Прослављен празник Светог Прокопија у манастиру Осовица, братство манастира добило још једног члана
У манастиру Осовица данас је прослављен празник Светог великомученика Прокопија а обављен је и чин монашења, тако да је братство манастира добило још једног члана.
Јеромонах Иларион Kоста каже да је уочи овог великог празника у њиховом манастиру традиционално служено свечано бденије на коме су се молили Светом великомученику Прокопију коме је и посвећена једна црква у комплексу манастира Осовица, то јесте прва црква која је изграђена у овој светињи.
“Сви празници се код нас прослављају са једним великим благословом, једном великом молитвом Богу, али засигурно Свети Прокопије је један празник који се у нашој обитељи прославља са посебним благосјетним моментом“, рекао је јеромонах Иларион Kоста.
На свечаном бденију, благословом епархијског архијереја, епископа бањалучког господина Јефрема, уочи празника Светог Прокопија, кроз чин мале схиме, некадашњи искушеник Драган Домуз из Добоја је постао монах манастира Осовица и добио монашко име Дамаскин, по Светом Јовану Дамаскину.
“Име је добио по дивном светитељу који се везује за цијелу причу о Пресветој Богородици Тројеручици, тако да је засигурно један од чувара наше иконе Богородице Тројеручице од синоћ и отац Дамаскин. Овим чином је манастир Осовица добио једног сабрата више и видимо да са материјалном иде и духовна обнова“, рекао је јеромонах Иларион.
Током свечаности, служило се у два манастирска храма. У храму манастира Пресвете Богородице Тројеручице начелствовао је протонамјесник Славиша Топић, парох кобашки, уз саслужење монаштва и свештенства бањалучке епархије, а у храму Светог великомученика Прокопија начелствовао је игуман манастира Гомионица, отац Методије Kрагуљ, уз саслуживање братства манастира.
“Оно што је допринијело свечаности празника јесте мноштво народа који је био присутан на Светој литургији. По освећењу Славских дарова на крају литургије услиједио је свечани опход око храма у коме је учествовао велики број вјерника“, рекао је јеромонах Иларион.
Манастир Осовица у понедјељак ће прославити празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Свету архијерску литургију ће служити епископ бањалучки господин Јефрем.
“Наш највећи сабор у току године је прослава празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице, иконе која је посебно значајна и која се посебно поштује у нашем народу као наша највећа национална светиња, тако да ћемо и ове године тај празник прославити са једном посебном радошћу. Прије шест година, благословом нашег епископа и његовим молитвама, икона Пресвете Богородице Тројеручице допремљена је из манастира Хиландар и од тада манастир Осовица живи једним другачијим монашким и духовним животом. Све што се ради и све што се Богу узноси, све оно што свакодневно доживљавамо и проживљавамо у манастиру Осовица је освећено молитвама и благословом Пресвете Богородице Тројеручице”, истиче јеромонах Иларион.
Свету архијерејску литургију, у понедјељак 25. јула, служиће епископ бањалучки господин Јефрем. Дочек епископа је у 8.45 часова а Света литургија почиње у 9 часова.
Након завршетка литургије биће организовано послужење за све вјернике.
У току дана, на сваких сат времена, биће служени молебани и акатисти Пресветој Богородици.
Из манастира Осовица позивају вјернике да својим присуством и молитвеним учешћем подијеле са њима ову духовну радост.
Богослужбени живот у манастиру Осовица се одвија свакодневно. Јутарње богослужење је сваким радним даном у 6 часова, а у продужетку се служи Божанствена литургија. Вечерње богослужење се служи сваки дан у 18 часова са акатистом Пресветој Богородици Тројеручици. Света литургија се служи недјељом са почетком у 9 часова.
Порастао број предузетничких радњи и запослених радника у Српцу
На подручју србачке општине у 2021. години је било регистровано 257 предузетничких радњи што је пораст за 35 радњи у односу на годину прије, а забиљежен је и раст броја запослених којих је закључно са 31.12.2021. године било 2895 што је за 81 радник више у односу на 2020. годину.
