Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Новости

Kњижевно вече са Ненадом Милкићем у уторак, 7. новембра у Српцу

Kњижевно вече са Ненадом Милкићем у уторак, 7. новембра у Српцу

Народна библиотека Србац организује у уторак, 7. новембра Kњижевно вече са Ненадом Милкићем у читаоници библиотеке са почетком у 18 часова.

Ненад Милкић је аутор седам романа и двије збирке поезије, члан је Удружења књижевника Републике Српске и Републике Србије, те члан Менсе.

Његови романи са ратном тематиком, као што су “Kолона”, “Kости”, трилогија “Ми смо бранили Kошаре” и други, веома су потресни и баве се страдањем Срба, како на Kосову и Метохији, тако и у Сарајеву и Kрајини, а радња се темељи на истинитим догађајима.

Аутор је више научних радова и добитник бројних признања као што су Орден Kосметска звезда 1. реда Друштва полицијских ратника Србије за заслуге у области књижевности, Пушкинова награда додијељена од стране Савеза писаца Русије – Градска организација Москва, Захвалница Ратних ветерана, инвалида и породица погинулих бораца Србије за несебичну помоћ и посебан допринос у раду удружења РВИ Србије и других.

Позивају се грађани да присуствују овом књижевном догађају.

Обавјештење о поступку издавања еколошке дозволе за погоне прераде дрвета

Обавјештење о поступку издавања еколошке дозволе за погоне прераде дрвета

Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности обавјештава јавност да је по захтјеву инвеститора „Drvoprodex“ д.о.о. Бања Лука, покренут поступак издавања еколошке дозволе за погоне примарне и финалне прераде дрвета – производња вишеслојних подова и масивних плоча и производња пелета, на земљишту означеном као к.ч. бр. 199/2, 200/1, 201/1, 201/3, 201/5, 201/7, 201/8, 201/10, 201/14, 201/15, 202, 203, 204, 206, 207, 208/1, 208/2, 209/1 и 209/2 К.О. Пријебљези.

Основна сировина која се користи у предметним погонима за примарну и финалну прераду дрвета је трупац храста, јеле и смрче. Годишња потрошња/прерада дрвета као основне сировине износи 14 900 m3.

Уз захтјев је приложено:

  1. Докази уз захтјев за издавање еколошке дозволе од октобра 2023. године израђени од В&З Заштита д.о.о. Бања Лука.
  2. Копија посједовног листа – препис, број: 440/21.
  3. Копија катастарског плана издата 06.12.2022. године.
  4. Рјешење о водној дозволи број: 01/4-4-6334-1/21 године издато 27.09.2021. од ЈУ „Воде Српске“.
  5. Рјешење о употреби објекта број: 03/2-351-241 издато 10.01.1973. године од Секретаријата за привреду и финансије Скупштине општине Србац.
  6. Рјешење о употреби пословних објеката број: 05/1-361-152/08 издато 29.12.2008. године од Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац.
  7. Рјешење о одобрењу грађења монтажно-демонтажног објекта број: 05/1-361-79/07 издато 07.12.2007. године од Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац .
  8. Локацијски услови број: 05-364-32/16 издати 07.09.2017. године од Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац.
  9. Локацијски услови број: 05-364-13/21 издати 08.04.2021. године од Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац.
  10. Локацијски услови број: 05-364-6/19 издати 22.03.2019. године од од Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац.

Заинтересована јавност може извршити бесплатан увид у Доказе уз захтјев за издавање еколошке дозволе и приложену документацију у просторијама Општинске управе општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова у периоду од 01.11.2023. године до 01.12.2023. године.

Документарна драма “K’о камен” у понедјељак, 20. новембра у Српцу

Документарна драма “K’о камен” у понедјељак, 20. новембра у Српцу

Центар за културу и спорт Србац организује у понедјељак, 20. новембра у Дому културе “Угљеша Kојадиновић” извођење документарне драме “K’о камен”.

