Новости

Изабрани органи у Подручном фудбалском савезу Градишка: Милош Бркић предсједник а Бранко Граховац потпредсједник

На изборној сједници Скупштине Подручног Фудбалског савеза Градишка, која је одржана у петак, 26. априла у амфитеатру Гимназије у Градишци, делегати су једногласно подржали да на челу овог подручја и у наредне четири године остане Милош Бркић.

Поред Бркића у новом сазиву Извршног одбора ПФС Градишка биће још потпредсједници: Бранко Граховац и Михајло Косовић, те чланови: Игор Радељић, Мухамед Бишчевић, Илија Смиљанић, Зоран Декет, Душко Јованић и Драган Гужвић.

“Захваљујем се свим делегатима на указаном повјерењу које ћу настојати да оправдам квалитетним и одговорним радом као што је то било у претходном периоду. Пред нама су многи изазови, али и пројекти које ћемо спроводити и завршавати заједно са Фудбалским савезом Републике Српске с којим имамо сјајну конекцију. Овим путем се захваљујем и предсједнику Вици Зељковићу на помоћи и подршци коју нам је пружао и давао, као и свим клубовима, не само с нашег већ и са осталих подручја. Настојаћу, заједно са својим тимом, да у наредном периоду направимо још већи искорак по питању свих сегмената, а поготово инфраструктурног – истакао је Милош Бркић, нови-стари предсједник ПФС Градишка.

ПФС Градишка је на сједници предложио и кандидате за Извршни одбор и Скупштину Фудбалског савеза Републике Српске. За Извршни одбор номиновани су: Огњен Жмирић, Зоран Декет, Игор Радељић и Бранко Граховац, а за Скупштину: Милош Бркић, Мирослав Коџоман, Радојица Видовић, Јелена Школник, Илија Смиљанић, Ново Милановић, Зоран Анчић и Бојан Шкорић.

За Извршни одбор ФС БиХ предложен је Милош Бркић, а као замјенски Илија Смиљанић, док су за делегате у Скупштини „кровног“ Савеза номиновани: Синиша Аџић, Бранко Граховац, Саша Панић, те замјенски делегат Мирослав Коџоман.

Такође је предложен и Вицо Зељковић, актуелни предсједник фудбалских савеза Републике Српске и Босне и Херцеговине, за нови четверогодишњи мандат на поменутим функцијама, у периоду од 2025. до 2029. године.

Прије Изборне одржана је редовна извјештајна сједница Скупштине ПФС Градишка на којој су усвојени финансијски и извјештај о раду Савеза за 2023, као и извјештај Надзорног одбора. Такође, усвојен је план и програм рада ПФС Градишка за 2024, те план прихода и расхода за ову годину.

Именована су и правна тијела ПФС Градишка, а упућени су и приједлози кандидата овог подручја за правна тијела фудбалских савеза Републике Српске и БиХ.

Малишани вртића обиљежили празник Врбицу

Поводом празника Врбица, који се сутра прославља по календару Српске православне цркве, полазници Дјечијег вртића “Наша радост“, у пратњи директорице Богдане Михољчић и васпитачица, данас су посјетили Храм Васкрсења Христовог, гдје их је дочекао протонамјесник Александар Кустурић.

Он је дјеци говорио о овом празнику и радости Васкрса, а дјеца су, уз музичку пратњу професора Недељка Кусића, отпјевала и рецитовала пјесме које су припремили за ову прилику. Посебно су им били занимљиви вјенчићи на главама, које су с радошћу носили, а прије повратка у вртић, дјеца су цјеливала иконе, даровала новчић и пришла на благослов.

Протонамјесник Александар Кустурић је рекао да му је драго што сваке године све већи број дјеце долази у храм и додао да је разговор и дружење са њима најљепши начин да се осјети долазак празничне радости.

“Имамо заиста предивну сарадњу са управом вртића, васпитачима и родитељима дјеце, јер то су све наши парохијани који овдје живе црквени живот, дјеца су честита из добрих домаћинских кућа, а са њима се у вртићу квалитетно ради. Из године у годину све је већи број дјеце која нам долазе и то нас посебно чини срећним”, рекао је протонамјесник Кустурић.

Директорица вртића Богдана Михољчић каже да је ово једна од наљепших активности у вртићу.

