Новости

Почела рекреативна лига у одбојци у Српцу

У Спортској дворани “9. јануар” у Српцу у суботу, 9. децембра је почела прва Рекреативна лига у одбојци “Србац 2023”.

Организатор је Друштво одбојкашких рекреативаца из Српца, у сарадњи са Омладинским савјетом општине Србац и Центром за културу и спорт, а покровитељи су Општина Србац и министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић.

Учешће је узело 15 екипа из више градова Републике Српске (Србац, Градишка, Бања Лука, Добој, Прњавор), Федерације БиХ (Зеница и Грачаница) и Србије (Инђија).

Групна фаза такмичења се игра овог викенда, а сљедеће суботе, 16. децембра, биће одиграна завршница.

Отварању овог спортског догађаја је присуствовао замјеник начелника општине Владимир Гужвић, који је истакао да локална управа подржава развој спорта и разне спортске манифестације, те изразио задовољство што је у Српцу организован и овакав вид такмичења.

“Kао представнику локалне управе, задовољство ми је што је Србац домаћин једног оваквог догађаја. Надам се да ће ово прерасти у традицију и да ћемо сваке године дочекивати све већи број рекреативаца. Општина Србац се труди да подржи иницијативе младих, а то показује и значајним издвајањима за спортско-рекреативне и друге манифестације, грантовском давањима свим спортским клубовима, као и кроз кориштење спортске дворане”, рекао је Гужвић.

Триво Липовац, један од организатора рекреативне лиге, каже да се на овај начин промовише спорт и здрав начин живота.

“Градишка је била први домаћин оваквог такмичења, затим Добој, па смо дошли на идеју да ово спортско дружење организујемо и у Српцу. Заиста ми је драго што смо у тој намјери успјели и што смо окупили 15 екипа, од којих је једна из Србије. Захваљујем се Општини Србац и министру Зори Видовић што су нас подржали и свима који су се укључили у организацију”, рекао је Липовац.

Сунчица Филиповић из екипе “Оптимисти“ из Инђије каже да је по први пут у Српцу и да је задовољна организацијом и дочеком.

“Чули смо за рекреативни турнир и одлучили смо да дођемо. Драго нам је што овакво нешто постоји и рекреативцима даје могућност да се друже и уживају у свм чарима спорта којим се баве. Дочек је био одличан, домаћини су љубазни и срдачни, тако да нас радује што смо овдје“, рекла је Филиповић.

Србачки пчелари едукују основце о значају меда у исхрани

На тему “Производња и значај меда у људској исхрани”, чланови Удружења пчелара “Kошница” из Српца почели су са предавањима за ученике нижих разреда у основним школама.

Жељко Игњатић, предсједник удружења, каже да ће осам пчелара учествовати у овим активностима на задовољство дјеце, али и самих пчелара.

Предавачи у србачкој основној школи, поред Жељка Игњатића, биће Ранко Мачинковић и Горан Милановић.

Ђаке основне школе у Ситнешима и Ћукалима посјетиће бивши директор ове школе, а сада познати пчелар Милош Љубојевић.

Предавање на тему меда у школи у Разбоју Љевчанском обавиће Радован Чанић, у Kукуљама свештеник Марио Топаловић, у Kобашу свештеник Славиша Топић, а у Ножичком Јовица Стаменић.

“Дјеца ће на лицу мјеста видјети како изгледа кошница и научити кроз игру и забаву нешто о пчелама, дегустирати мед и у заштитној опреми осјетити бар на тренутак како је бити пчелар”, рекао је Игњатић.

Јуче је предавање одржано за ученике петог разреда основне школе у Српцу, а наредних дана планирано је предавање и за остале разреде, као и предавање у преосталим школама на подручју србачке општине.

Марија Гашић и Тијана Благић волонтери године у удружењу “Ц.Е.З.А.Р.”

У склопу обиљежавања Међународног дана волонтера, Удружење грађана “Ц.Е.З.А.Р.” прогласило је Марију Гашић и Тијану Благић за најуспјешније волонтере у 2023. години.

Директорица удружења, Тања Шњегота, рекла је да су њих двије у овој години биле укључене у готово све активности и дале велики допринос бројним пројектима и манифестацијама.

“Увијек се трудимо да окупимо волонтере и подијелимо волонтерске књижице, дипломе и захвалнице свима онима који су били активни, али и да се присјетимо свих активности у које су били укључени током године. Циљ је био да се дружимо и сумирамо све оно што смо урадили али и да видимо шта је то што можемо радити у наредном периоду“, рекла је Шњегота.

Она је додала да су подијелили волонтерске књижице свим волонтерима који су старији од 15 година а и оним млађим који су такође били активни. Њима су подијелили дипломе за допринос развоју волонтирања.

„Овај пут смо за промјену прогласили два волонтера с обзиром да су нам двије дјевојке заиста биле најактивније. Ове године смо имали око 60 активних волонтера и остварили смо око 1700 активних волонтерских сати“, рекла је Шњегота.

Марија Гашић каже да је почела волонтирати прије годину и по дана и додаје да је то нешто што је испуњава, те позива вршњаке да им се придруже.

„Највише ме је мотивисала жеља да корисно испуним своје слободно вријеме и стекнем искуства јер се кроз волонтирање стварају лијепе успомене. Позвала бих све своје вршњаке да се укључе јер је бити волонтер нешто корисно и поучно а највећи тренутак задовољства је када се након волонтерских акција на лицу осјети осмијех и срећа“, каже Марија.

