју, јер су Мотајица, те терени према Сави, Бардачи и Врбасу веома богати разноврсном крупном и ситном дивљачи и обилују здравом и незагађеном природом.

Конкурс за пријем дјеце у вртић

Конкурс за пријем дјеце у вртић

Дјечији вртић “Наша радост” Србац расписао је конкурс за пријем дјеце за радну 2022/2023. годину.

На цјелодневни боравак у трајању од девет часова, примају се дјеца јасличког узраста, старости од једне до три године и вртићког узраста, старости од три године до поласка у основну школу.

У Дјечији вртић „Наша радост“ Србац прима се:

  • Узраст од 1-2 године (јасличка група) 6 дјеце
  • Узраст од 3-4 године (мала група) 4 дјеце
  • Узраст од 5-6 година старија вртићка група (20 дјеце).

Уз захтјев који се може добити у објекту вртића потребно је приложити извод из матичне књиге рођених (може и фотокопија, без обзира на датум издавања);

По пријему се доставља љекарско увјерење дјетета добијено на основу прегледа о физичком и психичком развоју и лабораторијских налаза који садрже брис грла и носа и налаз столице од надлежне здравствене установе.

Kонкурс је отворен од 15. до 30. јуна 2022. године.

Пријаве се примају сваким радним даном од 8 до 15 часовс искључиво у просторијама вртића у улици 11. новембра бб у Српцу.

Посебна напомена: Захтјеви предати прије конкурсног рока неће се узимати у разматрање.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити разматране.

Резултати конкурса ће бити објављени на огласним таблама објекта најдаље до 15. јула 2022. године.

Рок жалбе је осам дана од датума објављивања резултата конкурса.

Новопримљена дјеца полазе у вртић 1. септембра 2022. године.

Информације које се односе на упис дјеце можете наћи на огласним плочама у објекту вртића или добити на телефон 051/741-471.

Традиционално дружење у Ножичком: Мирис домаћег пасуља одисао духом прошлих времена

Традиционално дружење у Ножичком: Мирис домаћег пасуља одисао духом прошлих времена

Више од 150 некадашњих и садашњих мјештана Ножичког и пријатеља овог села окупило се у недјељу 12. јуна на дружењу под називом „Раде кува гра’ “, којe је у дворишту подручне школе по пети пут организовало Удружење грађана “Моје Ножичко”.

Ово окупљање је специфично по пасуљу кога је сваке године на овом дружењу кувао некадашњи домар-послужитељ Раде Драгомировић, међутим, он се по први пут ове године није прихватио куварске палице јер је пар дана прије дружења несрећним случајем сломио ногу, због чега је завршио у болници на операцији.

Иако је било тешко замијенити овог врсног мајстора, у удружењу су пронашли још једног кулинарског професионалца који је испунио очекивања мјештана, а на дружењу се тражио тањир пасуља више.

Предсједник удружења, Велимир Микулић, каже да је пасуљ припремао Стево Сабо, познати кувар из Пријебљега, који има дугогодишње искуство бављења угоститељством а његови специјалитети, нарочито војнички пасуљ, надалеко су познати.

“Имали смо пех да је Раде сломио ногу и сви смо се надали да ће ипак бити у прилици да нам се придружи, али то није било изводљиво. Најважније од свега је да се он опоравља и надам се да ће га здравље служити још дуго година како би био с нама наредних година”, рекао је Велимир.

Ножичани и њихови пријатељи окупили су се по пети пут у задњих шест година, а дружење је изостало само 2020. године због пандемије вируса корона.

На овај начин, евоциране су успомене на догађај из прошлих времена када је у вријеме школског кроса Раде Драгомировић служио пасуљ ђацима у шареним шољама од тврдог папира.

Стево Сабо, који га је успјешно замијенио, бави се кувањем од 1985. године када је завршио угоститељско-туристичку школу.

“Угоститељство ми је занат којим се цијелог живота бавим а поред тога сам завршио и школу резервних официра у Љубљани. Kувао сам за војску у више наврата а задњи пут на обиљежавању 30. годишњице србачке бригаде када сам припремао пасуљ у казану од 300 литара. Спремао сам јела и за предсједника Републике Српске, владику и друге личности из јавног живота али и за разне скупове и весеља”, рекао је Сабо, који има и угоститељску радњу у Разбоју.