“Долазак у храм пред Врбицу је постао традиција коју желимо да његујемо и захвални смо на доброј сарадњи са нашим свештеницима, јер увијек одвоје вријеме и дјеци приближе значај празника. У ове претпразничне дане имамо низ активности у циљу стицања сазнања о Васкрсу. Разговараћемо о предстојећим празницима и радити разне радове, а затим ћемо направити продајну изложбу. Сва прикупљена средства ићи ће у хуманитарне сврхе, тако да ћемо радост празника усмјерити и на помоћ другима”, рекла је Михољчић.

Средњошколци представили таленте на вечери умјетности

Савјет ученика Центра средњих школа “Петар Кочић“ организовао је синоћ, другу годину заредом, манифестацију под називом “Вече умјетности“, која је одржана у холу школе.

Средњошколци су припремили богат културно-умјетнички програм на којем су рецитовали своје стихове, пјевали, свирали, играли фолклор, а била је постављена и изложба ликовних радова талентованих ученика.

Одржавање манифестације подржала је управа школе и професори, а с циљем промоције ученичких талената и постигнућа у појединим областима.

У средњошколском центру данас су организовани и традиционални Дан спорта и Дан отворених врата.

Представљена публикација о злочину у Добровољачкој улици аутора Мирослава Љубојевића из Српца

У Бањалуци је синоћ промовисана публикација Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица – “Реконструкција злочина, деконструкција мита” о страдању припадника ЈНА у Сарајеву у првој половини 1992. године, са примарним фокусом на 2. и 3. мај у Добровољачкој улици.

Аутор публикације је Мирослав Љубојевић из Српца, начелник Од‌јељења за меморализацију и културу памћења и сјећања у Центру.

Публикација је промовисана у амфитеатру Факултета политичких наука у Бањалуци, а присуствовале су бројне личности из јавног, политичког и друштвеног живота Бањалуке и Републике Српске, међу којима и начелник општине Србац Млађан Драгосављевић, замјеник начелника Владимир Гужвић, предсједник Скупштине општине Србац Милош Будић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић, као и представници организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Аутор Мирослав Љубојевић је рекао да је публикација резултат двогодишњег истраживања када је ријеч о злочинима муслиманских паравојних формација над припадницима ЈНА и уопште Србима у ужем језгру Сарајева.

Он је подсјетио да је у дешавањима 2. и 3. маја 1992. године погинуло и убијено најмање 28 припадника ЈНА.

– Још нико није одговарао за злочин у Добровољачкој, али колико толико је похвално што је 2022. године Суд БиХ потврдио оптужницу за догађаје у тој улици. Оптужница терети 10 лица, међутим, не узима догађаје од 2. маја када је страдало 19 лица. Процес траје доста дуго, јако споро се одвија. Посљедње рочиште било је у фебруару, а идуће је заказано за јун, што говори да је некоме стало да се тај процес развуче у недоглед и да извршиоци и налогодавци тог ратног злочина никада не одговарају – рекао је Љубојевић.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић истакао је да је ријеч о публикацији која говори о злочину над невиним припадницима ЈНА.

– Страни тужиоци су већ 2012. године покушали да овај предмет ставе ад акта, а онда смо чекали на оптужницу до 2022. године. Свједоци смо да се суђење у овом предмету одгађа у недоглед. То подсјећа на постојеће процесе пред Судом БиХ, који се односе и на Атифа Дудаковића и друге предмете, када су Срби били жртве – рекао је Нуждић новинарима.

Он је истакао да је Центар у претходних 10 година направио знатне помаке у издавачкој д‌јелатности с циљем меморијализације културе сјећања.

– На том плану имамо десетине публикација наших аутора, као и оних које су настале у раду са спољним сарадницима, експертима и свједоцима. Наставићемо да радимо на оваквим пројектима како нам се никада више не би поновиле овакве ситуације и злочини, и како их никада не бисмо заборавили – рекао је Нуждић.

Синиша Бојандић из Бањалуке, који је као војник ЈНА почетком маја 1992. године био у нападнутој колони, рекао је да је овд‌је ријеч о злочину над невиним војницима.

– Они и даље тврде да нису напали, али извршили су напад и убили колико су убили. Војници су били у колони која је тада напуштала Сарајево и која га није нападала. То је било испланирано и организовано – рекао је Бојандић.