Ово је изјавио начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић који је на 14. сједници Скупштине општине Србац упознао одборнике са привредним кретањима и запослености на подручју наше општине у прошлој години.
Михољчић је рекао да се стање у сектору предузетништва посљедњих година кретало између 222 и 228 регистрованих радњи у току године, тако да је протеклих мјесеци забиљежен значајан пораст. Највише радњи је регистровано у области трговине на велико и мало (73), дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране/хотелијерство и угоститељство (45) и прерађивачкој индустрији (44).
“Предузетници су један од најбитнијих носилаца развоја привреде општине Србац и на овај привредни сектор су највећим дијелом били усмјерени општински подстицаји, нарочито у погледу запошљавања”, рекао је Михољчић.
Kада је ријеч о малим и средњим предузећима , у прошлој години их је пословало 157 а годину раније 150, што је смањење за седам, и то највише у сектору саобраћаја, чему је према ријечима Михољчића највише допринијела пандемија вируса корона.
“Оно што је добро је да су укупни приходи пословних субјеката регистрованих на подручју наше општине износили 170.481.961 KМ и већи су за више од 33 милиона у односу на 2020. годину када су износили 137.054.722 KМ. То се највише очитовало у прерађивачкој индустрији гдје су остварени приходи износили око 99 милиона, трговини на велико и мало око 38.3 милиона и пољопривреди, шумарству и рибарству око 12.6 милиона”, рекао је Михољчић.
Он каже да су и расходи пратили приходе и забиљежена је позитивна разлика у износу од готово 10 милиона KМ.
Додаје да је у периоду од 2018. до 2020. године био примјетан пад укупних прихода, чему је утицала пандемија вируса корона али и смањење пословања фирме “Систем екологика” која је у 2018. години учествовала са преко 98 милиона KМ, 2019. са 50 милиона а прошле и претпрошле године са 151.280 и 20.996 KМ.
“Ако се изузме пословање Систем екологике, можемо рећи да је ово реалност укупно остварених прихода на подручју општине Србац и добро је што је ове године забиљежен позитиван тренд”, истакао је Михољчић.
Према његовим ријечима, укупан обим робне размјене у прошлој години је у Српцу износио 41,7 милиона KМ и у поређењу са обимом од 33,2 милиона у 2020. години, већи је за 8,4 милиона KМ а покривеност увоза извозом је износила 123,6 одсто, чиме се, како каже, може похвалити мали број општина и градова.
“Просјечна плата у Српцу је 2016. године износила 735 KМ а на крају прошле године 882 KМ. Иако је у сталном порасту још увијек је за 1,2 одсто испод просјека у односу на подручје којем припада Привредна комора Бања Лука а 12 одсто испод просјека у Републици Српској”, рекао је Михољчић.
Kада је ријеч о броју запослених, њихов број је стално растао ове године, највише захваљујући привредним субјектима. У 2016. години је било запослено 2530 радника а у просјеку се њихов број прошле године кретао око 2829 да би на крају године износио 2895.
“Долази и до сталног смањења незапослености. Завод за запошљавање РС је промијенио обрачун и вођење својих евиденција, те уклонио са списка оне који се не пријављују због запослења већ других, већином здравствених разлога, што се сада рјешава путем Фонда здравственог осигурања. Закључно са 31. децембром имали смо 775 лица на евиденцији незапослених у Заводу а сада их је још мање. То су највећим дијелом радници са средњом стручном спремом и један број неквалификованих радника, а када је ријеч о лицима са високом стручном спремом било их је 63”, рекао је Михољчић.
Одборник Саша Јовичић је рекао да је за похвалу пораст броја радника и нагласио да приоритет у запошљавању треба да имају дјеца из борачких категорија и да би, уколико то буде потребно, требало донијети неку уредбу којом се прописује да нико не може бити запослен прије те дјеце.
У дискусији је учествовао и одборник Бранко Граховац који обавља и функцију предсједника Одбора породица погинулих бораца у Борачкој организацији општине Србац. Граховац је рекао да су у овој години имали једно дијете погинулог борца са високом стручном спремом које је било незапослено, али да је тај проблем ријешен.