Додаје да је пасуљ у Ножичком припремао једним дијелом по рецепту Радета, али више по властитој рецептури.

“За добар пасуљ треба прије свега доста поврћа али меса, кобасице, сувих ребара и разних зачина”, каже Сабо.

Укус овог домаћег специјалитета похвалио је нови предсједник удружења “Наша Лепеница”, Радивоје Татић, који каже да се са пријатељима из села редовно одазива позиву братског удружења из Ножичког.

“Пасуљ је стварно лијеп и укусан али дружење је изнад свега. Ово ми је други пут да сам овдје али моји пријатељи из удружења долазе чешће. И ми правимо нешто слично у јулу па ћемо такође узвратити позив”, рекао је Радивоје.

Додаје да је ново руководство, са њим на челу, изабрано прије мјесец дана а у одбору који ће организовати наредне манифестације и дружења у Лепеници налази се 13 чланова.

Село Ножичко познато је по великом броју магистара, доктора наука, врсних стручњака у разним областима и другим академицима, а међу њима је и хирург Марио Миздарић који је запослен у Универзитетско-клиничком центру у Бањалуци а води поријекло из Ножичког. Kад год је у прилици, дође у родно село што није пропустио ни овај пут.

“Са мајчине стране водим поријекло од Чолића, Микулића и Шаула, а ко заборави мајку и своје коријене, тај ће заборавити и самог себе. Kако године пролазе, веза са завичајем је све јача и задовољство ми је срести се с људима из три различите генерације. У дјетињству сам сваки викенд проводио у Ножичком и Мартинцу, како ме школа одвукла то чиним рјеђе, али кад се сви поново скупимо прораде емоције и евоцирају се успомене, а ово је управо тај тренутак”, рекао је Марио.

Иако успјешно крчи пут кроз естраду, млада пјевачица Бранка Шаула, поријеклом из Ножичког, нашла је времена да дође на дружење у родно село. Она је у конкуренцији неколико хиљада пријављених кандидата успјела да прође у полуфинале музичког такмичења “Звезде Гранда”.

“Увијек драге воље долазим међу своје људе и село које обожавам. Kад год сам слободна дођем кући на пар дана, што је за мене максимални одмор и права релаксација”, рекла је Бранка.

Предсједник удружења Велимир Микулић захвалио се бројним пријатељима и донаторима који су помогли организацију дружења, међу којима су Општина Србац и Месна индустрија “Визион”.

“Наша традиција је постала да се окупљамо сваке године на празник Духова, што ћемо чинити и убудуће. Посебно ме радује што видим на дружењу велики број младих, којих је много више са нама него претходних година и то гарантује да ће се ова окупљања наставити”, рекао је Микулић.

Он је нагласио да је од почетка рада удружења до данас прикупљено око 55 хиљада KМ донација, што је на разне начине уграђено у село, кроз бројне пројекте, активности и дружења.

“Свако ко жели да се укључи у наш рад са приједлозима и идејама је добро дошао и у том погледу посебно се захваљујем свим нашим члановима, а нарочито својим најближим сарадницима који стоје иза овог и других догађања и који увијек неуморно раде у удружењу за добробит села”, истакао је Микулић.

Повеља Бранку Савановићу за најбољег менаџера у области библиотекарства

Повеља Бранку Савановићу за најбољег менаџера у области библиотекарства

Директор Народне библиотеке Србац, Бранко Савановић, проглашен је за најбољег менаџера у 2021. години на Свечаној академији која је одржана 10. јуна у Вишеграду поводом 25 година Друштва библиотекара Републике Српске. Савановић је добио повељу “Ђорђе Пејановић” као једну од највећих награда у области библиотекарства што је признање за његов стваралачки рад и допринос у развоју библиотекарске струке.

Уручена је и повеља “Ђорђе Пејановић” за најбољу библиотеку у Републици Српској у прошлој години која је припала Народним библиотекама из Требиња и Бијељине а специјално признање припало је Народној библиотеци из Рибника. Најбољи библиотекари су Небојша Обреновић из Народне библиотеке Чајниче и Сњежана Галинац из Универзитетске библиотеке Сарајево.

Свечаном уручењу признања присуствовала је и министер просвјете и културе Републике Српске, Наталија Тривић.