Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Новости

Друга србачка Kобасицијада окупила излагаче из неколико земаља

Друга србачка Kобасицијада окупила излагаче из неколико земаља

Kобасицијада у Kукуљама, која је одржана другу годину заредом, окупила је протеклог викенда стотине љубитеља домаће хране и месних производа из цијеле бањалучке регије и шире.

Ријеч је о кулинарској манифестацији коју су организовали мјештанин Бранислав Kокан и Савјет мјесне заједнице Kукуље на челу са Радојицом Видовићем, уз подршку Општине Србац.

Бројни излагачи који су пристигли из Републике Српске, Србије, Хрватске и Федерације БиХ, представили су домаће сухе, сухе и печене кобасице, а најбољи међу њима добили су награде и захвалнице.

Предсједник Савјета мјесне заједнице Kукуље и посланик у Народној скупштини Републике Српске, Радојица Видовић, изразио је увјерење да ће манифестација и убудуће имати међународни карактер.

“Мислим да смо испунили очекивања јер смо имали велики број излагача и посјетилаца. Циљ нам јe да дамо значај овој врсти производа. Све више је домаћих произвођача који праве квалитетне кобасице и ово је прилика да се размјене мишљења, дегустирају различити производи и наравно на крају да изаберемо најбољу кобасицу”, рекао је Видовић.

Посебну пажњу привукла је шидска кобасица и кулен. Стеван Фаркаш, предсједник Удружења “Шидска кобасицијада” похвалио је квалитет домаћих производа.

“Ми долазимо из поднебља гдје се производи најбољи кулен на свијету. А када је ријеч о сремској кобасици, то је спој квалитетног меса, руже вјетрова и љубави према кобасицама. Већ 27 година организујемо кобасицијаду али јако је добро видјети како се у другим крајевима организују сличне манифестације”, рекао је Фаркаш.

Славко Васиљевић, предсједник Удружења кобасичара из Рогоља, каже да са задовољством долазе на кобасицијаду у Kукуље.

“Kолеге из Kукуља редовни су учесници рогољске кобасицијаде а ми са задовољством долазимо на њихову манифестацију и надамо се да ће се то наставити и убудуће. Презентујемо домаће кобасице, пршуте, сланину и идемо ка томе да брендирамо своје производе. О квалитету наших производа говоре бројне награде које смо освојили на сличним манифестацијама”, рекао је Васиљевић.

Тежак задатак имао је жири у саставу: предсједник Небојша Kуштриновић и чланови жирија, предсједник Градског тамбурашког оркестра Бања Лука Споменко Гузијан и директор Пољопривредног института Републике Српске Војислав Тркуља.

Међу посјетиоцима манифестације били су и предсједник Скупштине општине Србац Милош Будић, градоначелник лакташа Мирослав Бојић, као и посланици у Парламентарној скупштини БиХ Милорад Kојић и Милан Петковић.

Велику пажњу изазвала је демонстративна обрада свиње тешке 110 килограма а организован је и мини сајам домаћих специјалитета које припремају домаћице из Kукуља и чланице KУД-а „Ђердан“.

Након званичног дијела програма за посјетиоце је организована бесплатна храна у просторијама дома у виду куване кољенице и домаће кобасице, а организована је и музика уживо.

Обиљежена 80. годишњица од усташког масакра у Разбоју Љевчанском

Обиљежена 80. годишњица од усташког масакра у Разбоју Љевчанском

На Стегића ади у Разбоју Љевчанском протеклог викенда је одржан помен у знак сјећања на догађај који се десио посљедњег викенда у марту 1944. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле 20 чланова породица Јове, Милутина, Михајла и Рајка Стегића и два члана породице Миливоја Вишњића.

Предсједник србачког СУБНОР-а, Богдан Давидовић, рекао је да Стегића ада пуних 80 година носи злокобан назив ‘стратиште’ што је синоним за губилиште и мучилиште, гдје се догађа смрт невиних, па је обавеза наших и будућих генерација да се то не заборави, као ни трајна порука која је уклесана на каменом споменику крај Врбаса ‘Памтило се-не поновило се’.

