Засједао Привредни савјет: Рад недјељом, подстицаји за запошљавање и уписна политика
Под предсједавањем замјеника начелника општине Владимира Гужвића у уторак, 12. децембра одржана је сједница Привредног савјета општине Србац на којој је разматрано неколико актуелних тема.
Највећу пажњу изазвала је иницијатива групе одборника из реда ПДП-а, СДС-а и самосталних одборника у Скупштини општине Србац Данијеле Божић Новковић и Данка Драгојевића да се коригује општинска одлука о раду недјељом на подручју општине Србац, то јест да се забрани рад недјељом у трговачким ланцима и у продавницама мјешовите робе.
Kако би добили адекватно мишљење, на састанак су позвани и представници трговачких ланаца и продавница мјешовите робе са којима је обављен разговор на ову тему.
Слободан Алексић, власник трговине „АДС“ из Српца рекао је да његови радници не раде недјељом а ко жели да ради добија бонус на плату.
„Ради се о накнади која није мала и могу на плату зарадити још барем четвртину мјесечних примања. Немам проблема са радницима и они код мене имају слободно два дана седмично“, рекао је Алексић.
На састанку је констатовано да од већих трговачких ланаца у Српцу једино маркет „Фортуна“ у власништву фирме „Лебурић комерц“ не ради недјељом а представница овог маркета је рекла да је то само случај са њиховим објектима у Српцу и Бањалуци и да се залажу да тако остане и у новом објекту кога граде у Српцу.
Драган Стојић, представник маркета Хипер Kорт Фрукта Трејд, рекао је да је његов лични став, али и став фирме да се не ради недјељом, али да би требало да таква одлука важи за све субјекте.
„Ми у овом тренутку радимо недјељом, али власник наше фирме је у пар наврата контактирао начелника општине Србац како би се донијела одлука да недјеља буде нерадна за све. Што се нас тиче, то може бити и било који други дан у седмици, али да то буде обавезно“, рекао је Стојић.
Начелник одјељења за инспекцијске послове, Ненад Билановић, подсјетио је да је Општинска управа донијела одлуку да се може радити недјељом до 12 часова, али да то није обавеза, што подразумијева да свака фирма може самостално одлучити да ли ће или не радити недјељом.
„Сада смо практично доведени у ситуацију да само трговцима бранимо рад недјељом, а има људи из друге бранше који могу радити тог дана а то су угоститељи, радници на бензинским пумпама и други“, рекао је Билановић.
Горан Грабовац, власник Пекаре Сунце, такође је скренуо пажњу на неравноправан положај и рекао да и људи у здравству, комуналним предузећима, ватрогасној јединици и другим установама такође су обавезни да раде недјељом.
“Мислим да је без посебне студије изводљивости, у којој би били приказани сви бенефити забране рада недјељом, јако неозбиљно доносити једну овако озбиљну одлуку. У мојој фирми, која броји 60 људи, недјељом траје производни процес како би све било спремно за понедјељак јер у супротном не бисмо стигли припремити наше производе. Сматрам да би се требало прописати да људи који раде недјељом имају увећан лични доходан за два до три пута или да раде једну недјељу а другу не раде и можда чак да се одреде фирме које би биле дежурне за рад недјељом“, рекао је Грабовац.
Он каже да уколико није могуће провести такву одлуку на локалном или републичком нивоу кроз законске прописе да у том случају потрошачи сами бојкотују куповину недјељом.
„Могла би се покренути кампања „Не купујмо недјељом“. Ја први недјељом не купујем нигдје али знам да има доста људи који то раде а који се истовремено залажу да недјеља буде нерадни дан“, рекао је Грабовац.
Марина Радојчић, власница маркета „Марина“ из Српца, каже да је поред ње запослена још једна радница која не ради недјељом и празницима.