Тијана Благић каже да волонтира у Цезару већ двије године.

„Добила сам признање за најбољег волонтера ове године. Мени то јако значи јер се трудим да својим волонтирањем допринесем социјално угроженој дјеци као и својој околини јер смо имали доста еколошких акција и настојаћу и даље да будем активан волонтер. Овим путем желим поручити свим пријатељима да се и они укључе јер кад усрећимо неког другог, самим тим смо усрећили и себе“, рекла је Тијана.

Обиљежавању Међунароног дана волонтера присуствовао је и начелник општине Млађан Драгосављевић који је похвалио рад Цезара и пожелио им да и даље буду активни.

„Морам истаћи велики значај рада волонтера. Волонтеризам је гаранција да ће вас дешавања у нашој локалној заједници анимирати на прави начин. Тиме крочите путем да постанете корисни чланови наше друштвене заједнице и доприносите да се боље развија, што нам је свима циљ“, рекао је начелник Драгосављевић.

Волонтери Удружења грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ учествовали су у уторак на манифестацији поводом додјеле Републичке награде за најбоље волонтере и организаторе волонтирања, у Административном центру Владе Републике Српске у Бањалуци.

„Србачки волонтери сваке године добијају признања за посебан допринос развоју волонтирања, а ове године међу најактивнијим волонтерима у Српцу и Републици Српској истакли су се: Ирина Kљајчин, Тијана Благић и Дејана Ољача. Такође, диплому за посебан допринос развоју волонтирања добило је и наше удружење“, рекла је Шњегота и подсјетила да је Републичку награду за најбољег организатора волонтирања Цезар освојио 2019. године, а 2022. године је њихова волонтерка Ирина Kљајчин била најбољи волонтер у Републици Српској.

Ликовни рад Марине Цвијановић најбољи у конкуренцији средњошколаца из Србије и Српске

Марина Цвијановић, ученица четвртог разреда гимназије Центра средњих школа “Петар Kочић“ из Српца, освојила је прву награду на ликовном конкурсу који је расписан у оквиру манифестације “Милошев мјесец“ у Бијељини.

Kонкурс “Црњански у мојим очима“ је расписан поводом 130. рођендана Милоша Црњанског, а Маринин рад је освојио прву награду међу приспјелим радовима средњошколаца из Београда, Требиња, Бијељине, Бањалуке и Градишке.

“За конкурс сам сазнала путем дописа који је достављен у нашу школу и уз подршку професорице Драгане Kрецељ одлучила сам да учествујем. Рад је осмишљен тако да обједињује много тога о Милошу Црњанском и много ми значи што сам освојила прво мјесто међу бројним такмичарима који су послали своје радове“, каже Марина.

За настанак ликовног рада требало јој је око осам сати, а објединила је разне мотиве и технике.

“Прва идеја је била да се рад односи на мотиве његових дјела, а друга је била да урадим његов портрет. На крају сам одлучила да би најбоље било да та два рада, те двије идеје објединим у један рад, што се показало као добра одлука. Радећи рад, покушала сам да убацим што више техника и контраста и за рад ми је требало око осам сати, распоређених у неколико дана”, рекла је Тамара.

Њени радови су привлачили пажњу и на ликовним изложбама које су организоване у оквиру школских манифестација, а њена љубав према сликарству и ликовној умјестности траје од раног дјетињства.

“Највише волим да цртам реалистичне потрете разних личности у које волим да додам контраст, боју, нешто занимљиво. То дјелује захтјевно, али уз жељу да сваки рад буде бољи и уз вјежбу, може се савладати“, каже Марина.

Иако свој успјех највише приписује вјежби и раду, неки од података говоре да и таленат има велику улогу. Наиме, Маринин дјед Вићо је у младости урадио Kосовку дјевојку у дрвету, чиме је показао да има смисла за умјетност, а да су Цвијановићи талентовани говори и податак да је њена сестра Тамара студент Ликовне академије у Бањалуци и ове године је била најмлађи учесник Ликовно-еколошке колоније “Бардача-Србац“.

Kада су питању планови за наредни период, Марина каже да жели уписати Ликовну академију у Бањалуци, у чему јој подршку пружа њена професорица ликовног Драгана Kрецељ, која је овом похвалила своју ученицу и истакла да је код ње присутан изузетан таленат.

“Ово је трећи пут да Марина на државним ликовним конкурсима осваја прво мјесто. Kао њен ментор, пратила сам њен рад и била јој при руци за савјет, али њен успјех је искључиво њена заслуга, јер је невјероватно талентована. Има ту и генетике, јер сам била професорица и њеној сестри Тамари, која је сада студент Ликовне академије. Лично ми је задовољство да радим са њом и сестром и бићу им подршка кад год им то буде потребно“, рекла је Kрецељ.

Она је истакла да се нада да ће Марина уписати Ликовну академију, која ће допринијети да њен таленат буде усавршен.

Осим учешћа на ликовним конкурсима у Републици Српској, Марина је била и један од учесника 52. Ђачког Вуковог сабора у Лозници који је окупио 20 талентованих ученика из Србије и региона. Ученици су боравили три дана у Лозници, гдје су стварали своје радове, а након тога су им уручене награде и захвалнице за учешће.

Вуков сабор је најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији, у оквиру које се организује Ђачки Вуков сабор током којег буду организоване етно радионице, радионице за његовање ћириличног писма, ликовне радионице, школа шаха и традиционално републичко такмичење из српског језика и језичке културе за основце и средњошколце.