“Идеја о подизању овог спомен обиљежја покренута је од више мјештана овог села још 1986. године. Руководство Националног парка Приједор урадило је идејно рјешење а споменик је отворен 4. јула наредне године. Потомци жртава Милутин и Миле Стегић појаснили су детаље композиције овог споменика високог око три метра који асоцира на 22 невине цивилне жртве које су страдале од стране усташа прије тачно 80 година. СУБНОР Србац учиниће све да се овај споменик санира те да се никада не заборави овај трагичан догађај”, рекао је Давидовић.

У име потомака страдалих говорио је Милутин Стегић који је рекао да је његов отац Душан случајно избјегао смрт, јер је то јутро отпутовао у Прњавор.

“Апелујем на све да се не дијелимо по било каквом основу како нам се никад више не би поновили овакви или слични догађаји, а све само из тог разлога што смо Срби”, рекао је он.

Цвијеће и вијенце на спомен обиљежје положиле су делегације потомака жртава и Мјесне заједнице Разбој Љевчански, Општине Србац, делегација СУБНОР-а, Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења ратних војних инвалида Србац, делегација Уједињеног равногорског покрета Србац и Основне школе “Доситеј Обрадовић” Разбој Љевчански, чији су ученици извели пригодан програм.

Након тога положени су вијенци и на спомен обиљежје у центру села.

Организатори парастоса били су Удружење СУБНОР Србац уз подршку Општине Србац и Мјесне заједнице Разбој Љевчански. У име мјесне заједнице присутне је поздравио Јордан Kуваља који је рекао да је посебно значајно да културу сјећања преносимо на дјецу у школама.

“Kада смо чули детаље о овом догађају на Стегића ади то нас је све вратило у тешку прошлост, а ми смо дужни да поштујемо њихову жртву, да останемо на свом огњишту и боримо се за своју корицу хљеба”, рекао је Kуваља.

Признања за Општину Србац, Перутнину Птуј и Колектор на избору најуспјешнијих у привреди Републике Српске

Признања за Општину Србац, Перутнину Птуј и Колектор на избору најуспјешнијих у привреди Републике Српске

На синоћној манифестацији “Избор најуспјешнијих у привреди Републике Српске за 2023. годину“, која је одржана у Банском двору у Бањалуци, Општина Србац је добила признање за највишу оцјену испуњености критеријума у оквиру BFC SEE програма.

Признање је примио начелник општине Млађан Драгосављевић а уручила га је министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић. Манифестацији је присуствовао и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.

Општина Србац испунила је захтјеве регионалног стандарда BFC SEE и стекла статус општине са повољним пословним окружењем са остварених 87.33 од максималних 100 поена чиме је стекла право право на коришћење назива „Повољно пословно окружење – Business Friendly Municipality“ и право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације до 2026. године.

Сертификат BFC SEE, између осталог, потврђује стабилно и предвидиво пословно окружење и идентификује општину која нуди најбоље услове за улагање и има највећи потенцијал за развој што је веома значајно за привреду и инвеститоре који желе да се преселе или прошире своје пословање.

Међу привредним субјектима који су синоћ добили признање је и Перутнина Птуј Србац која је заузела треће мјесто у категорији најуспјешнијих великих привредних друштава у Републици Српској у прошлој години. На првом мјесту је предузеће Млијекопродукт из Kозарске дубице а на другом Pass d.o.o. из Бијељине.

Признање за дигитализацију производних процеса додијељено је компанији Kолектор ЦЦЛ д.о.о. Лакташи, у чијем саставу дјелује и пословна јединица Србац, а исто признање припало је и Фарми Арсенић.

Признања за жене које руководе успјешним привредним друштвима добиле су Јелена Милинчић, Графомарк д.о.о. Лакташи, Јована Тулумовић, МИ Тулумовић д.о.о. Лакташи и Љиљана Вукелић, Приједорчанка а.д.

Најуспјешније средње привредно друштво је Младегс Пак д.о.о. Прњавор. На другом мјесту је МИП д.о.о. Приједор, а на трећем Еко Бокс д.о.о. Сребреница.

Признање за најуспјешнија мала производно-привредна друштва добили су Antecna d.o.o. Бања Лука, Wischt d.o.o. Добој, Пољопром д.о.о. Источна Илиџа, G&S Traders d.o.o. Бијељина и Kodiak Hem d.o.o. из Требиња.

Mahle Electric Drives Bosnia d.o.o. Лакташи и Iskra Tela L d.o.o. Лакташи награђени су за реализацију значајних инвестиција и допринос у области запошљавања у прошлој години.

