Светосавска академија у Српцу прославила лик и дјело утемељивача српске цркве и школе
Храм Васкрсења Христовог у Српцу синоћ је другу годину заредом био домаћин традиционалне Светосавске академије у част првог српског архиепископа, светитеља и просвјетитеља Светог Саве.
Академији је претходило вечерње богослужење којем је присуствовао велики број грађана а свечаност је започела интонирањем химне Светом Сави коју је извео хор “Источник-Свети Платон Бањалучки” из Бањалуке.
У програму су пригодне стихове о светосављу рецитовали ученици Центра средњих школа „Петар Kочић“ из Српца, Огњен Миљевић и Маја Маркозић, ученице ОШ “Јован Јовановић Змај” Србац, Анђела Вранчић и Милица Ђукић, као и полазници Дјечијег вртића “Наша радост”.
Протојереј Жељко Сарић у поздравном говору је подсјетио да се ова академија обиљежава у Српцу дуги низ година што свједочи да смо и ми припадници светосавља, односно православних Срба које зовемо светосавцима.
Пригодну бесједу одржао је протонамјесник Александар Кустурић који је рекао да се у првој половини прошлог вијека празник Светог Саве у Српцу прослављао службом у Храму Покрова Пресвете Богородице а након литургије и рецитација које су изводили најмлађи, свечана литија са иконом и барјацима, у пратњи свештеника и вјерног народа, кретала се до некадашњег Соколског дома.
“Име Светог Саве слави се широм свијета а нарочито у нашим школама које га светкују као свог заштитника и крсну славу још од 1812. године, прво у Земуну, а потом и у остатку Србије након првог и другог српског устанка. По налогу вожда Карађорђа на звону велике школе у Београду 1808. године је изливен лик Светог Саве а 1823. године државно празновање Савиндана уводи кнез Милош Обреновић. Законом из 1841. наређено је да све школе у Србији славе Светог Саву и затим почиње да се слави и у српским школама у Далмацији, Црној Гори, БиХ и свуда гдје живе Срби”, рекао је Кустурић.
Иако је, како каже, тадашња власт 1945. године забранила празновање Савиндана у школама, нашим генерацијама је припало да га поново вратимо у школе и универзитете и још свечаније га прослављамо.
“Није нимало случајно што смо сабрани управо у Храму Васкрсења Христовог јер је Свети Сава обновио и препородио свој народ управо надахнут свјетлошћу и силом Васкрсења Христовог и благодаћу Духа Светог. Њему у част подигнути су многи храмови, а први је био манастир Златица у темишварској епархији још у 13. вијеку. У 18. вијеку су већ била изграђена четири храма а у 19. је њихов број био пет пута већи. И свуда гдје живе Срби ничу храмови посвећени Светом Сави и иконе са његовим ликом”, истакао је Кустурић.
На академији су додијељене и традиционалне Светосавске награде које су уручили начелник општине Млађан Драгосављевић и протојереј Жељко Сарић за троје надарених студената и ученика из Српца.
Награде су добили Стефан Малетић, ученик првог разреда Гимназије у Бањалуци, природно математички смјер, који је као ученик србачке основне школе прошле године освојио прво мјесто на школском, општинском, регионалном и републичком такмичењу из математике и остварио изузетан пласман на математичкој олимпијади у Тирани, затим Марина Цвијановић, ученица четвртог разреда гимназије ЦСШ “Петар Кочић” из Српца која је прошле године освојила прву награду на ликовном конкурсу у оквиру манифестације “Милошев мјесец” у Бијељини, те Марко Миљевић, студент треће године Универзитета Констанц у Њемачкој, смјер “Политика и јавна администрација”, који је један од најбољих на овом универзитету са просјеком око 9,5, а истакао се током школовања учешћем на бројним такмичењима и волонтирањем у србачким омладинским и невладиним организацијама.
Поред дипломе, уручене су им новчане награде и књиге а пригодне поклоне за добитнике признања и младе учеснике програма обезбиједио је и Манастир Осовица.
На синоћњој академији организована је и изложба рестаурираних икона из Храма Покрова Пресвете Богородице чија обнова је у току.
Светосавској свечаности присуствовали су јеромонах Иларион, свештеник Славиша Топић из кобашке, Марио Топаловић из кукуљске и Жељко Сарић, Петко Вуковић и Александар Kустурић из србачке парохије, посланик Народне скупштине Републике Српске Радојица Видовић, начелник одјељења за односе и сарадњу са Српском православном црквом Секретаријата за вјере Републике Српске Дарио Дринић, начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Милош Будић, замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелници општинских одјељења, одборници Скупштине општине, директори школа и јавних предузећа и установа и бројни вјерници србачке и других парохија.
Организатор Светосавске академије били су Православна црквена општина Србац и Општина Србац.