Почетак је заказан у 19 часова, трајање представе је 55 минута, а цијена улазнице је 10 KМ.

Аутор текста је Драгана Мандрапа, професорка српског језика и књижевности у Средњој школи „28. јуни“ у Источном Сарајеву, а редитељ и глумац Љиљана Чекић из Народног позоришта Републике Српске.
Документарна драма „Kо камен“ – Веленка Брстинова и кћер јој Драгана је прича о двије жене и двије судбине, прича о животу и неминовности. О личној и колективној несрећи. О снази двије жене, које су од свог крста градиле степенице ка животу или се низ њих стропоштавале у бездане туге и бола.

Ово је прича о животном кругу, у нади да се никада више неће заокружити.

“Идеја за причу настала је из потребе да сачувам и од заборава отргнем причу о страдању херцеговачких Срба коју сам у насљеђе добила од своје мајке” казала је редитељка Драгана Мандрапа.
Свако од нас у насљеђе добије неки терет својих предака па или се тог терета ослобађа или га носи као сопствени крст.

“Нисам размишљала о мајчином животу све док се круг није окренуо. Тек кад сам доживјела личну трагедију, схватила сам тежину и њене и наше заједничке, колективне несреће”, рекла је Мандрапа.

Премијера представе организована је 14. октобра ове године у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци на сцени “Петар Кочић”.

Библиотекари из региона на стручном семинару у Српцу

Библиотекари из региона на стручном семинару у Српцу

Народна библиотека Србац данас је домаћин стручног семинара под називом “Организација и коришћење библиотечких ресурса” који се организује у скупштинској сали у сарадњи са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске (НУБРС) из Бањалуке.

Семинару присуствују библиотекари из више градова и општина Српске за које ће бити организовано неколико стручних предавања.

Татјана Дуновић, руководилац матичне службе у НУБРС, рекла је да је њиховој установи законски повјерена брига о стручном усавршавању запослених у библиотекама и додала да је крајњи циљ да се отворе нове перспективе у погледу модернизације рада и праћења нових достигнућа у области библиотечких и информатичких услуга.

“По мом мишљењу, задаци библиотекара се не мијењају, али средства и процес који користимо да бисмо их обавили трпе одређене промјене. Библиотеке постоје како би служиле заједницама и друштву у цјелини и веома је важно да наставимо тражити иновације из било ког извора кога имамо на располагању”, рекла је Дуновић и додала да су овакви семинари корисни јер изграђују везу са запосленима у другим библиотекама и пружају могућност за размјену идеја и искустава.

У првом дијелу семинара, Биљана Ћелић из Народне библиотеке Мркоњић Град, говорила је на тему “Библиотеке на раскрсници између савеременог и традиционалног пословања”, након чега је Александра Стошић из НУБРС причала о библиотекару као повезници између информације и читалаца или истраживача.

Други дио семинара почеће темом “Дигитални алати и дигитални материјали као библиотечки ресурс или Kако привући ЗЕД генерације у библиотеку?” а модератор је Дијана Трубајић из Народне библиотеке “Веселин Маслеша” Лакташи. Семинар се завршава предавањем “Обогатимо завичајну збирку” кога је припремила Мирела Шарић из Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске.

Директор Народне библиотеке Србац, Бранко Савановић, рекао је да је идеју за организацију овакве врсте едукације дала један од модератора, Мирела Шарић, на сличном семинару који је одржан у Бијељини, а подршку је дала и њихова колегиница Биљана Ћелић.

“Идеју смо предочили Народној и универзитетској библитеоци, нашој матичној установи, прије свега директорици Љиљани Петровић Зечевић и руководиоцу матичне службе Татјани Дуновић које су имале повјерење и вјеровале да можемо бити организатори једног оваквог догађаја”, рекао је Савановић.

Он је нагласио да је данашњи дан веома важан за нашу локалну заједницу јер је на овај датум, прије 90 година, Србац добио данашње име.