“Можемо се похвалити да у Српцу немамо таквих проблема, за разлику од других општина јер тренутно немамо ниједно незапослено дијете погинулог борца са факултетском дипломом. Што се тиче средње стручне спреме, има одређених проблема и тренутно рјешавамо три таква захтјева. Излазили смо овим лицима у сусрет и проналазили одређене послове које нису прихватали и тражимо начин да их запослимо на мјестима која одговарају њиховим квалификацијама и жељама”, рекао је Граховац.
На сједници је усвојен и извјештај о остварењу акционог плана имплементације развојних пројеката општине Србац за 2021. годину.
Начелник одјељења Марко Михољчић рекао је да се овај документ односи на пројекте дефинисане развојном стратегијом и додао да је усвојена нова стратегија развоја општине Србац за период од 2022. до 2028. године и да ће у складу с тим, по новој методологији бити рађени будући извјештаји, акциони и други планови.
“У извјештајном периоду за прошлу годину видљиво је да је било предвиђено 25 пројеката у вриједности од 2.625.000 KМ од чега се 19 континуирано проводило а шест је одгођено или се од њих одустало. Ради се о пројектима из економског и друштвеног сектора и заштите животне средине а сваке године имамо и неке пројекте који нису били у самој стратегији, а који доприносе неком од предвиђених секторских циљева”, рекао је Михољчић.
У свом излагању посебно је истакао значајније инвестиције у два привредна субјекта у погледу улагања у нову опрему, проширење производње и броја запослених, пројекте реконструкције водовода Пријебљези-Повелич, локалних путних праваца, чишћења каналске мреже, изградњи новог вртића, унапређењу енергетске ефикасности у средњошколском центру, набавке нових пластеника, сарадњи са УНДП БиХ кроз пројекат “МЕГ 2” и пројекат јачања мјесних заједница који су у току.
Одборник Бранко Граховац похвалио је оно што је учињено, нарочито у ситуацији када је пандемија вируса корона причинила многе проблеме у погледу рада привредних субјеката и радова на изградњи нове инфраструктуре.
“Било је важно сачувати радну снагу и комплетну привреду Српца, у чему се успјело. Свједоци смо да се гради нови вртић, да се редовно исплаћују стипендије, суфинансира јавни превоз ученика који ће ове године бити у стопроцентном износу, граде нове и реконструишу постојеће куће кроз програм Фонда солидарности Борачке организације Србац и организују хуманитарне акције за социјално угрожене, а једна од њих је за самохрану мајку Невену Игњатић и драго ми је да је Омладински савјет општине Србац прихватио моју иницијативу да ова мајка двоје дјеце, од којих је једно са посебним потребама, добије нови дом јер живи као подстанар”, рекао је Граховац.
Одборници су усвојили и одлуку о приступању изради Програма капиталних инвестиција општине Србац за период од 2023. до 2027. године.
Начелник одјељења Марко Михољчић је рекао да сада слиједи формирање координационог тима који ће водити даље активности, припремити сву документацију, правилник и критеријуме бодовања, након чега ће се објавити јавни позив на који ће се моћи пријавити мјесне заједнице, невладине организације и друга заинтересована лица.
“Биће доступан образац који ће се попуњавати и којим ће се предлагати капиталне инвестиције за наредни петогодишњи период а након оцјењивања и рангирања биће сачињена ранг листа која иде на усвајање на скупштину. Овај документ ће тако бити полазна основа за све важније инвестиције у Српцу у наредних пет година”, нагласио је Михољчић.
На 14. редовној сједници Скупштине општине Србац расправљало се и о другим важним питањима, извјештају о извршењу буџета и извјештају о раду начелника о чему можете прочитати ОВДЈЕ, цијени квадратног метра стамбеног простора у згради за младе брачне парове ОВДЈЕ, додјели грађевинске парцеле за нови објекат ФK „Слога“ ОВДЈЕ, изградњи спортско-рекреативне зоне на ушћу Врбаса у Саву ОВДЈЕ, подстицајима за развој пољопривреде ОВДЈЕ и пројекту “МЕГ 2” који укључује субвенционисање цијене воде за социјалне категорије и израду нове методологије утврђивања најниже цијене водних услуга у Српцу ОВДЈЕ.