„Тим данима радим искључиво ја, али ако имам неке приватне обавезе тада ни ја не радим недјељом. Некада се деси да моја радница ипак ради недјељом јер јој затреба неки други дан у седмици да узме слободно и све је ствар договора. Генерално, мени као малом послодавцу је потребна радна недјеља“, нагласила је Радојчић.
У дискусији је учествовао и предсједник Скупштине општине Милош Будић који је рекао да је кључно да се одлуке о раду недјељом донесу на нивоу Републике Српске и БиХ.
„Тренутно има и једних и других који раде и не раде недјељом, али сматрам да се одлука да се генерално свима забрани рад није могућа. И код нас политичара нема одређеног радног времена тако да радимо и недјељом и празницима“, рекао је Будић.
Замјеник начелника општине Владимир Гужвић рекао је да је иницијатива групе одборника узета у разматрање и да је план био да се чује мишљење свих заинтересованих страна.
„Закључак већине привредних субјеката са подручја општине Србац, који се баве трговином, јесте да послодавци сами креирају своју пословну политику када је у питању рад недјељом, то јест да им се остави могућност да сами донесу одлуку да ли ће, у складу са општинском одлуком о раду недјељом, тај дан радити или не. Други закључак је да би одлука о забрани рада недјељом требало да буде јединствена на подручју читаве Републике Српске, а не као сада да је то на нивоу локалне заједнице, тако да сада имамо ситуацију да поједине локалне заједнице раде, а друге не и самим тим збуњујемо становништво и привредне субјекте“, рекао је Гужвић.
Он је додао да је у плану да се проведе анкета међу становништвом како би на основу резултата добијених у анкети имали мишљење шире јавности.
“Импликација доношења овакве одлуке је велика и односи се на читаву локалну заједницу. Мислим да не треба да журимо са одлуком о забрани рада недјељом, него да она мора бити заснована на чињеницама”, додао је Гужвић.
На састанку је било ријечи и о програму подстицаја за запошљавање који би требао бити расписан крајем ове или почетком наредне године. Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да ће право да се пријаве имати сви они који су запослили радника у 2023. години, било да се ради о средњој или високој стручној спреми, без радног искуства, односно они који су регистровали самосталну предузетничку радњу у 2023. години.
„Има доста могућности за оне који се одлуче да уђу у самосталну регистрацију. за жене млађе до 30 година биће нешто већи износ и уопштено за младе до 40 година за прво покретање предузетничке дјелатности. Битно је да лица буду без радног искуства а не морају се чак ни водити на евиденцији Завода за запошљавање РС“, рекао је Михољчић.
Он је истакао да има доста оних који су изразили жељу да дио подстицаја иде у набавку опреме, али Министарство привреде и предузетништва у том случају даје далеко веће износе.
На сједници Привредног савјета говорио је и директор Центра средњих школа “Петар Kочић” Миленко Живанић, који је образложио приједлог Плана уписа ученика у први разред ове школе за школску 2024/25 годину.
У оквиру приједлога плана садржане су струке за упис у први разред и то: гимназија, машинство и обрада метала, економија, право и трговина и остале дјелатности, са укупно шест одјељења и 120 ученика предвиђених за упис.
Живанић је рекао да се приликом израде овог приједлога руководство школе водило податком о броју ученика који завршавају девети разред на подручју општине Србац а њих је укупно 157, затим резултатима проведене анкете међу ученицима који завршавају девети разред и њиховим родитељима, као и стањем незапослених лица која се воде на Бироу рада у Српцу.
У наредној школској години планиран је упис 32 ученика у два одјељења гимназије, 44 ученика у струку машинство и обрада метала који ће бити подијељени у смјер техничар ЦНЦ технологије, инсталатер и бравар-заваривач, по 12 ученика за занимања економски и царински техничар као и 20 ученика за занимање фризер.
Приједлог Плана уписа ученика у први разред у Центру средњих школа Петар Kочић наћи ће се данас пред одборницима локалног парламента.
