Новости

Добар наступ Марка Дринића на Балканском првенству у Истанбулу: Стигао до двије побједе и на корак од бронзане медаље

Каратиста Марко Дринић, члан Клуба борилачких спортова “Стапарски витезови” из Разбоја Љевчанског и Карате клуба “Сенсеи Карате До” из Нове Тополе, остварио је добар наступ на Балканском првенству у Истанбулу и пласирао се међу десет најбољих каратиста у категорији д‌јечака до 12 година (47 килограма).

Наступајући за репрезентацију БиХ, Марко је остварио двије побједе у борбама. Прво је савладао Грка Тсагаракиса Милитаидиса и то одлуком судија а затим је на поене био бољи резултатом 2:0 од Војина Николића из Србије. Потом је услиједио тежак и неизвјестан дуел против Ивана Карачића из Хрватске гд‌је је поражен тијесним резултатом 3:2 и изгубио шаснсу да се бори за златну и сребрну медаљу.

Ипак, Марко је у репесажу добио прилику да избори бронзу али је на том путу заустављен од Македонца Русхитија Руфата резултатом 2:1.

И остала четири такмичара Карате клуба “Сенсеи Карате До” из Нове Тополе успјела су такође остварити, углавном по двије побједе али такође нису стигли до медаље у јакој конкуренцији.

“Били смо близу побједничког постоља али нисмо имали спортске среће. Нисмо могли пружити више против спорних судијских одлука али и неспортског понашања појединих такмичара. На све то је утицала и трема код наших каратиста, тако да се овај пут враћамо кући без медаље”, рекао је тренер Данијел Дринић и додао да ће у наредном периоду ставити још већи акценат на психолошку припрему такмичара.

Поред бројних спонзора који су им помогли одлазак на такмичење, захвалност упућују и Општини Србац и Граду Градишка на финансијској помоћи.

Бициклиста Живко Савић учествује на европском првенству у ултрамаратону у Хрватској

Србачки бициклиста Живко Савић биће једини учесник из БиХ на предстојећем европском првенству у ултрамаратону “Cro Ultra 24” који ће се у петак, 7. јуна одржати у Ориовцу код Славонског Брода.

Ради се о 24-очасовној ултрамаратонској бициклистичкој вожњи која ће се одржати на равној стази дугој 20 километара кроз подручје општине Ориовац а побједник ће бити онај који пређе највише километара за 24 часа.

Током ове манифестације биће одржани и шесточасовни и дванаесточасовни маратон, али ће Живко возити најтежу руту “Соло 24”.

“То подразумијева да ћу пуна 24 часа кружити овом стазом и трудити се да направим што већу километражу а имаћу право да поведем са собом и властиту механичарску екипу у случају квара. У мојој категорији такмичиће се 26 бициклиста а у свим категоријама биће око 50 учесника из Италије, Шпаније, Пољске, Хрватске и других земаља”, рекао је Живко и додао да је свјетско првенство у ултрамаратону раније одржано у Америци.

Живко је прошле године успјешно окончао бициклистички ултрамаратон Париз-Брест-Париз а дионицу дугу 1200 километара прешао је за 80 сати и четири минуте, што је 10 сати испод предвиђеног времена.

Бициклизмом се рекреативно бави већ пет година а учествовао је на разним маратонима и тркама гд‌је је остварио запажене резултате.

Редовно учествује у такозваним бреветима и ове године испуњава услов да добије највећу титулу “Randonneur 10000” а тренутно је власник титуле “Randonneur 5000”.

“Како бих до ње дошао, потребно је било да двије године заредом одрадим комплетну серију од 200, 300, 400, 600 и хиљаду километара, а уз то и одвезем ултрамаратон Париз-Брест-Париз. Ту је и низ других услова који се морају испунити у периоду од четири године како бих дошао до ове, највеће могуће титуле. Добар дио тога сам већ одрадио и надам се да ћу у томе успјети”, рекао је Живко.

Истиче да бревети представљају истинско дружење љубитеља бициклизма и уживање у заједничкој вожњи и природи а на нашим просторима се организују под покровитељством Randonneurs Српска, која је једини овлаштени представник кровне свјетске организације – Audax Club Parisien.

Радне дане Живко проводи у филијали Уникредит банке у Српцу, гд‌је је ангажован као директор, а слободно вријеме најчешће прекраћује возећи бицикл што је за њега истински одмор за дух и тијело.

Ведран Њежић одлази на пробу у румунски Универзитатеа Клуж

Ведран Њежић, нападач србачке Слоге, у четвртак 6. јуна одлази на пробу у румунски Универзитатеа Клуж који је већ годинама стандардни члан Прве лиге Румуније.

Тамо ће одиграти двије пробне утакмице и уколико задовољи стручни штаб биће позван на припреме за предстојећу сезону које почињу за 15 дана.

Без обзира на исход, интересовање реномираног клуба из Румуније за талентованог 21-огодишњег фудбалера из Ножичког, представља велики успјех, како за њега лично, тако и за србачку Слогу и уколико се оствари, засигурно би био један од највећих трансфера Српчана у румунском фудбалу, након одласка Бранка Граховца у Оцелул и наступа у Лиги шампиона и наступа Зорана Новаковића у дресу Стеауе.

Ведран Њежић, познат међу саиграчима и пријатељима као Вецо, најефикаснији је играч Слоге у овој сезони са 19 постигнутих погодака и четврти је стријелац Друге лиге запад.

Своје мајсторије и голгетерски учинак нарочито је показао у финишу првенства када је три пута постигао хет-трик у мечевима против Челинца, Наприједа и Прогреса. По два гола постигао је против Пролетера и Текстилца а у још шест првенствених мечева уписао се најмање једном у листу стријелаца и његови голови су више пута били пресудни да Слога дође до побједе или ремија.