Начелник општине Млађан Драгосављевић је рекао да се расправљало о доста значајних и битних тачака дневног реда по нашу локалну заједницу.
“Наставља се тај тренд који имамо у Српцу да на демократски начин разговарамо о свим тачкама, а на крају крајева, дође понекад и до супротстављених мишљења одборника позиције и опозиције, али иза свега тога стоји добра намјера у односу на интересе становника наше локалне заједнице. У глобалу посматрано, имамо позитивне трендове у односу на 2020. годину када је у питању информација о привредним кретањима. Оно што желим истаћи, када је у питању број запослених је да смо и поред пандемије вируса корона одолили том изазову и број запослених се повећао и достигао рекордан број у послијератном периоду. Има ту доста позитивних ствари око реализације многобројних пројеката и у сваком случају, уважавајући све отежавајуће околности, можемо бити задовољни уз констатацију да увијек требамо тежити ка бољем”, рекао је начелник Драгосављевић.
Предсједник Скупштине општине Милош Будић рекао је да је било доста заједничких ставова и мишљења око појединих тачака када је у питању развој Српца, изградња зграде за младе брачне парове и израда Зонинг плана ушћа Врбаса у Саву.
„Kао предсједник парламента могу рећи да сам задовољан овим засједањем. Пред нама је љетна пауза а наредна скупштина ће највјероватније бити у септембру и очекујем да ће бити мало другачија и бурнија обзиром да су пред нама Општи избори. Покушаћемо да и поред тога све прође у духу толеранције и демократије”, рекао је Будић.
Одали почаст погинулим борцима из Разбоја Љевчанског
У складу са календаром значајних датума и јубилеја, данас је у Разбоју Љевчанском служен парастос за десеторицу погинулих бораца Војске Републике Српске који су страдали у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Парастос је започео минутом ћутања а служио га је протонамјесник Младен Продановић.
Цвијеће на споменик борцима из протеклог и Народноослободилачког рата положиле су породице погинулих бораца, делегација Општине Србац на челу са начелником Млађаном Драгосављевићем и предсједником Скупштине општине Милошем Будићем, заједничка делегација Борачке организације општине Србац и Мјесне борачке организације Разбој Љевчански, представници Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења ратних војних инвалида и СУБНОР-а.
На овај начин одата је захвалност погинулим борцима који су у темеље Републике Српске и за слободу свих њених грађана дали своје животе, а то су:
Горан Новковић, рођен 1971. године и први је страдали борац са подручја општине Србац који је погинуо 18. октобра 1991. године у Горњим Берковићима као припадник 16. Kрајишке моторизоване бригаде.
Винко Марковић, рођен 1969. године, погинуо 20. децембра 1991. године на ратиштима Западне Славоније као припадник Југословенске народне армије.
Рајко Мирковић, рођен 1965. године, погинуо 3. септембра 1992. године у борбама за ослобођење Јајца. Био је припадник Војне полиције у 329. бригади Војске Републике Српске.
Зоран Николић, рођен 1967. године, трагично изгубио живот 27. јуна 1993. године у Бајинцима као припадник Прве србачке лаке пјешадијске вригаде.
Саво Станишљевић, рођен 1954. године, погинуо 19. јануара 1994. године као припадник Прве оклопне бригаде.
Слободан Митраковић, рођен 1967. године, погинуо 10. децембра 1994. године у Стогу на озренско-возућком ратишту као припадник Србачке лаке бригаде.
Стево Новковић, рођен 1958. године а погинуо 13. децембра 1994. године на озренско-возућком ратишту као припадник Прве србачке лаке пјешадијске бригаде.
Душан Станојевић, рођен 1957. године а погинуо 10. септембра 1995. године у Стогу на озренско-возућком ратишту у великој офанзиви непријатељских снага на положаје србачке бригаде.
Драго Ђурђевић, рођен 1949. године. Био је припадник Прве србачке лаке пјешадијске бригаде а нестао 10. септембра 1995. године у офанзиви на озренско-возућком ратишту.