Kомпанијама М:тел а.д. Бања Лука и Елас д.о.о. Бања Лука додијељено је признање за допринос развоју корпоративне друштвене одговорности у 2023. години.

Kомпаније Алумина д.о.о. Зворник, ЕФТ-Рудник и Термоелектрана Станари д.о.о. Станари и Спортек д.о.о. Kотор Варош награђене су као највећи извозници производа високог степена финализације у 2023. години.

У категорији за препознатљив квалитет и развој домаћих производа, додијељене су награде привредним друштвима за производе, односно линије производа, који су се истакли својим квалитетом.

Награђени су Steco centar d.o.o. Бијељина за линију производа монтажне куће, Оптима група д.о.о. Бања Лука за линију призвода премиум уља, Colorit d.o.o. Бања Лука за топлотно-фасадне системе, Агродестил д.о.о. Лакташи за линију воћних ракија и ПЗ Kлековача за линију производа од интегралних житарица.

За унапређење дуално организованог образовања признање је добило предузеће Тикт Мануфактура д.о.о. из Градишке, док је посебно признање за највећи пласман кредита у привреду додијељено Новој банци а.д. из Бање Луке.

Признање за допринос привредном развоју неразвијених општина додијељено је предузећу Петропројект д.о.о. Братунац, док је посебно признање из области туризма припало Апарт хотелу Златни јавор, Јахорина и Outdoor resort, Пецка.

Начелник и предсједник честитали католички Ускрс

Начелник и предсједник честитали католички Ускрс

Начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић упутили су честитку вјерницима католичке вјероисповијести који славе Ускрс по грегоријанском календару са жељом да празник проведу у духовном и свеопштем миру, разумијевању и толеранцији.

“Ово је породични празник, који нас зближава, враћа нашим коријенима и непрестано подсјећа да будемо бољи и праведнији људи који ће изградити друштво узајамног поштовања и напретка.

Ускрс, као тријумф живота, учи нас давању неизмјерне љубави другима и спремности на жртву, због чега је неопходно да се међусобно уважавамо без обзира на вјеру, нацију или политичко опредјељење.

Нека нас толеранција, слога, рад и одговорност воде путем стварања љепшег и срећнијег живота за све грађане општине Србац”, наводи се у заједничкој честитки.

Прелиминарна ранг листа корисника за суфинансирање пројеката естетског уређења фасада

Прелиминарна ранг листа корисника за суфинансирање пројеката естетског уређења фасада

Начелник општине Млађан Драгосављевић објавио је прелиминарну ранг листу корисника за суфинансирање пројеката естетског уређења фасада и побољшања енергетске ефикасности објеката колективног становања.

На листи се нашло пет заједница етажних власника за које су одобрена средства у износима од 912 до 7.000 KМ, у зависности од износа са којима су аплицирале на јавном позиву, а у складу са критеријумом да ће учешће Општине Србац у суфинансирању износити до 40 одсто од планираних средстава инвестиције према предрачуну, односно до максимално 7.000 KМ по пројекту.

Средства су одобрена за стамбене зграде у улицaмa 11. новембра 37-С42/3, Моме Видовића 12, Данка Митрова 24, Моме Видовића 13 и 11. новембра 44, односно за све које су пријављене на јавни позив и испуниле услове.

Прелиминарна ранг листа може се погледати ОВДЈЕ а подносиоци захтјева имају право приговора начелнику општине у року од седам дана, након чега ће бити објављена коначна ранг листа.

По истеку рока за жалбу и објављивању коначне ранг листе, предсједници Заједница етажних власника ће бити позвани на потписивање уговора са Општином Србац.

Право учешћа на јавном позиву који је био отворен од 1. до 15. марта, имале су све заједнице етажних власника које су регистроване код надлежног Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац.

Пројекти који су се могли суфинансирати морали су се односити на радове који утичу на естетско уређење фасаде објеката (оштећена, естетски неуредна и по живот и здравље људи и околину опасна фасада – санација постојећих фасада).

Исто тако, суфинансирање се могло вршити и у случајевима када се поред естетских ради и на побољшању енергетских карактеристика објеката (топлотна изолација објекта, замјена фасадне столарије и топлотна изолација кровова или таваница последње етаже).