Редован је учесник Градског турнира у малом фудбалу у Српцу гд‌је се такође уписивао у стријелце а са екипом Слоге је успио доћи и до трофеја на овом такмичењу.

Са екипом Слоге у више наврата освајао је и Куп Општинског фудбалског савеза Србац.

Дуња Малбашић ученик генерације ОШ “Доситеј Обрадовић” Разбој

Ученик генерације Основне школе “Доситеј Обрадовић” и једини вуковац је Дуња Малбашић, која похађа централну школу у Разбоју. Њој ће бити уручена и посебна диплома за резултате на такмичењима из математике, а посебну диплому ће добити и Никола Благојевић, који је остварио запажене резултате на такмичењима из информатике.

Мали матуранти ОШ “Доситеј Обрадовић” Разбој у петак, 7. јуна, прославиће матурско вече а забава ће бити организована у друштвеном дому у Кукуљама.

Ове године биће испраћено 35 малих матураната, од којих је 20 похађало основну школу у Разбоју, а 15 у Кукуљама.

Окупљање ученика и родитеља је у школама у 17.30 часова, након чега ће бити организован дефиле, а потом одлазак на прославу, гд‌је ће најуспјешнијим ученицима бити уручена признања.

За остале ученике, настава ће бити завршена 14. јуна. Укључујући мале матуранте, школску годину у ОШ “Доситеј Обрадовић” завршава укупно 320 ученика.

Извор: Радио Србац

Посјетите нову интернет страницу Народне библиотеке Србац

Народна библиотека Србац израдила је интернет страницу на којој ће презентовати своје активности и читаоцима омогућити да путем електронског каталога потраже грађу у заједничком каталогу библиотека Републике Српске. Интернет страници можете приступити кликом ОВДЈЕ.

Народна библиотека у Српцу основана је 1950. године од стране Среског народног одбора Србац као самостална установа под називом Среска библиотека Србац са фондом од 708 књига на 16.125 становника и веома лошим условима смјештаја.

Од 1964. године Библиотека у Српцу се организационо боље сређује када добија погодније просторије, стални кадар и одлуком Скупштине општине Србац улази у састав Народног универзитета.

Библиотека поново постаје самостална 2008. године и добија име ЈАВНА УСТАНОВА НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБАЦ.

Данас ова установа запошљава 5 радника, oд тога 4 стручна библиотекара. Посједује око 35.000 књига и смјештена је на простору од 160 метара квадратних, има 2 читаоничка простора, а расположиве полице постају претијесне за смјештај све већег броја књига.

У садашњи простор Библиотека је уселила 1972. године, изградњом Дома културе. Доста постојеће опреме је још из тог времена и доста добро је очувана. Савремено библиотекарство захтијева и модернизацију опреме, што је и учињено 2023. године када је извршена реконструкција и оплемењен је простор Народне библиотеке.

Структура фонда је разноврсна. Стручна литература садржи енциклопедије, лексиконе, зборнике, филозофију, психологију, религију, друштвене науке, природне науке, примјењене науке, умјетност, спорт, науку о језику и књижевности, географију, историју, фонд белетристике за одрасле и дјечији фонд који броји око 8.000 публикација.

Библиотека посједује и Завичајни фонд кога чине 270 монографских публикација и око 800 јединица некњижне грађе која се својим садржајем односи на Србац.

Вриједан дио фонда односи се на рад Ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац“, а која постоји и дјелује од 1983. године такође у саставу Народног универзитета „Угљеша Којадиновић“, па завичајна збирка посједује хеморотеку Колоније, као и сав пропратни материјал и документацију у вези са организовањем и радом Колоније, организованим изложбама, каталозима и другим документима.

У току је израда електронског каталога цјелокупног фонда Библиотеке, па и Завичајног фонда, а 2007, 2009. и 2012. године израђена је Библиографија Завичајне збирке. Последња Библиографија је урађена 2021. године.

Културни догађаји који се креирају у Библиотеци морају бити тематски разноврсни и намјењени свим узрастима. Ту је дошао до изражаја ентузијазам који је иначе својствен библиотекарима, а испољава се у раду Дјечијег одељења, одржавањем тематских предавања за ученике основне и средње школе, рецитаторске секције, организованог дружења пензионера, организовање библиобуса и слично.

Библиотека у оквиру својих редовних активности организује књижевне вечери, промоције, предавања, трибине и друге културно-образовне манифестације. Сарађује са основним и средњим школама, њиховим библиотекама и другим установама културе из Српца, библиотекама сусједних и других општина Републике Српске и међународним културним организацијама. Члан је Друштва библиотекара Републике Српске и Асоцијације БАМ (Асоцијација информацијских стручњака – библиотекара, архивиста и музеолога.

При Народној библиотеци Србац 2021. године организован је и Руски центар, споразумом о сарадњи између ЈУ Народна библиотека Србац и Тамбовског Државног Техничког Универзитета из Руске Федерације. Сагласност за организовање овог центра дала су Министарства просвјете и културе Руске Федерације и Републике Српске. Руска хуманитарна мисија за Балкан и наши пријатељи из Москве донирали су велики број књига на руском језику, тако да је ово највећи руски центар од свих 13 који су створени на подручју Балкана.

У читаоници библиотеке своје стваралаштво представљали су бројни књижевни, умјетнички и научни радници. Између осталог, памте се Младен Ољача, Бранко Ћопић, Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Драган Колунџија, Добрица Ерић, Љубивоје Ршумовић, Матија Бећковић, Мирјана Бобић-Мојсиловић и други писци.

Библиотека би требала и убудуће да на културној мапи града заузме централно мјесто и опстане као чувар провјерених вредности, јер када читамо, увијек смо у најбољем друштву.