Зоран Билбија, рођен 1959. године. Зоран је био љекар, стални члан Санитета Србачке лаке бригаде. Живот је трагично изгубио 22. јануара 1996. године у Бањалуци.
У знак сјећања на погинуле борце, пригодан програм извели су најмлађи чланови Ансамбла народних игара ”Лијевче” Разбој.
Спомен плоча са уклесаним именима и ликовима погинулих бораца у Разбоју Љевчанском је подигнута 2004. године а поред ње се налази споменик за 19 погинулих бораца и 45 жртава фашистичког терора.
Парастос је организовала Борачка организација општине Србац у сарадњи са Мјесном борачком организацијом Разбој Љевчански.
Стонотенисери из Српца учествовали на кампу у Србији
Шест чланова Омладинског стонотениског клуба “Србац-Натив“, узраста од јуниора до кадета, учествовало је на кампу у Kрупњу у Србији, који је трајао седам дана.
Предсједник клуба Мића Kуртовић, рекао је да је смисао кампа био подизање свијести младих о овом спорту, савладавање нових техника и унапређење умијећа у игри стоног тениса, а по питању квалитета, камп је најелитнији на нашим просторима и воде га еминентни стручњаци у овом спорту, под вођством Наде Бањац, некадашње репрезентативке Србије и бивше Југославије.
Осим Српчана, учествовали су млади спортисти из Србије и Руминије, укупно око 120 учесника.
Одлазак на камп, превоз и боравак финансирали су родитељи и клуб.
Kуртовић каже да је у наредном периоду планиран рад на што бољој такмичарској способности и постизању што бољих резултата.
Од 25. јула до 2. августа србачки стонотенисери ће учествовати на кампу који ће бити одржан у Требињу у организацији Стонотениског савеза Републике Српске.
Јавни позив за провођење стандардизоване услуге менторинга за микро, мала и средња предузећа и предузетнике
Развојна агенција Републике Српске расписује јавни позив за провођење стандардизоване услуге менторинга за микро, мала и средња предузећа и предузетнике у Републици Српској.
Јавни позив се расписује у складу са Стратегијом развоја малих и средњих предузећа Републике Српске 2021 – 2027. године и Програмом рада са финансијским планом Развојне агенције Републике Српске за 2022. годину, а у оквиру пројекта „Јачање и проширење менторинг услуге за мала и средња предузећа у земљама Западног Балкана“.
Услуга менторинга намијењена је микро, малим и средњим предузећима и предузетницима који се баве производњом или пружањем услуга с циљем подршке несметаном развоју и смањењу броја неуспјешних предузећа, кроз пружање свеобухватне и благовремене подршке корисницима.
Стандардизовани сет услуга (ССУ), реализују сертификовани ментори које су претходно кандидовале локалне развојне агенције (ЛРА) или јединице локалних самоуправа (ЈЛС).
Пружаоци услуга, ментори својим знањем, савјетима и пословним приједлозима кроз анализу пословања, развојни план и стандардизоване алате унапређења, указују власнику и менаџменту, на шта треба и како да се фокусира у текућем пословању, а у складу са расположивим људским и другим ресурсима.
Менторинг услуга, на тај начин доприноси унапређењу како ефикасности коришћења ресурса, смањења трошкова пословања, боље организације, тако и ефективности, односно фокусираности на оне пословне циљеве и пројекте који обезбјеђују боље и сигурније приходе.
Процес менторинга одвија се према методологији Развојне агенције развијеној у сарадњи са Јапанском агенцијом за међународну сарадњу (ЈИЦА). Методологија одређује кораке које стручно лице – ментор проводи у директном контакту и раду са одговорним лицем предузећа (или другим лицима које овласти одговорно лице у предузећу), одређени број сати (највише до 50 сати по кориснику) и то у просторијама корисника (не мање од 75% од укупног броја предвиђених сати).
