Велики интерес за књигом “Лов на дивље свиње”, прва промоција одржана у Српцу
Магистар пољопривреде Владимир Мијаиловић из Београда, који иза себе има ловачку каријеру дугу више од три деценије, промовисао је у суботу 13. маја у Српцу своју другу књигу под називом “Лов на дивље свиње” уз подршку Ловачког удружења “Срна” и Народне библиотеке Србац.
Kњига је изашла из штампе тек прије неколико дана и ово је била њена прва званична промоција за Републику Српску и Србију а присуствовало јој је више десетина ловаца из Српца и околних општина и градова.
Мијаиловић, који вуче коријене из Ножичког, у књизи је сабрао вишедеценијско искуство лова на дивље свиње у области ријеке Лимпопо у Африци, француском Шампању и Kорзици, румунским Kарпатима, Волги у Русији, Таџикистану, као и ловиштима у Сјеверној Македонији, Хрватској, Словенији и Републици Српској. Истиче да ће то бити корисно штиво свим ловцима, а нарочито почетницима, будући да је литература о ловству прилично оскудна на подручју бивше Југославије.
“Обухватио сам лов од равнице до брда и побрђа са свим расама паса које су присутне на територији Српске и Србије, мале тајне о начинима прихране и избор оптике и муниције, уз кратке и ефективне репортаже о искуствима ловаца са ових подручја. Само за један дан, од изласка књиге у штампарији у Kрагујевцу, путујући до Београда продао сам 100 примјерака, што довољно говори колики о њој влада интерес”, рекао је Мијаиловић.
Он је прошле године објавио и књигу “Од Африке до Сибира” која је такође промовисана у Српцу и постала бестселер а ускоро се очекује друго, допуњено издање.
“Сва издања сам припремам и уређујем а нову књигу је објавила штампарија Графостил из Kрагујевца, једна од најпознатијих српских издавачких кућа. Има 208 страница у пуном колору, на тврдом повезу, са јако пуно фотографија које сам лично фотографисао или позајмио од врхунских фотографа. Трудим се да на овај начин барем мало подстакнем ловце и подијелим своје знање, а суд о квалитету ће дати читаоци у блиском времену”, рекао је Мијаиловић.
Ловио је дивљач на више континената али љубав према лову дивљих свиња се најкасније родила јер су га раније више занимали срндаћи и друга висока дивљач, посебно сибирски срндаћи и јелени.
“Међутим, како је вријеме пролазило, постао сам и ја страствени ловац на дивље свиње што сам остао до данашњег дана, а један од разлога је био тај да је у ловишту Рит код Београда њихова популација нарасла до невјероватног броја. Дивља свиња је дивљач која је у све већој експанзији на овим просторима а разлог за то су повољни терени и одлични станишни услови, уз обиље хране и укрштање са популацијама домаћих свиња@, рекао је Мијаиловић.
Додаје да је рекордер у прошлој години у Србији било Ловачко удружење „Београд“ са 650 до 920 уловљених дивљих свиња по сезони на више од 15 хиљада хектара ловно-продуктивне површине.
“На отварању лова на дивље свиње 15. априла 2019. године учествовало је 228 ловаца и за једно вече одстријељена су 73 грла. Нажалост, број свиња ловци морају драстично да смање због огромних штета на усјевима. Само у прољеће 2021. и поред организованог плашења и чувања парцела, морало се пресијати око 500 хектара кукуруза”, рекао је Мијаиловић.
Посебан одјељак у књизи посветио је ловцима у родном Српцу и кровном савезу у Републици Српској који броји око 20 хиљада чланова и 105 чланица, истичући да се дивље свиње лове у врхунским условима а њихова бројност је одлична у већини ловишта.
Горан Савановић, директор Ловачког удружења „Срна“ из Српца, каже да се дивља свиња вијековима налази на територији србачке општине. Према његовим ријечима, врши се природна селекција и некад је има више а некад мање, али је њен капацитет ове године изнад планираног.
“Србац се некад звао Босански Свињар и једини је у Републици Српској који на грбу има дивљу свињу у трку. То показује да је има на нашим просторима и биће је све док се буде с њом газдовало у нормалним условима. Због велике бројности могуће су веће штете ове године што ћемо покушати спријечити њиховим храњењем како бисмо их задржали у шуми”, рекао је Савановић.
Он истиче да је Србац привилегован промоцијом једне овакве књиге која ће много значити свим ловцима а нарочито младима.
“Ловци нису само људи који ставе пушку на раме и крену да убијају, ово је виши ниво ловства и ниво културе који желимо да развијамо и читајући овакву литературе дјеца ће имати шта да науче и када једног дана постану пунољетни и сами постани ловци”, рекао је Савановић.
Присутнима на промоцији обратио се и директор србачке библиотеке, Бранко Савановић, који је рекао да се ради о изузетном дјелу које ће ући у Завичајни фонд библиотеке, додајући да се ради о штиву које се чита у једном даху.
“За њу је карактеристична свеобухватност јер се млади ловци упознају шта је то дивља свиња, па све до начина лова, чека, паса који се употребљавају и слично, а старији ловци ће у њој пронаћи себе и видјети како су некад ловили. Посебно је интересантан дио у којем презентује рецепте за јела од дивље свиње, међу којима се издваја филе у сосу од бијелог вина на супругин начин, кога његова супруга Јасмина успјешно припрема годинама”, рекао је Савановић и најавио да би идуће године требала изаћи ауторова трећа књига о лову на срндаћа, коју такође планирају промовисати.
Промоцији је присуствовао и србачки ловац Жарко Влајинић који се ловом активно бави од 1997. године и члан је секције Разбој Лијевче за коју каже да је доста добра, јер поред лова вриједно ради на изношењу хране и чувању ловишта. У својој каријери до сада је уловио двије дивље свиње тежине 146 килограма у ловишту у Раковцу и 40 килограма у Старом Мартинцу, а успио је и ранити неколико дивљих свиња.
“У тим тренуцима човјека тресе адреналин али се све на крају успјешно заврши у већини случајева. За добар лов најпотребнији је добар пас, око и оружје а затим мир, тишина и стрпљење, нарочито ако се лови на чекама” истакао је Влајинић.
Прије промоције књиге, одржана је редовна извјештајна скупштина Ловачког удружења „Срна“ о чему можете прочитати ОВДЈЕ.