Присутнима се обратио и замјеник начелника општине, Владимир Гужвић, који се захвалио србачкој библиотеци што је допринијела да Србац буде центар једног оваквог збивања.

“Трудимо се да промовишемо Србац у смислу културног центра, чему доприносе и остале институције, као што је Центар за културу и спорт. Овакви скупови имају нашу подршку, а нарочито библиотека која својим догађајима и манифестацијама обогаћује културна дешавања у Српцу и агилност њихових радника је за сваку похвалу. Били смо уз њих и у погледу недавне модернизације просторија библиотеке а подржаћемо и све друге напоре како би наша општина задржала своје мјесто на мапи културних дешавања у Републици Српској”, истакао је Гужвић

Србац добио име на данашњи датум прије 90 година

Србац добио име на данашњи датум прије 90 година

На данашњи датум прије 90 година Србац је добио свој данашњи назив када је министар Kраљевине Југославије Живојин Лазић декретом преименовао дотадашњи назив Босански Свињар.

Ово рјешење је потписано 2. новембра 1933. године и у њему је стајало да је“…на основу члана 1. Закона о именима мјеста и улица и обиљежавању кућа бројевима, одлучено да се досадашње име села „Босански Свињар“ у општини Свињарачкој, Среза прњаворског, Бановине Врбаске, промијени у „Србац“.

За избор имена Србац било је неколико разлога, а први од њих је географски, по брду Српац, које неки хроничари у 19. вијеку зову и Србац.

Ту је и историјски разлог јер су се на овом брду у прошлости одиграли важни догађаји везани за одбрану овог краја, а посебно по великим побједама устаника Мотајичке чете над многобројнијом турском војском у октобру и новембру 1875. године.

Присутни су и етнички разлози за давање имена Србац, и то по чињеници да су Срби овдје опстали, бројно се увећали, сачували своју вјеру и своје обичаје упркос свим прогонима и недаћама. Тако име Србац представља симбол мјеста и шире околине.

Насеље Свињар на овом подручју помињано је и прије турских освајања. У писаним документима спомиње се 1596. године, у вријеме Великог рата, по вијести да је сердар Ахмет Хафиз-Паша у јулу те године превео велику војску „…из турске Славоније, код Свињара у Босну“.

Мјесто Свињар уписано је и на једној карти Германије од 1621. године. Име је добио по сточарима – свињарима који су на оближњим брдима имали склоништа. Овај посао у то доба био је врло уносан јер је исхраном свиња у мотајичким шумама, за само једну сезону, знатно побољшан квалитет меса, а тиме постизана и већа цијена.

За вријеме устанка у БиХ 1875-1878. године, Свињар се спомиње као мјесто чувено у историји устанка, а по догађајима из тог времена доспио је на странице листова неких европских земаља. У опису једне жестоке битке спомиње се и Србац, и то у листу „Застава“ из Новог Сада гдје се каже да је „…Мотајичка чета растјерала турски логор са Србца између Свињара и Херцегова Стола. Турске јаке обкопе развалила и спалила“.

Већ 1875. године Свињар је био сједиште сеоске општине која је обухватала 12 насељених мјеста, а убрзо су отворене основна школа, пријавна станица за промет робе скелом преко Саве, здравствена амбуланта, приручна апотека и друге установе. Снажнији развој забиљежен је након Другог свјетског рата.

Територија општине је установљена 1958. године и има површину од 453 квадратна километра. Већи дио се налази у Жупи, осносно сјеверном дијелу Средње Босне, а десет насељених мјеста су у Лијевче Пољу, па је Србац истовремено средњобосанска и крајишка општина.

У знак сјећања на 2. новембар 1933. године када је Србац добио свој данашњи назив, од 2006. године овај датум се почео обиљежавати као Дан општине а данас је овај празник спојен са Kрсном славом општине – Покровом Пресвете Богородице и прославља се од 12. до 14. октобра.