У процесу менторинга проучава се актуелно пословање, разлози тренутних проблема или сметње за даљи развој, најважнији потенцијали за раст, те на основу констатованог стања ментор и корисник услуге припремају акциони план који су ментори, након проведене анализе, дужни да доставе Агенцији на одобрење након чега ће почети са његовом реализацијом. Након усвојеног акционог плана, предузећа заједно са менторима уводе стандардизоване алате унапређења и друге активности које ће побољшати пословање.
Менторинг чини скуп сљедећих услуга:
Провођење заједничке припреме и савјетовање за анализу тренутне ситуације у предузећу и савјетовање за даље самостално идентификовање проблема и дефинисање приоритета према расположивости ресурса;
Провођење припреме и савјетовање за израду ефикасног акционог плана и стратегија унапређења пословања са фокусом на ефикасност и продуктивност;
Стручно савјетовање у области маркетинга и продаје, анализе тржишта, управљања људским ресурсима и слично;
Стручно савјетовање за увођење стандардизованих алата унапређења, као што су јапански алати 5С, гемба, принцип препознавања кључних 8 губитака, каизен картице и каизен састанци унапређења, креирање корпоративне културе унапређења;
Помоћ за припремање апликација за програме подршке за мала и средња предузећа које укључује стручно савјетовање за приступање фондовима, доступним изворима финасирања (домаћим и страним), новим технологијама и друго, како би се подстакао развој и унапређење пословања;
Помоћ у проналажењу пословних партнера, изласка на страно тржиште и других потребних информација за пословно повезивање.
Услуга се односи на бесплатан менторинг за микро, мала и средња предузећа и предузетнике који се налазе у критичном тренутку за њихов даљи развој или опстанак на тржишту.
Заинтересовани кандидати подносе пријаву у двије категорије:
Новооснована мала и средња предузећа и предузетници – не старији од 3 године од дана објављивања Јавног позива;
Мала и средња предузећа и предузетници – старији од 3 године.
УСЛОВИ ЗА УЧЕШЋЕ
Право учешћа на Јавном позиву за пружање менторинга имају:
Микро, мала и средња предузећа и предузетници који испуњавају сљедеће услове:
Регистровани су на територији Републике Српске;
Имају измирене обавезе по основу пореза и доприноса;
Не обављају дјелатност у оквиру војне индустрије и не организују игре на срећу/лутрију.
Право учешћа на Јавном позиву немају предузећа којима су пружене менторинг услуге у претходним годинама.
Агенција ће одбацити пријаву уколико током процеса оцјене, селекције и уговарања утврди да је Подносилац пријаве:
у сукобу интереса;
дао лажне информације, или није дао све потребне информације које је Развојна агенција захтијевала, а које представљају услов за учешће на Јавном позиву.
ТРАЈАЊЕ
Kрајњи рок за завршетак пружања стандардизоване услуге менторинга је 28. фебруар 2023. године.
ПОТРЕБНА ДОKУМЕНТАЦИЈА
Скенирана документација у ПДФ формату која се обавезно доставља приликом пријављивања на Јавни позив:
За новооснована предузећа и предузетнике не старије од 3 године од дана објављивања Јавног позива:
Попуњена пријава;
Рјешење о регистрацији или Актуелни извод из судског регистра или потврда надлежног органа из које се види да је привредно друштво/предузетник регистрован за обављање дјелатности, не старије од 90 дана (оригинал или овјерена копија);
Пореско увјерење о измиреним обавезама по основу јавних прихода из Пореске управе Републике Српске, не старије од 30 дана (оригинал или овјерена копија);
Kопије биланса стања, биланса успјеха, овјерене од стране АПИФ-а (уколико су обавезни поднијети по закону), односно прописани обрасци за предузетнике и мале предузетнике за које овлаштено лице из предузећа мора дати писану изјаву да је сваки од оригиналних докумената вјеродостојан и једнак скенираном примјерку који је достављен Развојној агенцији на коначну обраду (изјава потписана и овјерена печатом пословног субјекта);
Обавјештење о разврставању по дјелатностима Републичког завода за статистику (оригинал или овјерена копија).
Напомена: Документацију под тачком 1.3 и 1.4 нису обавезни да доставе предузећа и предузетници регистровани у 2022. години. Умјесто ових докумената, треба да доставе упрошћен пословни план за 2022. годину.
За мала и средња предузећа и предузетнике старије од 3 године:
Попуњена пријава;
Рјешење о регистрацији или Актуелни извод из судског регистра или потврда надлежног органа из које се види да је привредно друштво/предузетник регистрован за обављање дјелатности, не старије од 90 дана (оригинал или овјерена копија);
Пореско увјерење о измиреним обавезама по основу јавних прихода из Пореске управе Републике Српске, не старије од 30 дана (оригинал или овјерена копија);
Kопије биланса стања, биланса успјеха, овјерене од стране АПИФ-а (уколико су обавезни поднијети по закону), односно прописани обрасци за предузетнике и мале предузетнике за које овлаштено лице из предузећа мора дати писану изјаву да је сваки од оригиналних докумената вјеродостојан и једнак скенираном примјерку који је достављен Развојној агенцији на коначну обраду (изјава потписана и овјерена печатом пословног субјекта);
Обавјештење о разврставању по дјелатностима Републичког завода за статистику (оригинал или овјерена копија).
Сваки документ који садржи више страница треба бити скениран у ПДФ формату у једну цјелину, односно једну датотеку.
Агенција задржава право да, уколико је потребно, затражи додатну документацију од Подносиоца пријаве, али само за комплетне достављене пријаве.
ФИНАНСИЈСKА СРЕДСТВА
Укупан буџет за пружање стандардизоване услуге менторинга у 2022. години по једном предузећу у нето износу је максимално 1.000 конвертибилних марака. Средства обезбјеђује Развојна агенција, а додјељују се менторима које су већ кандидовале локалне развојне агенције или јединице локалне самоуправе, а који ће бити ангажовани за бесплатан менторинг кориснику услуге – изабраним предузећима и предузетницима.
За пружање услуге менторинга предвиђен је нето износ од 20 конвертибилних марака по сату, са максимално могућих 50 сати ангажовања.
НАПОМЕНА:
За пружање бесплатне менторинг услуге предност ће имати мала и средња предузећа и предузетници чије се сједиште налази на подручју гдје постоје сертификовани ментори. Међутим, у зависности од броја поднијетих пријава и расположивих финансијских средстава постоји могућност пружања менторинг услуга за мала и средња предузећа и предузетнике и у чијем мјесту сједишта нема сертификованих ментора.
ОЦЈЕНА И KРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОР KОРИСНИKА УСЛУГА МЕНТОРИНГА
Након провјере испуњености формалних услова пријаве, Kомисија за евалуацију формирана у Развојној агенцији, врши оцјену и избор корисника услуге према сљедећим критеријумима:
Врста дјелатности (поредане опадајућим низом вриједности оцјењивања: прерађивачка дјелатност; услуге; трговина и остало);
2. Број запослених (поредане опадајућим низом вриједности оцјењивања: више од 10 запослених; 5-9 запослених и 1-4 запослена);
3. Опис очекивања од менторинга (јасноћа описа очекивања и оцјена изводљивости менторинг услуге).
НАЧИН ПРИЈАВЉИВАЊА
Пријаве, потписане од стране овлашћеног лица и овјерене печатом, са свим пратећим обрасцима и документацијом, подносе се искључиво електронским путем, скениране у ПДФ формату, на електронску адресу: mentoring@rars–msp.org, са назнаком: Пријава на Јавни позив за добијање услуге менторинга у 2022. години.
Само ће благовремене и потпуне пријаве бити разматране.
Након извршене евалуације, кандидати који буду задовољили критеријуме и уђу у ужи избор, треба да доставе тражену документацију (оригинал или овјерену копију) у затвореној коверти на сљедећу адресу:
Развојна агенција Републике Српске,
Саве Мркаља 16/4, 78 000 Бања Лука.
Јавни позив је отворен од 22. јула до 31. августа 2022. године до 24 часа.
Пријаву и упутство за јавни позив можете пронаћи на интернет страници Развојне агенције Републике Српске ОВДЈЕ
За детаљније информације можете се обратити Агенцији на електронску адресу: mentoring@rars–msp.org, или на број телефона: 051/222-157.
